Колинда да у Београду клекне пред српском заставом и извини се као Штајнмајер у Варшави

КОЛИНДА ГРАБАР КИТАРОВИЋ ЈЕ У ВАРШАВИ – СВА У БЕЛОМ – ПРЕДСТАВЉАЛА  И „НЕВИНЕ“ ХРВАТЕ ИЗ НДХ

* Поставише Амери Метју Палмера - теткине тетке тетку од тетке - да нама буде главна тетка

* Ја Американцима, као нашим пријатељима, могу да само пожелим савршено и уређено друштво и у њиховој кући, какво су у нашој кући направили њихови шиптарски штићеници  

* Велика Британија би, главом без обзира, да умакне ЕУропи, али јој је велики проблем – како да не изгуби Северну Ирску – која није њена. А Мала Србија – изгледа има мали проблем док – главом без обзира – срља у ЕУропу! Њена дилема је: да ли да Шиптарима поклони – цео свој свети КосМет, или да им поклони – безмало цео свој свети КосМет...

* Да је обележавање 80-годишњице почетка Другог светског рата у Варшави било скуп покајања фашиста и свеукупног помирења – међу првима би Русија и Србија морале бити позване – а нису! А и како би?! Не би ни ваљало да су. То је више било прегруписавање снага – нових-старих јахача апокалипсе, под командом НАТО а против истог и вечитог противника – Русије и оних које убрајају у њене савезнике

* Ја хоћу да чујем од Хрвата и Хрватске оно што је председник Немачке Франк Валтер Штајнмајер изговорио у Варшави - пред пољским председником Анджејем Дудом. Све док искрено не клекну пред српском заставом у Београду – покају се и извине за геноцид над Србима – за  мене ће сви у вертикали поређани хрватски председници – у униформи, или у „анђеоски“ белим костимима попут Колине у Варшави – бити исто! Павелић, Колинда – потпуно ми је свеједно!

___________________________________________________________________________

        Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ

          БОЖЕ драги, крцати ли смо догађајима! А тек отрежњујућим порукама, које нам стижу са вољеног Запада и од штићеника им из нашега окружења – никад краја.

          Америка нам је 30. августа поставила специјалног представника за Балкан Метјуа Палмера, који је заменик помоћника државног секретара. Њима је он теткине тетке тетка од тетке, а нама – главна тетка! Уосталом, и до сада је обављао ту работу – пробно! Без папира! Е, а сад и са ћагом!

          На Стратешком форуму на Бледу у Словенији, 3. септембра, пред шефовима дипломатије држава Западног Балкана и ове наказе од „Косова“, коју пошто пото хоће да направе државом – одмах нам се „оћитовао“ по питању своје улоге – да ће здушно да ради на „евроатланским интеграцијама Западног Балкана, јер је то у складу са стратегијом и приоритетом САД“. Ето ти га нама сложеница – и ЕУ и „атлантска“, то јест – НАТО!    

           По српском питању – имао је два осврта! Србији је обећао отварање пута у ЕУропу, ако направимо такав „компромис“ са Шиптарима да ми њима наш КосМет дамо, а да они наш КосМет – узму.

        Значи, нема га Србији пута у ЕУропу без „договора“!

Метју Палмер

        Услов нам је да са шиптарским окупатором нашег светог Косова и Метохије ставимо потпис на „папир“, а Америка, као „централну тачку договора сматра међусобно признање“.  Е, то је та демократија коју хоће. Ма, фала, ђе чули и не чули.

          Ево су ваши шиптарски штићеници расписали парламентарне изборе за 6. октобар. Која ту тек „демократија“ КосМетом тутњи.

        У сврху предизборне кампање пребијају Србе, хапсе, упадају преко главног ибарског моста у северну Косовску Митровицу, нападају нам децу ножевима, рањавају, исписују „UČK“ по кућама и храмовима, подмећу експлозиве, пале имања, краду сточно благо... Ма, ја само могу да вама, као нашим пријатељима, пожелим овако савршено и уређено друштво и у вашој кући, као што су у нашој ваши шиптарски штићеници.  

          Што се тиче Срба у БиХ и Републике Српске, Палмер је запретио Додику да „не кочи евроатлански пут БиХ“ и обећао да ће „радити на свим нивоима, пружајући подршку спровођењу дубоких реформи и функционалности“. Ето ти га нама нови Педи Ешдаун над Србима у БиХ!

        Али, има ту једна мала разлика у односу на Ешдауново доба (2002-2006) и моћ коју сте ви тада имали и немоћ у којој је био тада остатак света.

          А које су то благодети ваше шаргарепе, због које погибосмо не би ли је добили – ево видимо на примеру вишегодишњих покушаја бежаније Велике Британије из ЕУропе – у којима се и сама распада.

          Њен премијер Борис Џонсон, шокирао је британску „демократију“ када је 28. августа суспедовао рад Парламента два месеца до Брегзита, како га парламентарци не би спречили да 31. октобра изађе из ЕУ – са споразумом или без њега – како је обећао.

           У овој варијанти, где је ударио „јунак на јунака“, 3. септембра, у Доњем дому парламента опозиција је, заједно са побуњеним конзервативцима, који нису за Брегзит без споразума, брзопотезно прегласала Џонсонову Конзервативну партију (торијевце), преузела контролу над Брегзитом и сутрадан усвојила закон да нема Брегзита без споразума, а премијера обавезала да од Брисела затражи његово одлагање до 30 јануара.

        Премијер Џонсон, након пораза у парламенту, затражио је да 15. октобра буду одржани превремени избори, за шта му је потребна двотрећинска већина, али опозиција неће изборе пре примене изгласаног закона, који ступа на снагу тек када прође и Дом лордова.

          С друге стране, Европска комисија је поручила да, иако имају могућност за Брегзит без споразума – то није оно што ЕУ жели. Она је за онај споразум који је постигла са бившом британском премијерком Терезом Меј, који је британски парламент већ три пута одбацивао, а Меј, због тога, поднела оставку. Сад је парламент 4. септембра усвојио и амандман којим се захтева још једно гласање о пропалом споразуму Терезе Меј?.

          Обрни-окрени, Велика Британија би, главом без обзира, да умакне ЕУропи, али јој је велики проблем – како да не изгуби Северну Ирску – која није њена. А Мала Србија – изгледа има мали проблем док – главом без обзира – срља у ЕУропу! Њена дилема је, да ли да Шиптарима поклони – цео свој свети КосМет, или да им поклони – безмало цео свој свети КосМет.

          На ЕУропејскоме нивоу имамо још једну недавну лепоту. Осамдесету годишњицу почетка Другог светског рата, који је кренуо нападом нацистичке Немачке на Пољску 1. септембра 1939. сад су 1. септембра „прослављали“ ваљда – шта ли. Да су славили пораз фашизма, морали су бити позвани заслужни за слом фашизма – а нису. Варшава је призвала само чланице ЕУ, НАТО и државе Источног партнерства. У ову папазјанију скупили су се сви они који су били фашистички агресори и убице, али не и сви који су били жртве и који су заслужни за победу над фашизмом!

          Иако позване, нису им стигли ни Белорусија ни Америка! Лукашенко је одбио,  јер нису звали највише страдалну и највише заслужну за слом фашизма – Русију. А Трампа је торнадо, који се устремио на Америку, спречио у доласку, или му је таман добро дошао – не зна се. Е, ако идуће године, на Црвеном тргу у Москви, 9. маја, буде на прослави победе над фашизмом – знаће се!

          Да је ово био скуп покајања фашиста и свеукупног помирења – међу првима би Русија и Србија морале бити позване – а нису! А и како би. Не би ни ваљало да су. Ово је више било прегруписавање снага – нових-старих јахача апокалипсе, под новом командом – НАТО-а – против истог и вечитог циља – Русије и оних које убрајају у њене савезнике.

          Ма, морам вам рећи, мада тешка срца  – џаба кречите!

          На скупу, очито зарад чвршћег збијања редова – било је и „покајања“ и извињења – али само оним некадашњим жртвама, које су им сада савезници. Немачки председник Франк Валтер Штајнмајер је поручио: „Као председник Немачке, желим да вас уверим да никада нећемо заборавити и да преузимамо сву одговорност. Клањам се жртвама напада у Вилуну, Пољацима који су пали у руке немачке тираније и тражим опроштај!“

          О каквом се то скупу радило, довољан је податак да је – у „анђеоско“ белом безгрешном костиму – била и Колинда Грабар Китаровић – која је представљала „невине“ Хрвате из Другог светског рата.

Са пољским председником Анджејом

Дудом и његовом супругом

        Овај визуелни ефекат није крај – скандал тек следи: „Хрватски народ је сразмерно броју становника највише допринео борби против фашизма у Европи, у којој је активно учествовало више од пола милиона хрватских грађана“ – рече Колиндица не трепнувши!

        Јесте, госпођо, бројке су вам тачне! Ту сте потпуно у праву – али сте све њих (оно мало што је још било живо) и пола милиона њихових потомака – протерали „Бљеском“ и „Олујом“ у довршењу геноцида над Србима у рату '90-тих! А, Бога ми, и многе поубијали и живе заједно са кућом спалили! Поготово су вам у огњу скончали ови старији, који нису ни могли ни хтели да напусте свој праг, а који – директно потичу из овог вашег броја – који сте тако срамно спаковали у полуистину!            

          Тај метод прекрајања, исецања, затезања, пумпања, испумпавања, уграђивања, пресвлачења, облачења... којим су од тебе, госпођо, „мајстори“ (упоређујући ти слике из младости са овим данашњим) – правили све лепшу и лепшу и све млађу и млађу – да на себе, онакву какву те је макица родила – данас не личиш – е, тако ни историјске чињенице после ваше „естетске“ хирургије над њима – више благе везе са истином немају!

          Не кажем ја, мора да је појединцу лепо кад се стручњаци у'вате посла, прође ремонт кроз њихове руке, па „засија“ лепота, али – историја је, госпођо, нешто сасвим друго.

        Тебе су стручњаци, очито, успели да улепшају до непрепознатљивости – али тих „стручњака“ који могу – толика и таква оригинална злочиначка недела ваших руку претворити – из језиве ружноће у лепоту – нема!

        Можете ви себи отварати мозак и брисати јаме, сва јадовна, јасеновце, лоре, бљеске, олује, глине, јастребарска, србосјеке, маљеве, казане у којима сте од Срба кували сапун... Али, то лоботомисање само је још једна ђавоља работа, која, донекле, успева само над вама самима!

        И поред тога, ма колико се трудили – знате ви добро колико су, и како су вам, руке крваве. Што се мене тиче – слободно и мирно са тим осећањем спавајте – ако можете!      

          Јесте, стравично, монструозно, болесно и – неисправљиво ваше историјско недело, али – ако нисте и данас исто оно што сте тада били – откуд Бљесак, Олуја, Лора?!

        Откуд јуче на дну реке Јадро код Сплита исцртан огромни  кукасти крст?

        Откуд у јуну 2015. на стадиону Пољуд у Сплиту, ноћ пред утакмицу са Италијом – киселином спржена трава у виду тог истог омиљеног вам симбола?

        Откуд толико споменика и улица Павелићу, Лубурићу, Туђману, Мили Будаку, Динку Шакићу?

        Откуд стотине хиљада на Томпсоновим концертима који углас са њим певају „Бојну Чавоглаве“?

        Откуд државна комеморација сваке године усташама у Блајбургу?

        Откуд каменовање, пребијање и убијање и то мало Срба повратника?

        Откуд чекићање ћириличних табли?

        Откуд усташки урлици „за дом спреми“?

        Откуд...?

         Сваког Србина или српски ауто, на који натрчите поред обале, бацили сте у море!

        Е – а за ово задње – браво! И треба такви Срби, који поред свих мора, иду вама на ноге – да се у њему „купају“ – и кад им се хоће и кад им се неће!

          Боже драги, који сте ви, заправо, мученици!

        Али – ваш проблем, госпођо!

          Ја хоћу да чујем од Хрвата и Хрватске оно што је Штајнмајер изговорио у Пољској пред пољским председником Анджејем Дудом. Све док искрено не клекнете пред српском заставом у Београду – покајете се и извините за геноцид над Србима – за  мене ће сви у вертикали поређани ваши председници – у униформи, или „анђеоски“ белим костимима – бити исто! Павелић, Колинда – потпуно ми је свеједно!