Кецмановић: Вајкање на Башчаршији - опет нам Додик утече преко гране, моћни не бендају нашу потерницу

ЈЕ ЛИ ОНО СА 7 АГЕНАТА СИПА БИЛО ТЕСТИРАЊЕ ДОДИКОВОГ ОБЕЗБЕЂЕЊА  И УВОД У НАСИЛНУ АКЦИЈУ?

* Можда су наумили да наставе са ширењем листе оптужених у РС на комплетну владу, посланике СНСД-а и коалиције, да појачају пријетеће присуство ЕУФОР-а и умноже потернице. „Свилен гајтан“ би затезали током мало више од годину дана, колико је остало до пријаве кандидата за опште и председничке изборе 2026, а онда забрана свима санкционисаним да се кандидују. На листама пријављених остали би само кандидати нејаке опозиције, који би по Шмитовом изборном закону победили у октобру идуће године

* У интерној бошњачкој ТВ дебати о томе како остварити унитарну БиХ, неко је споменуо неку „ситну“ законску потешкоћу, а министар за спољне послове Елемедин Конаковић спонтано одреаговао: „Па зашто имамо Шмита, он ће и то променити!“

* Додик не одступа ни под максималним притиском коалиције вољних из ЕУ, која иде до претњи киднаповањем и физичком ликвидацијом, него приводи крају процедуру доношења новог Устава РС, који је потпуно усаглашен са изворним дејтонским Уставом БиХ

* Још прошле године је понудио алтернативне исходе: изворни Дејтон, или нови договор, или споразумни развод. Надовезали су се на ово последње као главно и једино, а не као тек последње и само у крајњој линији, ако неће ни прво ни друго. Понављају: Додик намерава сецесију! Растура БиХ!  Хоће велику Србију! Свесрпски сабор окупља српски свет, српске земље

* Парадоксално, Трампово дистанцирање од ЕУ и од Бајденове политике „повратка незавршеним пословима у Босни“, има и наличје: Брисел, односно коалиција вољних да се дохака Српској измакла је контроли нове администрације САД... А Медведев, задужен за плашење непријатеља, говори да би могли да потопе Лондон и да гађају Берлин, али никад не спомиње да би могли и Сарајево, како би Бањалука могла мирно да спава

__________________________________________________________________

          Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

          ШТА је требало да значи долазак седам СИП-иних судских извршитеља на рампу Административног центра РС у Српском (Источном) Сарајеву?!

          Формалан покушај насилног привођења Додика због притиска бошњачке јавности?

          Основа да, пошто нису успјели, затраже укључивање ино-фактора?!

          Тестирање Додиковог обезбјеђења, односно генерална проба за насилну акцију?!

          Стварање повода за оптужницу и против припадника Додиковог најужег обезбијеђења?!

          Брисел нема консензус (Орбан и Сијарто, Фицо, Милановић и Пленковић) и може да окупи само коалицију вољних (Француска, Њемачка и Британија) да настави са ширењем листе оптужених у РС на комплетну владу, посланике СНСД-а и коалиције, да појача пријетеће присуство ЕУФОР-а и умножи потјернице.

          „Свилен гајтан“ би се затезао током мало више од годину дана, колико је остало до пријаве кандидата за опште и предсједничке изборе  2026, а онда забрана свима санкционисаним да се кандидују. На листама пријављених остали би само кандидати нејаке опозиције, који би по Шмитовом изборном закону побиједили у октобру идуће године.

          Можда таква ујдурма дјелује неизводиво, али ту је лажни в.п., који бонским овлашћенима руши све законске препреке.

          У интерној бошњачкој ТВ дебати о томе како остварити унитарну БиХ, неко је споменуо неку „ситну“ законску потешкоћу, а министар за спољне послове Елемедин Конаковић је спонтано реаговао: „Па зашто имамо Шмита, он ће и то промијенити !“

          Наравно, услов новој гарнитури да дође на власт биће кратак и јасан: сагласност да сва јавна имовина у Српској (шуме, ријеке, оранице) буде пренесена у власништво Сарајева, и да Република Српска буде преименована у „Мањи ентитет“ или „Сјеверозападну БиХ“.

          И то би био крај.

          Парадоксално, Трампово дистанцирање од ЕУ и од Бајденове политике „повратка незавршеним пословима у Босни“, има и наличје: Брисел, односно коалиција вољних да се дохака Српској измакла је контроли нове администрације САД. Као што би, не мање парадоксално, Шмит да је за в.п. регуларно изабран у СБ УН, вјероватно више држао до ограничења у Уставу БиХ: како је изабран тако се и понаша.

          Али, опет да није антиуставним и правним насиљем (фиктивни Суд БиХ)  и физичком силом (потјерницом за Додиком) насрнуо на руководство, не би ни они њему тако жестоко узвратили. Не би поништили све Шмитове одлуке, уназад и унпријед, не би укинули надлежност Тужилаштва и Суда БиХ у Српској, не би привели крају доношење новог Устава Републике Српске који је у складу са Анексом 4  изворног Дејтона, илити важећег Устава БиХ.

          Оно што збуњује Брисел, Додик, Цвијановићева, Стевандић, Вишковић на све јаче ударце штапа из Брисела не повлаче се, него узвраћају још јаче. Не попуштају чак ни на махање шаргарепом јер више није тако велика и слатка да би се полакомили.

          ЕУ више није што је накада била, а Шмитове будалаштине, које активно подржава његова Њемачка, уз асистенцију Француске и Британије, учиниле су да у Српској изгуби и ауторитет и привлачност.

          Али, шта је ту је, а ту су у првом плану Трамп и Путин о Украјини. Њихов договор не може да барем маргинално не захвати и тангентна питања укључив Западни Балкан и српске земље.

          Без Си Ђинпинга то може да буде тек мала Јалта, док ће Зеленски и Фон дер Лајенова, уз претходне необавезне консултације бити тек реда ради, позвани да их Лавров и Рубио упознају о резултатима договора својих шефова.

          Додик не одступа ни под максималним притиском коалиције вољних из ЕУ, која иде до пријетњи киднаповањем и физичком ликвидацијом, него приводи крају процедуру доношења новог Устава РС, који је потпуно усаглашен са изворним дејтонским Уставом БиХ. Брисел ће морати да се врати своме традиционалном оружју: бесконачним и непродуктивним преговорима супротстављених националних страна усмјерених на терену од неког представника ЕУ.

          Тешко да ће то бити Шмит у редизајнираном статусу јер се исувише избламирао на све стране и вјероватно ће ради образа Њемачке остати да фигурира у Сарајеву до расформирања ОХР-а.

          Нови/стари усмјеривач испред ЕУ у БиХ вјероватно ће бити вјечити и искусни Лајчак, који је још 2007. на састанку ОЕБС-а изјавио: „Систем власти у БиХ никада неће престати да буде компликован, јер је то немогуће у вишенационалној држави каква је БиХ“.

          Схватио је да унитарна држава нема шансе у БиХ, али и констатацију Џ. Кнауса, са Института за европску стабилност: „Међународне институције у БиХ имају интерес да приказују кризу у БиХ и да би оправдале своје постојање“, чак и да производе кризе.

          Али, криза економска и политичка сада изједа и колективни Запад и Трамп је већ заврнуо славину УСАИД-у, а и ЕУ ће, ако заиста планира да прави јединствене европске оружане снаге и да настави подршку Зеленском, морати да приштеди на ширењу на Балкан и расипању евра на опозицију, медије, НВО.          

          Можда у томе лежи прилика да се нешто озбиљно ријеши у БиХ?

          Као што сада предлаже да се из ћорсокака изађе узајамним повлачењем одлука које су ситуацију довеле до усијања, Додик је тако још прошле године понудио алтернативне исходе: изворни Дејтон, или нови договор, или споразумни развод. Надовезали су се на ово посљедње као главно и једино, а не као тек посљедње и само у крајњој линији, ако неће ни прво ни друго.

          Понављају: Додик намјерава сецесију! Растура БиХ!  Хоће велику Србију! Свесрпски сабор окупља српски свет, српске земље.

          А на Башчаршији одјекује „тобе јараби тобе стакула, аман јараби“. Па шта онда? По чему је то светогрђе? Колико се земаља и раставило (Чешка и Словачка) и саставило (ДДР и СР Њемачка) на прагу овог вијека, а БиХ, која никад није била држава, постала је то спољним, али не и унутрашњим признањем '92, што је изазвало грађански рат. Квебек се референдумом одвајао од Канаде, али се због мањка гласова није одвојио. Зашто се такав референдум не би одржао и у Српској?

          Можда већина не би хтјела да се државном границом одваја од драгих комшија, оних Срба који долазе Шмиту и, како он вели „дају подршку унитаризацији БиХ, а он им прећуткује имена да их не би изложио непријатностима“. То су, биће, они исти „грађани који сви желе бољи живот“ као да квалитет живота зависи само од кобасица и пива, а не и од заштите од туђе доминације, националне дискриминације, културне хегемоније, од ОХР-а, ПИК-а, Тројке и СДА, ветерана Зелених беретки, исламског тероризма, србомрсца Шмита ...         

          Али опет, Српска је у БиХ у непосредном додиру са нарогушним комшијама, у окружењу НАТО земаља, у дворишту ЕУ, а руска специјална операција за нас споро напредује ка делти Дунава. Ако се Путин договори са Трампом, зауставиће се на затеченим линијама фронта далеко од нас, а ако се пак не договоре, овај би се могао окренути према европским савезницима против нас, како се надају у Сарајеву.

Ненад Кецмановић

          Притисак на Вучића, Орбана, Фица би се појачао, а Српска би се можда могла наћи у статусу опсједнуте тврђаве, њено руководство у безбједносној самоизолацији пред прогонитељима.

         Шта Русија и Кина хоће и шта могу да предузму да заштите „своје пионире малене у борби за мултиполарни свијет“, који су својим страдањем („Намјерна сила“ и „Милосрдни анђео“) упозорили шта чека и њих?

          Медведев, задужен за плашење непријатеља, говори да би могли да потопе Лондон и да гађају Берлин, али никад не спомиње да би могли и Сарајево, како би Бањалука могла мирно да спава.

          А онда је, као бибер по пилаву, пала сједница СБ УН. Шмит се спремио да поднесе свој редовни полугодишњи извјештај о БиХ, а амбасадори Русије и Кине су га по први пут послије неколико година подсјетили да није в.п. и да нема право ни да узме ријеч те покренули гашење ОХР-а.

          Василиј Небензја и Генг Шуанг са сјајном Жељком Цвијановић, предсједавајућом Предсједништва БиХ дјеловали су као уигран тим и тако комплементарним излагањима обухватили све узроке кризе нестабилности у земљи. А то су: западна ревизија Анекса 4 Дејтона - Устава БиХ, самозвани в.п., а не демократски изабрани предсједник и спикер парламента Српске, игнорисање Додикових предлога за дијалог.

          Ради се још увијек само о оштрим дипломатским упозорењима, а не пријетњама које гарантују миран сан у мањем ентитету. Али је ваљда довољно да Башчаршија схвати поруку, док се она седморица дротова са почетка текста, пред телевизором ибрете откуд онај баксуз Миле на почасној трибини са Путином и Сијем док Црвеним тргом језде сармати и орешници.

           И вајкају се: „Опет нам је утекао преко гране, а нашу потјерницу најмоћнији не бендају ни за суху шљиву. И још се бусамо да је БиХ суверена држава и призната у свијету“.       

           https://sveosrpskoj.com/komentari/kecmanovic-vajkanje-na-bascarsiji-opet...