Љепојевић: Многи у свету процењују да БиХ као државе ускоро неће бити

РАТ У УКРАЈИНИ САМО ЈЕ ПРВИ У ДОЛАЗЕЋЕМ ВРЕМЕНУ РАТОВА – НОВИ СЕ ПРИПРЕМАЈУ

* Своју неповратно изгубљену доминацију Запад покушава да поврати рушењем свега што чини светски поредак надајући се да ће из тога извући корист за себе

* Трамп и Американци добро знају да Европа нема капацитет да ратује против Русије и зато и гурају Европу у тај рат како би је понизили и докрајчили. Главни циљ је, у ствари, сламање Немачке, као и пре Првог и Другог светског рата а исти је изговор – Русија

* Европске земље се наоружавају интензивно па се намеће питање ако неће против Русије - са киме ће онда ратовати. Могло би се десити да водеће европске земље на крају зарате међу собом. Као главни кандидати тог европског рата се виде Пољска, Немачка и Француска

* При Шангајској берзи, али у испостави у Хонг Конгу, Кина је успоставила центар за депоновање злата других држава. Своје злато ће ту чувати Саудијска Арабија и још пет земаља Блиског истока а следе и друге земље. То је озбиљан ударац Њујорку и Лондону где се традиционално депоновало државно злато из целог света

* У Српској сада је пре свега одговорност на политичким партијама да је одбране. Јер, ако је не одбране онда са рушењем БиХ срушиће се и Српска. Природно, највећа је одговорност на СНСД као водећој партији у Српској. Ваљало би се присетити и једног искуства из бивше Југославије - да у историју улазе само они који одлучно кажу НЕ страним диктатима

____________________________________________________________

            Пише: Синиша ЉЕПОЈЕВИЋ 

            У TOKУ је коначно рушење онога што је остало од међународног поретка и права и тај рушилачки посао обављају западне земље на челу са Америком.

            Више не постоје никаква правила него само рушилачка сила, зло и неразумијевање. То је сада нова фаза западне политичке доктрине.

            Запад, без обзира шта ко о њему мислио, ипак је доспио да само може да руши али нема снаге да било шта сагради и успостави какав такав ред који би обезбиједио мир у свијету. Неповратно изгубљену доминацију покушава да поврати рушењем свега што чини светски поредак надајући се да ће из тога извући корист за себе.

            Основу тог агресивног политичког концепта чини рат и то рат у било којем облику али без икаквих правила и граница. Запад вјерује да ће тако изненадити, покорити  и уплашити своје противнике. И никаква правила нити потписане конвенције под ауторитетом Уједињених нација или било које међународне организације више не важе. Напротив, скоро сви представници тих организација расути по свијету су у ствари агенти западних земаља.

            Носиоци те политике су прије свега Америка, Израел и Европска унија.

            Извориште те нове доктрине je финансијска криза на Западу и неуспјех западног модела друштва. Жели се контрола свих природних богатстава, изнад свега енергије, како би се, надају се, ублажила финансијска криза. Али, пошто је све резултат очаја и та политика неће успјети.

            Тај нови амбијент је устоличио и нову политичку елиту технократа а не политичара који би само да ломе а не да стварају.

            Рат постаје једина политика па је тако и америчко министарство одбране преименовано у Министарство рата. Амерички новопечени министар рата Пит Хегсет је недавно изјавио генералима у Вашингтону да је мисија његовог министарства „ратовање, припреме за рат и за побједу“.

            Рат у Украјини је, како изгледа, само прва фаза времена ратова. Нови ратови се већ припремају.

            Биће посебно занимљиво послије 18. новембра када би требало да истекне Споразум о контроли нуклеарног програма Ирана (JCPOA) и послије тог дана никакве правно ваљане санкције против те земље више не важе. Америка је напустила тај споразум још у првом мандату Доналда Трампа, а постигнут је 2015.  за вријеме Барака Обаме. Недавно су, практично у име Америке која више није дио Споразума, три европске земље потписнице, Велика Британија, Њемачка и Француска,  активирале су  члан Споразума (Snapback) који предвиђа да санкције остану и даље. Али то није урађено према предвиђеној процедури, није легално,  па за друге земље, прије свега Кину и Русију, санкције према Ирану послије 18. октобра правно више не постоје. То значи нема санкција ни за наоружавање.

            То је потпуно нова ситуација и још увијек није јасно шта ће Запад да уради мада већина хроничара предвиђа нови рат Америке и Израела против Ирана. Није то само рат против Ирана него и цијелог БРИКС-а чији је Иран кључни члан. Али, Иран није више сам, има савезнике које ни један споразум више не обавезује.

            Америка, како изгледа, нема намјеру да ратује против Русије а ни против Кине. Администрација Доналда Трампа је усмјерена ка Блиском истоку јер њена је амбиција да контролише, што је више могуће, енергетске изворе. У том циљу Америка жели да истјера Русију а и Кину са Блиског истока.

            Тако би контрола енергетских извора била гарант и колатерал за огромне америчке дугове. И у том циљу су и ратни планови против Ирана али и Венецуеле. Све је у функцији америчког дуга.

            Амерички предсједник је за сада очигледно одустао од договора са предсједником Путином са Аљаске и подржава и подгријава рат у Украјини. У ствари, циљ је да се Русија држи преокупираном ратом у Украјини како не би могла довољно да помогне Ирану у све извјеснијем случају америчко-израелског рата против те земље.

            Истовремено, ништа мање није занимљив и хибридни рат америчке администрације против Европе. Трамп и Американци добро знају да Европа нема капацитет да ратује против Русије и зато и гурају Европу у тај рат како би је понизили и докрајчили. Главни циљ је, у ствари, сламање Њемачке, као и прије Првог и Другог свјетског рата а исти је изговор – Русија.

            Као главни подизвођач тих радова је Велика Британија, која игра улогу водећег  ратног хушкача а у ствари британски је циљ сламање Њемачке као њеног главног конкурента у доминацији Европом.  Све већ виђено.

            За ту улогу Британија је награђена да у Лондону буде депонован новац ратног фонда европских земаља иако Британија није чланица Европске уније.

            Француска је слаба, политички нестабилна, промијенила је пет премијера за двије године,  али се гура у ратни вагон у нади да ће одложити финансијски слом. Француска има највећи јавни дуг у Европи, четири хиљаде милијарди евра.

            Али, упркос америчком хибридном рату, у Европи је под изговором руске претње ратно лудило достигло врхунац иако је свима јасно да Европа нема довољно капацитета да ратује против Русије. Русија је само изговор али до тог рата вјероватно неће доћи.

            Европске земље се наоружавају интензивно па се намеће питање ако неће против Русије - са киме ће онда ратовати. Могло би се, међутим, десити да ће водеће европске земље на крају заратити међу собом. То ће бити европски рат. Јер, улагање у војну индустрију неће ријешити њихове економске проблеме па ће на крају преостати само међусобни рат.

            Као главни кандидати тог европског рата се виде Пољска, Њемачка и Француска. У Шлезији, у западној Пољској а која је до 1945. године била дио Њемачке, су већ њемачки војници и команда а под изговором јачања источног крила НАТО пакта. И онда су, као и уочи Другог свјетског рата, могуће провокације и такозване „лажне заставе“. Уз то Америка има пресудан утицај у Пољској али и Британија је утицајна и на неки начин је пољски идеолог.

            Многи у свијету вјерују да је ратничка политика Запада интензивирана послије недавног самита Шангајске организације за сарадњу (ШОС) у Кини и војне параде у Пекингу. Али, много је важније нешто друго што се некако у исто вријеме десило.

            Кина је наиме при Шангајској берзи, али у испостави у Хонг Конгу, успоставила центар за депоновање злата других држава. Кина је, иначе, највећи произвођач злата на свијету и самим тим и продавац. Своје злато ће у кинеском депоу чувати Саудијска Арабија и још пет земаља Блиског истока а слиједе и друге земље. Депоновањем злата у Кини нанесен је озбиљан ударац Њујорку и Лондону гдје се традиционално депоновало државно злато из цијелог свијета. Већинско је мишљење да тог злата више нема а из кинеских трезора онај који га депонује може га подићи кад год жели.

            Уз то, депоновано злато ће бити и у функцији кинеске међународне трговине па ће кинеска валута имати и златну подлогу.

            Другим ријечима, ратови не могу помоћи јер један другачији свијет је већ створен а није западни. Други дио свијета не мирује него убрзано гради свој поредак и своју економску моћ.

Синиша Љепојевић

            У таквом међународном амбијенту су и Босна и Херцеговина и Република Српска. И зато је важно указати на све те околности савременом свијета. Наравно, Босна и Херцеговина и Република Српска нису толико важне да би могле да утичу на свјетске процесе али су простор за увјежбавање модела рушења и иживљавања.

            Јасно је да Запад не преза ни од чега па ни у Босни и Херцеговини. У ствари, ту је све и почело и најдуже траје, ту је увјежбаван тај модел рушилачке политике.

            Али, могуће је да је то и циљ рушилачке политике у Босни и Херцеговини а да се за то оптуже Срби као већ виђени дежурни кривци. Немогуће је да није јасно да се урушавањем Републике Српске руши и Босна и Херцеговина.

            Зато би требало подсјетити да многи свјетски аналитичари већ извјесно вријеме процјењују да Босне и Херцеговине као државе за коју годину неће ни бити. Ратови и кризе ће довести до нове безбједносне архитектуре Европе а тиме ће се завршити и експеримент са квази-државама.

            У Републици Српској сада је прије свега  одговорност на политичким партијама да је одбране. Јер, ако је не одбране онда са рушењем Босне и Херцеговине срушиће се и Република Српска. Природно, највећа је одговорност на Савезу независних социјал-демократа (СНСД) као водећој партији у Републици Српској. То је историјска одговорност СНСД-а.

            Ваљало би се присјетити и једног искуства из бивше Југославије - да у историју улазе само они који одлучно кажу НЕ страним диктатима.

             https://sveosrpskoj.com/komentari/ljepojevic-mnogi-u-svijetu-procjenjuju...