Кецмановић: Важан им њихов рикверц – послаше Додику особу од посебног поверења...

ДОДИКОВЕ ПРИСТАЛИЦЕ СУ СЕ ВЕСЕЛИЛЕ И СЛАВИЛЕ, А У САРАЈЕВУ – ПЕНИЛЕ ОД БЕСА

  * Потврдило се: „међународна заједница“ против Додика запала је у ћорсокак из којег ће морати да се вади на рикверц“. И, ево, то се и десило. Они то зову „деескалација“, а речено народски - морали су да поједу своје г... Оперативно, дискретно су овластили неку домаћу важну особу од њиховог општепознато посебног поверења да са Додиком направи дил: он ће свратити у Сарајево, а они ће укинути пресуду „због кршења уставног поретка“ и повући потерницу

* Весели Шмит, који је све закувао и тек га чека завршна фаза „деескалације“ у којој ће бити „откривено“ да в.п. није имао право да мења кривични закон мимо Скупштине, чак ни када је лажни, него да је крива једино судиница Сена Узуновић која је то покушала и да примени. Зато за њега „нема зиме“, ни статусно, ни морално, ни егзистенцијално

* Опозициона АфД ће тешко натерати канцелара Мерца да Шмита позове у Берлин „на консултације“ за време потребно да се укине ОХР, тако ће он отићи тек онда када то сам буде хтио. Зато би ваљало завирити у његов родни лист и здравствени картон

* Питам се да ли Бошњаци, бар сада, размишљају о некој формули БиХ која би привукла и Српску и Херцег-Босну, али милом, не силом. Или и даље замишљају да јединствену државу могу да остваре удруженом туђом и властитом силом, на што су до сада рачунали, а сада је више нема

* Тако посредно раде на томе да из БиХ отерају и два процента мањи и пола већег ентитета и да им онда преостане да се на фртаљ Босне разбашкаре „у својој вjери на својој земљи“, како је гласила предизборна парола СДА. Мислим да то заправо и хоће, само не смeју да кажу јер им Запад не верује да не би била џамахирија и зелена трансверзала од Блиског истока према Бечу

_______________________________________________________________

           Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

           КАО што смо овдје уназад три седмице већ процијенили, „међународна заједница“ против Додика запала је у ћорсокак из којег ће морати да се вади на рикверц“. И, ево, то се и десило.

           Они то зову „деескалација“, а речено народски - морали су да поједу своје г. 

           Оперативно, дискретно су овластили неку домаћу важну особу од њиховог општепознато посебног повјерења да са Додиком направи дил: он ће свратити у Сарајево, а они ће укинути пресуду „због кршења уставног поретка“ и повући потјерницу.

           И док су се на вијест из Сарајева, Додикове присталице, али и сви они који држе до свога демократски изабраног предсједника Републике, ма ко то персонално био, веселили по трговима, дотле су у Сарајеву, пјенили од бијеса.

           У медијима вриште да је Додик изнад закона и правде, да је заправо он в.п. у БиХ и роне сузе над пониженом и увијеђеном Сеном Узуновић, која је пресудом и потјерницом постала бошњачка хероина. Очекивано, с обзиром да је за муслиманско Сарајево Додик хајдучки харамбаша, али кривац и за пожаре и за поплаве.

           Неочекивана је, међутим, реакција појединих опозиционих колумниста у Српској.

           Стоји њихова примједба да Додик није био досљедан јер је ономад отишао на Суд који Српска не признаје, и то по други пут пошто се још на почетку процеса већ био одазвао позиву из Сарајева. Али, када имате посла са иностраним друштвом са неограниченом неодговорношћу, које себи даје за право да се лажно представља, крши устав и међународне споразуме, мијења законе, вара, уцјењује, пријети, прогони и све то тобоже у интересу неке фиктивне међународне заједнице, онда не можете да се понашате као мали Калимеро из истоименог цртаног филма и само узвикујете: „Неправда! Неправда!“

           Поучен дугим и богатим искуством са таквим типовима, Додик је сјајно маневрисао, показао изванредну храброст, вјештину, упорност.

           Не спорећи, дакле, право поменутих колумниста да читав обрачун са Додиком анализирају и са становишта његове досљедности, упадљиво је њихово разочарање што Кристијан, Сена, СИПА, полиција ФБиХ, ЕУФОР, Интерпол нису предсједника ставили иза браве. Јесте да би то отворило врата власти њиховим фаворитима, али сарадња са бошњачким и инофактором није одавно препорука да кроз та врата и прођу.

           Изузетак је руски фактор, али тај је на Додиковој страни.

Кристијан Шмит

           На страну питање патриотизма и издаје, то је чисти предизборни аутогол. Додик по изласку из Тужилаштва у Сарајеву није у свом стилу одржао побједнички говор, само је кратко изјавио: „Немам осјећање тријумфа, уморан сам од свега“.

           Како не би био послије исцрпљујуће дугог малтретирања личног и породичног, од чега је много остало непознато јавности.

           Постоји и забавнија страна овог правосудно-политичког скандала: весели Шмит, који је све закувао и тек га чека завршна фаза „деескалације“ у којој ће бити „откривено“ да в.п. није имао право да мијења кривични закон мимо Скупштине, чак ни када је лажни, него да је крива једино судиница Сена Узуновић која је то покушала и да примјени.

           За њега „нема зиме“, ни статусно, ни морално, ни егзистенцијално.

           Данас су на њега кивни Бошњаци, па и странци, колико и Срби. Он јесте ненадлежно допунио кривични закон, али у Сарајеву су захватили на волеј лошу лопту и на неуставном суду БиХ подигли оптужницу против Додика и пресудили му, па онда покушали и да га властитим снагама приведу. Најзад, и анимирали ЕУФОР и Интерпол, али то је већ међународни ниво и очекивали су да тај дио посла опет обави Шмит, било преко међународне заједнице, јер је кобајаги њен високи представник, било преко родне Њемачке.

           Али, хајде што нема ауторитета у међународној зједници, него ни његова Њемачка није успјела да утиче да ЕУФОР прошири своје надлежности, ни да Интерпол распише црвену потејрницу. Јесте се трудила, али једино што је успјела било је да забрани Додику да уђе код њих и у лојалну Аустрију.

           Српска му је одмах „ударила тарабу“, а ове у Сарајеву који су му раширених руку дали легитимитет, насамарио је „као посљедње папке“. У сарајевским медијима се љуте, лидери тројке се праве фини, народ по кафанама се пита „за који ће  к.... и нама тај Швабо“.

           А један муслимнски „хард ток“ водитељ пита: „Да ли ћемо, поред таквог протектората,  дочекати да умјесто да ухапси Додика, он почне да хапси нас.“ 

           И они су сада кивни на Шмита, али без консензуса са Додиком и Човићм да га заједно прогласе непожељним у БиХ, могу само да му пљуну под прозор.     

           Како га нико није изабрао, нико не може ни да га смјени. Пошто га сви све мање узмају озбиљно, све мање ће било коме да смета.

           Постаје живи споменик униполарног свијета - прије него што се Путинова Русија вратила и Сијева Кина путем свиле дошла на Балкан, Трамп отријезнио Америку да више није једина суперсила, а ЕУ изгубила осјећање за промјене око себе.

           Тешко га је замијенити јер послије његовог „избора“, избор новог тешко би прошао. Не зна се колико високи може да падне ниско, а да му буде прениско. Ако послије оволике бламаже, није поднио оставку неће ни убудуће чак и када му башчаршијски мангупи почну да добацују „Ђе си ба Шмите Србине“.

           Зашто Србине? Зато што је на крају испало да је растурио БиХ и омогућио Додику да још једном побиједи.     

    

Ненад Кецмановић

           Пошто је Трамп заврнуо славину УСАИД-у који је финансирао фондове из којих су плаћени в.п. и његова свита у ОХР-у, Шмит ће пасти на терет буџета њемачке владе, па ће му рационалне Швабе под истом фирмом промијенити надлежност. Рецимо, прекомандоваће га у Мостар на мањи задатак у већи ентитет као в.п. да помири два иначе несложна народа, који су га иако лажног прихватили.

           Судећи према његовим „успјесима“ на реинтеграцији БиХ, могло би се очекивати да растури и ФБиХ. Ионако га обијесни Бошњаци оптужују да иде низ длаку Хрватима, којима опет није омогућио ни да изаберу свог представника у Предсједништву БиХ.     

           Алтернативно, могли би неформално да га користе и као в.п. за привреду, јер зна се да је Петрич у мандату в.п. радио и за Дојче телеком и покушао да за сићу купи бошњачку мобилну. Педи Ешдаун је под привилегованим условима направио кућу на Јабланичком језеру, а онда је комерцијално продао. Веслију Кларку и Медлин Олбрајт поклонили су контролни пакет дионица у шиптарској мобилној телефонији.

           Видјели од Хрвата који су на дугој и разуђеној јадранској обали њемачком министру Геншеру поклонили вилу на Хвару у знак захвалности за самосталност, а било је приче да су се на сличан начин реванширали и Питеру Галбрајту за логистику у операцији Олуја. И сви су се ти међународни дужносници, баш као и Шмит, борили против корупције на Балкану. 

           Што се тиче Трампа, Додик је за њега изборно мобилисао српску дијаспору, а овај му се захвалио тако што је Српској скинуо с врата Бајдена и његове демократе, а ови остали који му се извињавају и увлаче се зато што су навијали за Камалу Харис, могли би да понуде инвестицију зету Кушнеру.

           Одустао је од градње хотела у Београду, сада преговара на црногорском приморју, а Федерација би могла да му понуди Неумски залив, из кога су домородци истјерали комунистичке узурпаторе, пошто су им направили најбољу инфраструктуру на Јадрану.

           Опозициони АфД ће тешко натјерати канцелара Мерца да Шмита позове у Берлин „на консултације“ за вријеме потребно да се укине ОХР, тако ће он отићи тек онда када то сам буде хтио. Зато би ваљало завирити у његов родни лист и здравствени картон.

           Питам се да ли Бошњаци, бар сада, размишљају о некој формули БиХ која би привукла и Српску и Херцег-Босну, али милом, не силом. Или и даље замишљају да јединствену државу могу да остваре удруженом туђом и властитом силом, на што су до сада рачунали, а сада је више нема.

           Тако посредно раде на томе да из БиХ отјерају и два процента мањи и пола већег ентитета и да им онда преостане да се на фртаљ Босне разбашкаре „у својој вјери на својој земљи“, како је гласила предизборна парола СДА. Мислим да то заправо и хоће, само не смију да кажу јер им Запад не вјерује да не би била џамахирија и зелена трансверзала од Блиског истока према Бечу.

           Да би протекторату у шехер Сарајеву спасао част, Додик се обавезао да се сваког другог понедељка јави у општински МУП у Лакташима, а Сена и Шмит нека се припреме за другу фазу „деесклације“, илити, како народ каже, наставак „једења онога што се не једе“.

            https://sveosrpskoj.com/komentari/kecmanovic-vazan-im-njihov-rikverc-pos...