Љепојевић: Европска унија због Трампа може постати агресивнија према Србима и З. Балкану

ЊЕГОВА АМЕРИКА СА КИНОМ НЕЋЕ РАТОВАТИ ОРУЖЈЕМ НЕГО - ТРГОВИНСКИ

* Реакције на Трампову побједу медија наклоњених Дубокој држави и клану породице Клинтон сугеришу да поражени неће одустати, а то ће довести до политичке нестабилности у самој Америци која ће отежати Трампу спровођење његових политичких циљева

* Очигледна је Трампова намјера да драстично смањи присуство Америке у Европи јер ЕУ није више амерички приоритет. ЕУ је немоћна у том процесу и једино јој је преостао НАТО као веза и нека врста уцјене Вашингтона

* Међу Србима су велика очекивања и доминира увјерење да ће Трамп бити наклоњенији српским земаљама. Али, политика Америке се, ипак, неће битније мијењати. Једино што Трамп вјероватно неће много пажње поклањати том подручју али није реално да ће доћи да неких промјена. Западни Балкан, како се обично називају српске земље, неће бити на радару Трампове Бијеле куће

* Много је вјероватније да ће понижена Европска унија у том понижењу повећати притисак на Србију и српске земље како би одржала привид своје важности а под изговором борбе против Русије

___________________________________________________________

           Пише: Синиша ЉЕПОЈЕВИЋ

           СТАРО је историјско искуство да нема те силе, и никад је није ни било, која може да побиједи вољу народа. Побједа Доналда Трампа на предсједничким изборима у Америци је још једна потврда тог искуства.

           Његов избор је и симбол протеста већинске Америке против политике такозване нео-либералне елите која је минулих деценија загосподарила америчким јавним простором и нанијела огромне штете и Америци и многим земљама у свијету. Велика излазност на изборе свједочи о снази тог протеста.

           Та елита је, вјерујући у сопствене заблуде и побједу Камале Харис, искористила своју још увијек велику медијску моћ и успјела да наметне цијелом свијету увјерење да судбина свијета зависи од америчких избора и тако покушавала да одржи привид америчког господарења. И у томе је добрим дијелом успјела мада није побиједио њен кандидат.

           Али, реалност је другачија и Америка није више једина у свијету а ако буде неких промјена то ће прије свега бити у самој Америци.

           У предизборној кампањи Доналд Трамп је износио прегршт занимљивих и важних политичких и економских идеја и за то је добио већинску подршку грађана Америке али, ипак, треба сачекати да би се видјело шта ће од свега тога да буде и спроведено.

           У Америци су, као никада до сада, ојачале парадржавне структуре које се обично зову Дубоком државом и још од времена Била Клинтона оне су доносиле све кључне одлуке.

           Трамп јесте борац против актуелног америчког естаблишмента али и он је, као милијардер, такође део тог америчкох сталежа.

           Реакције медија наклоњених Дубокој држави и клану породице Клинтон сугеришу да поражени неће да одустану и то ће довести до политичке нестабилности у самој Америци која ће отежати Трампу спровођење његових политичких циљева. Предстоји период разних сплетки и инсинуација са којима ће се Трамп морати да носи.

           Предност у томе је његово политичко искуство из претходног мандата, он је тек други амерички предсједник који се поново вратио у Бијелу кућу, али на крају много тога зависи од огромног државног апарата који је тешко контролисати.

           У првом мандату Трамп није успио да контролише тај државни апарат, није чак  стигао ни да именује око двије хиљаде функционера на које има право. Али, Трамп има једну велику предност – на његовој страни је већинска воља народа.

           Свјетску јавност, наравно, највише интересује спољна политика изабраног америчког предсједника. У току је неколико ратова у које је Америка дубоко уплетена, прије свега у Украјини и на Блиском истоку, па је добар дио Трампових планова и везан за те ратове. Он жели да те ратове оконча и оно што је још важније обећао је да неће започињати нове ратне сукобе.

           Трамп је прво обећао да ће завршити рат у Украјини, чак је у једном тренутку рекао и за „24 часа“. Још увијек није познато како би то могао да учини, али је најавио да ће у скорој будућности разговарати са руским предсједником Владимиром Путином.

           Из Трампових кругова медији наводно сазнају да ће изабрани амерички предсједник предложити „замрзнути сукоб“, примирје.

           Најављује се да Украјина не може да рачуна на оне дијелове који су већ под контролом и формално у саставу Русије а да се на линији садашњег фронта, дугог преко хиљаду километара, успоставе неке мировне снаге. И да Украјина не може да рачуна на чланство у НАТО пакту у наредних 20 година.

           Нејасно је, међутим, ко би чинио те мировне снаге и под чијим ауторитетом а Трамп је наводно рекао да у њима неће бити Американци.

           У Кијеву очекују да ће Трамп ускоро, и прије него буде инаугурисан, именовати свог представника за мировне преговоре са Русијом и да би ти преговори могли да почну већ у девембру.

           Ти планови ипак нису довољно реални. Прво, узроци и позадина рата у Украјини су далеко дубљи и комплекснији од мандата једног америчког предсједника. Они су дио дугорочних стратешких опредијељења Америке и Запада а та опредијељења нису промијењена и неће ни бити. И друго, Америка може да помаже или да не помаже режим у Кијеву али рат је учинио да о његовој судбини прије свега Русија има пресудну ријеч.

           У ратовима на Блиском истоку за Трампа би могло да буде већих проблема него чак у Украјини. Трамп је веома близак Израелу, много ближи него што је био Џозеф Бајден, и америчка подршка израелским властима неће бити доведена у питање. Трамп је показао да нема „осјећај“ за судбину Палестинаца мада много његових гласача је из оног дијела Америке који подржава Палестинце и противи су израелским ратовима.

           Није јасно како се све то може уклопити у Трампову амбицију да не започиње нове ратове а да даје безрезервну подршку Израелу. Влада у Тел Авиву очигледно нема намјеру да одустане од својих ратних планова.

           Прије свега је план директног увлачења Америке у планирани рат против Ирана. Иако је изјавио да нема жељу да мијења режим у Ирану, у Техерану његов избор за предсједника није дочекан са надом. У Ирану кажу да је он као предсједник одобрио убиство иранског генерала Касима Сулејманија на аеродрому у Багдаду. Проблем је што то није онај Блиски исток који је Трамп оставио 2020. када је напуштао Бијелу кућу.

           Са Кином, коју Доналд Трамп сматра као најозбиљнијег економског конкурента који угрожава америчку економију, он не планира да ратује оружјем него трговински. Намјерава да повећа увозне таксе на кинеске производе до 60 одсто што ће нарушити трговинске односе двије земље.

           Најзанимљивије ће у Трамповој политици бити однос према Европској унији (ЕУ) која је, барем званично, најближи амерички савезник као и цијелој Европи. Трамп је против политике зелене транзиције и наратива о климатским промјенама као и афирмације ЛГБТ и популације трансродних особа, против свега онога на чему почива политика Брисела. 

Синиша Љепојевић

           Већинске су оцјене да ће Вашингтон постепено напуштати Европу али то је стара америчка идеја, тај политички правац је дефинисан још у вријеме Барака Обаме, али га је успорио рат у Украјини. Другим ријечима, то није Трампова идеја.

           Међу већином лидера ЕУ примјетна је паника јер се вјерује да сада Америка још јаче креће "у свијет који Трамп види једино кроз жижу америчких националних интереса", од трговине до рата у Украјини који сад може пасти потпуно на плећа Европе а француски лист „Монд“ чак тврди да је дошао „крај једног америчког света“.  Трампова побједа се доживаљава као „ноћна мора“ а  јавност се плаши медијским оцјенама да је Трамп „пријетња глобалној политичкој стабилности“.

           Већинске су оцјене да „Европљани једноставно нису спремни“ за оно шта Трамп намјерава. Француски лист чак тврди да је  „опасност поделе, расцепа у Европи у тој перспективи сасвим опипљива“ и да то доводи у питање опстанак ЕУ.

           У анализама се такође упозорава да се све  „догађа у часу велике слабости Европске уније која мора да се суочи са својим заостајањима на светској шаховског табли - од одбране до заједничког виђења индустријског развоја како би се избегла ‘тиха агонија’“, као и борбе Француске и Њемачке за европско лидерство.   

           Нови-стари амерички предсједник је обећао да ће смањити америчке војне и ратне трошкове и даље тражити да Европа више троши на своју одбрану а коментатори оцјењују  да ЕУ није у стању да створи ни заметак европске одбране, „тако да близу 200 милијарди евра европских пара за Украјину уопште не јамче да би тамо могао да се избегне пораз“.

           Амерички лист „Вашингтон пост“ сазнаје да је ЕУ у страху да може доћи до озбиљног погоршања трансатлатских односа.

           Највећа је, ипак, забринутост да би Трамп могао да уведе увозне таксе за европске производе, на шта је посебно осјетљива њемачка привреда. Увођење увозних такси могло би само Њемачку да кошта око 162 милијарде долара годишње.

           Занимљиво је да је само дан послије Трампове побједе пала влада Њемачке.

           Очигледна је намјера Америке да драстично смањи своје присуство у Европи и прије свега ЕУ није више амерички приоритет. ЕУ је немоћна у том процесу и једино јој је преостао НАТО као веза и нека врста уцјене Вашингтона.

           И Трампова Америка не може да избјегне НАТО али је мало вјероватно да би ЕУ уцјене могле да прођу. Средство уцјене је и рат у Украјини али Америка планира да рат у Украјини у највећој мјери препусти Европској унији која нема капацитете и очигледан украјински пораз ће довести до додатног понижења а ЕУ је везала своју судбину за тај ратни сукоб.

           Али и то је у интересу Америке. Њемачкој се препушта финансирање и наоружавање Украјине а већински власници њемачке војне индустрије су америчке компаније и онда сав профит одлази у Америку.

           Пљачка њемачких грађана.

           У ништа бољој позицији није ни Велика Британија. Њен шеф дипломатије, Лабуриста Дејвид Лами је за Трампа рекао да је „мрзитељ жена, неонацистички симпатизер и социопата“. Додуше, Доналд Трамп је склон Британији, његова мајка је рођена Шкотланђанка а он има и велику имовину у Шкотској.

           И онда кључно питање - шта све то значи за Србе и српске земље.

           Међу Србима су велика очекивања и доминира увјерење да ће Трамп бити наклоњенији српским земаљама. Али, политика Америке се, ипак, неће битније мијењати. Једино што Трамп вјероватно неће много пажње поклањати том подручју али није реално да ће доћи да неких промјена. Западни Балкан, како се обично називају српске земље, неће бити на радару Трампове Бијеле куће. Уз то, политички систем Америке је одавно растурен изнутра и министарства воде неку своју политику па би тако и америчке дипломате могле да наставе по старом мада није јасно чију онда они политику спроводе.

           Много је вјероватније да ће понижена Европска унија у том понижењу повећати притисак на Србију и српске земље како би одржала привид своје важности а под изговором борбе против Русије. Европа ће зато постати агресивнија према Србима и Западном Балкану.

           Доналд Трамп затиче политичку Америку у рушевинама и то је његов највећи изазов. Зато би требало бити и опрезнији и реалнији у очекивањима од Трампа.

           Али, кључна ствар се већ десила – побиједила је већинска воља народа и избори у Америци би требало да буду позив за буђење, аларм, прије свега за европске лидере и Европу оличеној у ЕУ. Неизвјесно је да ли ће се и пробудити јер су још једном потврдили своје гађење према народној вољи и интересима народа.

            https://sveosrpskoj.com/komentari/ljepojevic-evropska-unija-zbog-trampa-...