Љепојевић: Мађарско-српска сарадња као доказ да комшија може бити – најпречи „рођак“

ИСКУСТВА БУДИМПЕШТЕ СА БРИСЕЛОМ МОГУ БИТИ ДРАГОЦЈЕНО ИСКУСТВО ЗА СТРАТЕШКИ КУРС СРБИЈЕ

* Носилац сарадње је Србија. Српске земље са Мађарском имају више конкретних договора и међудржавних споразума него са свим другим суседима. То је и основа и гаранција сарадње у овим бурним временима глобалних промена

* Иницијатива сарадње и приближавања је потекла из Мађарске, која је географски веома слична положају Србије и српских земаља. И Мађарска се већином граничи са земљама које баш нису пријатељске према њој, као и Србија, чак би се у неком смислу могло рећи да су и непријатељске упркос томе што припадају истим војно-политичким блоковима. Практично једина земља са којом се Мађарска граничи а није непријатељска је - Србија

* Србија је широм отворила врата мађарскоим компанијама и банкама. ОТП банка, која је регистрована у Мађарској, у Србији је веома активна и заузима значајан дио финансијског тржишта. Та банка истовремено масовно кредитира етничке Мађаре у Војводини када купују земљиште а онда их у великој мјери ослобађа обавеза плаћања тих кредита. То буди сумње

* Србија је заинтересована и да једну мађарску компанију увуче у Електропривреду Србије. Та компанија је већ укључена у послове гасовода Балкански или Турски ток. Могуће је да ће имати удјела и у телекомуникационим пословима. То такође код многих буди сумње да постоје и скривене намјере Будимпеште

* Мађарска је међу најодлучнијим критичарима Европске уније а актуелна Србија и даље тврди да одлучно остаје на европском путу. Занимљиво је такође да је званична Будимпешта прогласила Сороша и његове организације као „главне непријатеље“ а Сорошев син и насљедник Александар је чест и веома уважен гост у Београду

_____________________________________________________

         Пише: Синиша ЉЕПОЈЕВИЋ

         СТАРО искуство да је комшија најпречи „рођак“ одавно је нестало, али је интензивирање мађарско-српске сарадње примјер и охрабрење да тај старински обичај ипак није потпуно нестао.  

         Она је и примјер регионалне сарадње међу земљама које припадају различитим геополитичким организацијама.

         Иако постоје темељне разлике у положајима Мађарске и српских земаља ипак је много више онога што их спаја. Природно, носилац сарадње је Србија и српске земље са Мађарском имају више конкретних договора и међудржавних споразума него са свим другим суседима. То је и основа и гаранција сарадње у овим бурним временима глобалних промена.

         То је посебно важно у енергетском сектору гдје постоји међусобна зависност, од гаса који иде преко Србије па до нафте чије би снабдевање мађарским путем било стабилније него другим правцима. Укупна економска сарадња отвара и многе друге перспективе и то, како је мађарски премијер Виктор Орбан рекао у Бања Луци, као „равноправних партнера“. Али, приметио је, „потребни су пројекти“.

Млади Виктор Орбан као

одушевљени поборник ЕУ

         Те пројекте, подразумијева се, морају прије свега да осмисле српске земље. Да ли оне имају такве пројекте - остаје да се види.

         У међувремену, што није ништа мање важно и на шта би вриједило подсјетити, од Мађарске би се могло и много тога научити. И било би корисно када би се нешто и научило.

         Прије много година иницијатива сарадње и приближавања је потекла из Мађарске, која је географски веома слична положају Србије и српских земаља. И Мађарска се већином граничи са земљама које баш нису пријатељске према њој, као и Србија, чак би се у неком смислу могло рећи да су и непријатељске упркос томе што припадају истим војно-политичким блоковима.  У тим земљама живи поприличан број Мађара и то на компактним територијама уз границе.

         И практично једина земља са којом се Мађарска граничи а није непријатељска је Србија. И то је била добра процјена. И Мађарска је кренула ка Србији.

         И у Србији, према посљедњем попису становништва, живиу 184.442 етничких Мађара. Њихов број се, међутим, из године у годину смањује па је тако за минулих десет година опао за 70.000.

         Мађари су највећа етничка заједница у Србији. Али, етнички Мађари у Србији никада нису правили проблеме. За илустрацију, док је било служење војниог рока - највећи одзив, 98 одсто, од свих етничких заједница је био међу Мађарима. Они су прихватили историјску реалност и лојални су грађани Србије и уживају своја етничка загарантована права.

         И у Мађарској обитује и српска национална мањина, која је кроз деценије знатно смањена а по закону о мађаризацији још од краја 19. вијека.

         Посебно су важна искуства Мађарске у овом политичком и економском времену.

         Мађарска је била међу шампионима неолибералног модела Европске уније. Претходно је била међу предводницима рушења комунизма и совјетског система. Прве демонстрације још у време комунистичке власти је предводио млади Виктор Орбан што се и данас доживљава као изузетна храброст, имајући у виду тадашње власти.

         Будимпешта је слиједила такозвани европски пут и  другима је дијелила лекције да од тог пута не смију да одступају. Да је то „крај историје“.

         У то вријеме је и Џорџ Сорош у родној Будимпешти основао и свој универзитет који је школовао „шампионе деструкције неолибералног модела“ из цијелог региона који су требало да буду бајраклије те деструкције.

         У тој „европској идили“ прво јој је уништена пољопривреда а потом и индустрија. Услиједила је, према ЕУ моделу, масовна распродаја државне индустрије и богатства а показало се да то није донијело ништа доброга, него напротив.  

         Мађарска се морала и добрано задужити.

         Онда је, као и увијек у животу, све дошло на наплату. Мађарска је послије финансијског слома 2008. године практично банкротирала. Била је дужна 100 одсто свог друштвеног производа. Али, имала је своју валуту и није желела да уђе у система евра.

         Послије тога су Мађари ставили прст на чело и сакупили интелектуални потенцијал, од професора универзитета до привредника и анализирали укупну ситуацију. Закључено је да више не може по старом и да Мађарска - да би преживјела - мора да крене својим путем иако је чланица ЕУ и НАТО. Наравно, колико је то могуће али у основи својим путем.

Сад је водећи евроскептик унутар ЕУ, а у

његовој мађарској спаљују заставе ЕУ

         Направљен је план политичког и економског опоравка и Мађари су кренули да га реализују. За његово остварење били су им наравно потребни савезници па су кренули да потраже савезнике а према процјенама заједничких интереса. Та се политика у политичкој комуникацији углавном зове суверенистичком и у тој орјентацији Мађари нису усамљени.

         Прво је постигнут споразум са Русијом око енергије и Мађарска је добила најповољније услове за гас и нафту и развпој унутрашњих енергетских капацитета. Била је, наравно, под великим притисцима Запада али није одустала и све договоре са Москвом поштује. Тако је обезбједила јефтину енергију и обновила прије свега пољопривреду.

         Са јефтином енергијом и сопственом храном створени су услови опоравка и суверенитета. И, наравно, драстично је смањила присуство Међународног монетарног фонда. 

         Мађари, за разлику од већине ововремених Европљана, још увијек имају јак национални осјећај. Од свих источноевропских земаља чији су грађани послије уласка у ЕУ 2004. године похрлили у западне земље најмање је Мађара напустило своју земљу.

         На Западу постоји велика мађарска дијаспора али то су углавном они који су отишли послије совјетске интервенције 1956. године и ти људи су остали веома лојални својој матичној земљи и, за разлику од Сороша, пружају јој значајну подршку.

         У доминацији националног интереса требало би имати на уму да један, не тако мали, део политичког простора Мађарске заузимају и они који имају и територијалне претензије и према Србији и који се никада нису помирили са губитком територија послије Првог свјетског рата и распада Аустро-Угарског царства.

         Али, упркос интензивној сарадњи и у довољној мјери искрености у подударности интереса не би на одмет била и извјесна мјера опрезности у српским земљама. Мађарска је још увијек чланица и ЕУ и НАТО пакта и упркос одлучности да задржи своја суверена права она на крају ипак мора да слиједи политику тих војнополитичких блокова. А ЕУ и НАТО имају антисрпску политику. Ти блокови су против српских интереса.

         Уз то, није неважно да је Велика Британија још увијек веома утицајна у мађарском државном апарату који је у вријеме еуфорије „демократских приомјена“ и највећој мјери сама креирала.

Синиша Љепојевић

         У градњи сарадње прије свега је Србија  широм отворила врата мађарскоим компанијама и банкама. ОТП банка, која је регистрована у Мађарској, у Србији је веома активна и заузима значајан дио финансијског тржишта. Та банка истовремено масовно кредитира етничке Мађаре у Војводини када купују земљиште а онда их у великој мјери ослобађа обавеза плаћања тих кредита. То буди сумње.

         Такође Србија је заинтересована да једну мађарску компанију увуче у Електропривреду Србије. Та компанија је већ укључена у послове гасовода Балкански или Турски ток. Могуће је да ће имати удјела и у телекомуникационим пословима. То такође код многих буди сумње да постоје и скривене намјере Будимпеште.

         Другим ријечима, Србија сада кроз сарадњу са Мађарском спроводи неолиберални модел распродаје националног богатства и то онај од којег је Мађарска одустала и на том одбацивању тог модела гради свој развој па и сарадњу са Србијом.

         Уз то, Мађарска је међу најодлучнијим критичарима Европске уније а актуелна Србија и даље тврди да одлучно остаје на европском путу. Занимљиво је такође да је званична Будимпешта прогласила Сороша и његове организације као „главне непријатеље“ а Сорошев син и насљедник Александар је чест и веома уважен гост у Београду. Сарадња са Мађарском се баш не уклапа у такву, како се тврди, стратешку опредијељеност Србије.

         Мађарска власт је евроскептична. Али, надати се да ће мађарска искуства са Бриселом бити драгоцјено искуство и за Србију. И то прије свега у одбрани националног идентитета и државног суверенитета.

         Сарадња првих комшија, Мађарске и српских земаља је, наравно, веома важно стратешко питање али би увијек требало имати на уму и реалност.

          https://sveosrpskoj.com/komentari/ljepojevic-madjarsko-srpska-saradnja-k...