Кецмановић: Срби су „мали Руси“, а Бошњаци – „мали Кинези“

ДОЂЕ СВЕ ДОТЛЕ ДА ГРАДОНАЧЕЛНИЦА САРАЈЕВА МАШЕ МИСТЕРИОЗНИМ „УГОВОРОМ НА КИНЕСКОМ“

Бењамина и Сенад

* Сарајевска побједничка осморка је већ на старту морала да прогута жабу Шмитове промјене изборног закона у ФБиХ на штету Бошнака, што је била шанса за поражену, још увијек најјајачу странку у Бошњака. Али, СДА није помогло ни то што се зна да колективни Запад стоји и иза Шмита и иза осморке

* Послије бошњачких кантона, на реду су, наводно, и Херцег Босна и Република Српска, по истом рецепту коалиције малих странака, који је већ раније виђен у Србији као ДЕМОС и ДЕПОС. Међутим, изнендили су их иначе хиперлојални Бошњаци, не само симпатизери СДА него и грађанисти и независни интелектуалци, имами и муфтије. Размажени дугогдишњом праксом да им колективни Запад иде низ длаку, сада говоре о западној исламофобији, о дилу Вашингтона и Лондона са Москвом, уз Додиково посредништво, о уступцима Додику око имовине, о томе да Босни и Бошњацима слоједи свилен конац

* У очима протектората данас нису толико опасни ни корупција, ни непотизам, ни издаја, колико је било каква веза са Кином, чак више него и са Русијом. Синофобија престиже русофобију па ће Скака и остали кадрови СДА ускоро постати „мали Кинези“. А зашто не „мали Руси“ кад преко Српске примају сибирски гас по привилегованој цијени? Зато што су већ Срби „мали Руси“, па да не би испало да су браћа

      _______________________________________________________

          Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

          „ЈА САМ у протоколу градске скупштине открила потписан уговор на кинеском језику без превода“, сензационално је саопштила  нова  градоначелноца приликом гостовања на ТВ Фејс. Погађате: ријеч је о мултиетничком Сарајеву, па се градоначелница зове Бењамина Лондрц Карић.

          Водитељ Хаџифејзовић је разрогачио очи и поставио логична питања: „Шта је садржина уговора? Ко је потписао? Зар нисте извршили примопредају са претходником?“ 

          Бењамина се на то смјешкала и наивно одговарала: „Ја сам вјеровала градоначелнику Скаки и наслијеђеним кадровима СДА. Хтјела сам да свима дам шансу ...“

        У каснијем разговору Бењамина-Сенад било је ријечи о бројним непочинствима СДА. О корупцији у туристичком објекту на Требевићу, гдје је баснословно коштао изграђени квадрат, о непотизму, односно улози докторице Бакировице у сарајевском здравству, али и о велеиздаји лидера СДА јер је у наводном дилу са Вучићем одустао од обнове тужбе против Србије за геноцид итд. итд. 

          Што није поменула Бењамина, јесу њени претходници у Сенадовој причаоници, али то су све истрошене теме о којима чаршија већ годинама наклапа. 

Реџеп Тајип Ердоган

          Као што обично бива, нова власт никад, бар у почектку није у стању да покаже да је боља и углавном се бави прљавим вешом старе и иживљава се над пораженим противником.

          У овом случају има и разлог више.

          Побједничка осморка је већ на старту морала да прогута жабу Шмитове промјене изборног закона у ФБиХ на штету Бошнака, што је била шанса за поражену, али још увијек најјајачу странку у Бошњака.

          Није помогло што се зна да колективни Запад стоји и иза Шмита и иза осморке.

          За промјену изборног закона су се дискретно изјаснили и Вашингтон и Брисел, а у побједу опозиције су уложена и озбиљне своте долара. Пошто цио поратни период, сем у кратким интервалима од по неколико година, међународна заједница није успјевала да наметне грађанске странке умјесто националистичких, у „осморки“ су, пред глобално распремање, препознли посљедњу шансу да инсталирају своје кооперативне фаворите.

          Послије бошњачких кантона, на реду су, наводно, и Херцег Босна и Република Српска, по истом рецепту коалиције малих странака, који је већ раније виђен у Србији као ДЕМОС и ДЕПОС.

          Међутим, изнендили су их иначе хиперлојални Бошњаци, не само симпатизери СДА него и грађанисти и независни интелектуалци, имами и муфтије.

          Размажени дугогдишњом праксом да им колективни Запад иде низ длаку, сада говоре о западној исламофобији, о дилу Вашингтона и Лондона са Москвом, уз Додиково посредништво, о уступцима Додику око имовине, о томе да Босни и Бошњацима слоједи свилен конац.

          Ердоган је, као носилац Алијиног аманета да чува Босну и Бошњаке, приликом посљедњег боравка у Сарајеву, поручио: „Запад жели да муслимане подијели, посвађа и прогута. Ви треба да будете томе препрека“.

          На Башчаршији се чује и ехо евроазијског заокрета у политици исламских земаља од Марока до Индонезије.

          Вашингтон и вазална Европа имају разлога за забринутост. Српска са Додиком им се одавно измакла испод контроле, а сада ево измичу и Сарајево и бошњачки кантони, па и цијела ФБиХ, гдје су се осјећали као куд куће. И све то у моменту када су уочи глобалне подјеле интересних сфера планирали да кредитним санкцијама и блокирањем спољног прилива, и Српску доведу до банкротства и под финансијску контролу, те Додика начну већ догодине на локалним изборима. 

          Не баш много маштовити и навикли да све рјешавају силом, Американци ће вјероватно и даље заоштравати према СДА и Исламској заједници (бивша ИВЗ) да би, уз помоћ грађанистичке власти, поцијепали ту Алијину симбиозу, која обухвата и бројне војне и полицијске кадрове. 

          У фокусу ће бити исламски тероризам, који су управо Американци посијали у БиХ, а онда од бошњчке власти изнудили да муџахедине и вехабије са босанским држављанством селективно изруче у Гвантанамо.

          Преостале су смјестили у Бочињу и Маочу те од терориста преименовали у „хипике“ (предсједник Бакир Изетбеговић) и „параџематлије“ (реис Хуснија Кавазовић) и један другом пребацивали лопту одговорности ко је надлежан да их стави у оквире закона. Али, према повременим извјештјима БНД, бошњачки дио ФБиХ у теже приступачним планинским предјелима обилује терористичким камповима.

          Чињеница да нико на то није реаговао не значи да није праћено и документовано за када затреба.

          Податак да реису-ул-уллема посљедњих недјеља често свраћа у амбасаду САД упућује да се нешто тако већ догађа.

          За утјеху Бошњацима, колективни Запад ће наставити да притишће, пријети, уцјењује Српску са фикс-идејом да је главни проблем у БиХ „Додикова запаљива реторика“. Наравно, таква политика, коју Запад више од 100 година практикује према Србима, па и према Србима у БиХ, са ратом у Украјини је добила нови залет и полет.

          Руси напредују споро, али достижно, а Додик се не либи да отворено каже за коју страну навија – јасније, гласније, прецизније и директније него Ердоган, Орбан и Вучић, и не чекајући да падну Харков и Одеса и отвори се излаз на Црно море преко делте Дунава. 

          Није то авантуризам, него заузимање мјеста у мултиполарном поретку у настанку, јер ће, као и послије Другог свјетског рата, да се вреднује ко се придружио „антифа“ савезницима ’41, а ко ’45.

          У међувремену, Српска се бори за изворни Дејтон, за враћање надлежности, за деколонизацију и, минимално, за одржање status quo.

          Могло би се рећи да Српској више одговара макар и редуковани Дејтонски статус него независна држава јер је лабави оквир БиХ штити од санкција колективног Запада.

          Док постоји „међународно легализована  фикција“, како је Боб Хејден назвао БиХ, САД и ЕУ неће предузети сепаратне казнене мјере према само једном ентитету, јер би то значило да Српску третирају као засебну државу. Исто тако, Српској више одговара самозвани Шмит него било који од ранијих в.п. који су имали легитимитет СБ УН.

          Одлуке њемачког туристе Кристијана никога ни на шта не обавезују, па његовим доласком у БиХ, ОХР де јуре више не постоји. De facto постоји само на половини БиХ захваљујући жељи ФБиХ да га у том својству угости у Сарајеву. У Српској међутим, такав неформални аранжман нису прихватили и са њим званичници одбијају контакт.  

Ненад Кецмановић

          И, на крају, да се вратимо на почетак и Бењаминино откриће уговора на кинеском, који је потписао претходни градоначелник Скака из СДА. Било је најлогичније да је Сенад упитао зашто није бар прије доласка на ТВ, ако већ није одмах, дала да јој се текст преведе са кинеског на српски односно босански.

          Али није, јер су се изгледа разумјели чему треба да послужи та глупост.

          У очима протектората данас нису толико опасни ни корупција, ни непотизам, ни издаја, колико је било каква веза са Кином, чак више него и са Русијом. Синофобија престиже русофобију па ће Скака и остали кадрови СДА ускоро постати „мали Кинези“. А зашто не „мали Руси“ кад преко Српске примају сибирски гас по привилегованој цијени?

          Зато што су већ Срби „мали Руси“, па да не би испало да су браћа.

          Велики Руси и велики Кинези сарађују у свим областима, укључујући и војну, па би, можда могли и ови мали. И, ево, богме, ономад су се у Бањалуци састале владе РС и ФБиХ.

          Шта ли су им рекли Шмит и Марфи кад су се вратили у Сарајево?   

           https://sveosrpskoj.com/komentari/kecmanovic-srbi-su-mali-rusi-a-bosnjac...