Клаус Хартман: Милошевић је убијен у Хагу ускраћивањем медицинске помоћи
ПРЕДСЕДНИК СВЕТСКОГ САВЕЗА СЛОБОДНИХ МИСЛИЛАЦА: САЧУВАЈМО НАСЛЕЂЕ ВЕЛИКОГ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА
Клаус Хартман
* Ова ескалација међународне ситуације, са потенцијалом да прерасте у Трећи светски рат у сваком тренутку, допуна је, наставак онога што је почело 1990-их ратовима за уништење Југославије
* Пре четири године, САД, НАТО и немачка влада су изненада тврдиле да су поново откриле међународно право – али само да би оптужиле Русију да је „уништила деценије мира у Европи“. Они сами су уништили тај мир 1999. године својом НАТО агресијом против Југославије
* ЕУ и Британија желе доминацију у Европи, а да би то постигле, потребна им је слаба Русија. За своје глобалне амбиције, желе Русију – полуколонију, као залеђе и извор сировина. Они то називају „деколонизацијом“ Русије – распрачавањем земље на многе контролисане делове, без централне силе способне да делује. Немачка, Француска, Пољска и посебно Британија стога инсистирају на наставку рата са Русијом, па чак и на његовој ескалацији
* НАТО агресији 1999. године претходили су такозвани „преговори у Рамбујеу“, који су имали за циљ да приморају Југославију, у тајном анексу споразума, да НАТО одобри потпуну слободу деловања и кретања на својој територији, чиме би она предала свој суверенитет. Вечита част Председнику Милошевићу што није играо у тој лажној игри
КЛАУС Хартман, копредседник Међународног Милошевићевог комитета и председник Светског савеза слободних мислилаца, написао је овај текст за Међународни округли сто «Слободан Милошевић, слободна Србија и Нови свет», одржан 10. марта 2026. у Прес-центру УНС-а у Београду. На самом скупу, Клаус Хартман је онлајн прочитао скраћену верзију овог текста.
_________________________________________________________________
ВЕСТИ последњих дана и недеља биле су пуне извештаја о текућим ратовима, а кључне речи су биле Украјина, Палестина, Венецуела и Иран. То су само најважнији, али не и једини – морамо укључити и Јемен и Судан, Западну Сахару и Пакистан, и интензивирано гушење Кубе.
Ова ескалација међународне ситуације, са потенцијалом да ескалира у Трећи светски рат у сваком тренутку, је као допуна, наставак онога што је почело 1990-их ратовима за уништење Југославије.
У то време, после „победе у Хладном рату“, Глобални Запад је себе сматрао победником историје, а САД „једином светском силом“, како је написао Збигњев Бжежински. У борби за хегемонију САД у Евроазији, Украјина игра кључну улогу геополитичког чворишта, због чега се Русија мора посматрати као противник и бити потиснута.
Питање колико вреде обећања Глобалног Запада поставило се још много пре садашњих лажних преговора између САД и Ирана, и много пре фарсе Минских споразума. Године 1990, НАТО је обећао да неће „напредовати ни центиметар на исток“. У марту 1999, баш на време за инвазију на Југославију, убрзано је примио Пољску, Чешку и Мађарску у војни савез.
Пре четири године, САД, НАТО и немачка влада су изненада тврдиле да су поново откриле међународно право – али само да би оптужиле Русију да је „уништила деценије мира у Европи“. Они сами су уништили тај мир 1999. године својом НАТО агресијом против Југославије – нешто што желе да потисну из јавне свести. У то време, нису чак ни изнели своју одлуку о рату пред Савет безбедности УН, очекујући вето Русије и Кине: чисто кршење међународног права.
У разним говорима у то време рекао сам да је то било „отварање врата“ за даље империјалистичке ратове. Тадашњи врховни командант агресорских снага, генерал Весли Кларк, потврдио је то након посете Пентагону 2001. године, где му је речено да ће САД „уништити седам земаља за пет година, почевши од Ирака, затим Сирије, Либана, Либије, Сомалије, Судана и коначно Ирана“. Осим временског оквира, дошли смо управо до те ситуације. Нема помена о „демократији“ и „људским правима“; једноставно речено: све што стоји на путу интересима САД и циониста мора бити немилосрдно елиминисано.
„Налазимо се усред пролома, а не транзиције“, рекао је канадски премијер Марк Карни на Светском економском форуму (WEF) у Давосу 2026. године. Постоји низ разлога за овакав развој догађаја. Деценијама је долар служио као универзално средство размене, средство чувања вредности и обрачунска јединица. То је користило САД, чији су астрономски национални дуг плаћали други. Та зависност од једне земље довела је до мноштва ризика и губитака због трења и постала је препрека глобалној трговини. Валуте, царине и платне трансакције постају све више политизоване, а поверење у долар и западне финансијске инструменте опада.
Хегемонија САД је у суштини била хегемонија долара.
Како се свет креће ка мултиполарном поретку, тренд дедоларизације се наставља, при чему земље у развоју добијају поуздање и утицај, приморавајући Вашингтон да се одрекне свог монетарног трона. Међу кључним факторима су нови међународни савези као што је Шангајска организација за сарадњу, формирана 2001. године, и оснивање БРИКС-а 2009. године.
Корпорација РАНД је један од највећих америчких војних тинк-тенкова. У једној студији, они закључују да некада неоспорна војна супериорност САД опада. Међутим, то није сигнал за мирно, тихо повлачење засновано на увиду.
Уместо тога, студија позива на „преиспитивање одбрамбене стратегије како би се очувао међународни поредак (доминација) који предводе САД“. Та оријентација се повезује са стратешким документом РАНД из 2019. године, који је поставио циљ „Развлачење Русије – парирање из повољне позиције“.
Институт Европске уније за безбедносне студије (EUISS) у Паризу тврди да ЕУ мора активно да „обеснажи“ Русију смањењем њене способности да поткопа европске интересе. ЕУ и Британија желе доминацију у Европи, а да би то постигле, потребна им је слаба Русија. За своје глобалне амбиције, желе Русију – полуколонију, као залеђе и извор сировина. Они то називају „деколонизацијом“ Русије – распрачавањем земље на многе контролисане делове, без централне силе способне да делује. Немачка, Француска, Пољска и посебно Британија стога инсистирају на наставку рата са Русијом, па чак и на његовој ескалацији.
Руски историчари Трењин, Караганов и Авакјанц пишу у раду „Од пасивног до активног одвраћања“: „Прелазак са неуспелог партнерства на нову конфронтацију, а затим на отворену конфронтацију, не дозвољава повратак на оригинални формат „Хладног рата“.“ „Владајући кругови Европе су већ заузети политичким, моралним и војно-економским припремама за велики рат са Русијом.“
Дмитриј Трењин је 16. јула 2025. написао: “Многи људи данас говоре о томе како човечанство иде ка „Трећем светском рату“, што значи да нам предстоји нешто слично ономе што се догодило у 20. веку. Међутим, рат стално мења свој облик.
… У стварности, светски рат је већ ту, чак и ако то нису сви схватили. Предратни период је завршен 2014. за Русију, 2017. за Кину и 2023. за Иран. Од тада, ширење и интензитет модерног ратовања расте. Упркос његовом променљивом изгледу, узрок овог светског рата је традиционалан: померање глобалне равнотеже моћи. Запад осећа да успон нових центара моћи (посебно Кине) и поновни успон Русије као велике силе угрожавају његову доминацију и покренуо је контраофанзиву.”
Запад није у стању да прихвати губитак своје глобалне хегемоније. То није само питање геополитике. Западна идеологија (политички и економски – глобализам, социокултурално – постхуманизам) органски одбацује разноликост, национални или цивилизацијски идентитет, и традицију. Крај универзализма представља катастрофу за савремени Запад – због чега он покушава да удружи своје значајне ресурсе и ослони се на своју пољуљану, али и даље постојећу технолошку супериорност, како би уништио оне које је прогласио својим ривалима.
Земље које одбијају да се покоре западној команди су нападнуте војно, као недавно Венецуела, блиски трговински партнер Кине, Кубе и Ирана. Америчка инвазија на Венецуелу и отмица њеног председника, Николаса Мадура, показују паралеле са државним ударом за промену режима који су предводиле америчке невладине организације 2000. године, када је председник Слободан Милошевић киднапован од стране нове марионетске владе, одведен у Хаг где му је судио политички суд.
Овај МКТЈ (Међународни кривични трибунал за бившу Југославију) основан је кршењем Повеље УН, јер би то било могуће само после резолуције Генералне скупштине УН и путем међународног уговора. Такође није финансиран из буџета УН, већ углавном од стране „филантропских“ америчких фондација, у том погледу подсећајући на модел финансирања СЗО (Светске здравствене организације). Милошевић је убијен у затвору у Шевенингену 11. марта, 2006, ускраћивањем медицинске помоћи.
Још једна паралела може се видети у припремама за рат против Ирана. Овде су захтеви САД од самог почетка били осмишљени да ометају дипломатско решење, у очекивању да ће Иран капитулирати пред америчком војном моћи због своје слабости.
НАТО агресији 1999. године претходили су такозвани „преговори у Рамбујеу“, који су имали за циљ да приморају Југославију, у тајном анексу споразума, да НАТО одобри потпуну слободу деловања и кретања на својој територији, чиме би она предала свој суверенитет. Вечита част Председнику Милошевићу што није играо у тој лажној игри.
Супротно својим предизборним обећањима да ће окончати ратове и да неће започињати нове, посебно операције промене режима, амерички председник Трамп је показао нападом на Иран у лето 2025, отмицом венецуеланског председника Мадура, мерама гушења Кубе и, најновијим, обновљеним ратом против Ирана и других суседних земаља: Он „достојно“ иде стопама својих претходника ратних злочинаца на председничкој функцији. Његов покрет заслужује ново име: MAFA – Make America Fail Again!
Реторика немачких милитариста о Украјини и међународном праву постаје потпуна фарса у светлу званичног става према Израелу. Према речима канцелара Мерца, Израел тренутно обавља „прљаве послове“ за „нас“, а „ми“ му испоручујемо оружје у ту сврху.
Тренутно, они су саучесници у империјалистичко-ционистичкој агресији против Ирана.
Ове недеље, немачки канцелар је посетио Вашингтон и, седећи поред Трампа у Овалном кабинету, изјавио је: „Слажемо се да морамо срушити тај ужасни режим у Техерану.“
ЕУ склапа бројне споразуме о сарадњи са НАТО-ом и они марширају у истом строју. Њихови ратни планови такође служе криминализацији међународне солидарности. Једно од средстава ратовања је елиминација политичких противника легалним средствима. Уз медијску подршку, покрећу се агресивне кампање против „таргетираних појединаца“, што може створити атмосферу погрома.
Брутално наметање ексклузивног НАТО пропагандног става усмерено је против грађана, медија, организација и свакога ко има другачији став.
ЕУ је сада ставила више од 2.700 појединаца и организација на листе санкција. Већина погођених су Руси, али има и грађана ЕУ, укључујући Хусеина Догруа, левичарског Немца курдског порекла из Берлина, и новинаре Алину Лип и Томаса Репера, који живе у Русији.
Најновији и најистакнутији пример је Жак Бо, бивши пуковник швајцарске војске.
Они који су санкционисани губе сва своја права: конфискују им имовину, замрзавају рачуне, одузимају пасоше, забрањују помоћ блиских сарадника – и све то без суђења, тј. без оптужби, саслушања или одбране.
Та репресивна политика је исмевање недељних говора о демократији, слободи изражавања и владавини права; напротив, она указује на пут ка ауторитарној држави, ако не и новом облику фашизма.
ЕУ брани слободне изборе, али само док јој резултати одговарају. На председничким изборима у Румунији, поништен је први круг гласања јер је „погрешан“ кандидат био у вођству, а на поновљеним изборима, најперспективнијем кандидату је забрањено да се поново кандидује.
Док ЕУ оптужује Русију за „мешање у изборе“, она масовно подржава „прозападну шефицу државе“ Мају Санду на молдавским изборима, која је 2025. године ухапсила и бацила у затвор „проруску“ шефицу владе Евгенију Гуцул у аутономној области Гагаузија. И у Мађарској и Словачкој, Европска комисија жели да врати на власт снаге лојалне ЕУ и НАТО.
Свака земља која се придружи ЕУ може очекивати да буде потчињена и да изгуби свој суверенитет. Захтеви Србији да призна своју покрајину, која је одвојена уз кршење међународног права, као „засебну државу“ и да прекине своје пријатељске односе са Руском Федерацијом и Народном Републиком Кином дају наговештај онога што земља може да очекује под дефинитивним јармом Брисела.
Сачувајмо тековине и наслеђе нашег пријатеља и друга, великог Слободана Милошевића: Бранимо слободу и национални суверенитет, солидарност са свим антиимперијалистима и борцима за ослобођење и независност, пријатељство са Русијом и Кином!
https://srbratstvo.rs/klaus-hartman-razaranje-medjunarodnog-prava/
