Кецмановић: Протекторат сада у БиХ понавља грешку Бошњака и Хрвата из 1992.

СРБИ НЕЋЕ ФОРМУЛУ: „АКО НЕ ДАЈЕТЕ ЛЕГИТИМИТЕТ НАШОЈ ДОМИНАЦИЈИ – ЛАКШЕ НАМ ЈЕ БЕЗ ВАС!“

Кристијан Шмит

* Откако је Уставни суд БиХ одлучио да настави рад без српских судија, ситуација подсјећа на ону с почетка грађанског рата. Да ли то значи да се БиХ поново налази у предратном стању или у стању мирног политичког разлаза?

* Суд који је надлежан за цијелу БиХ па и РС, пресуђује Србима без српских судија. Томе су претходили захтјеви Додика и Човића да се из Уставног суда искључе иностране судије које држе контролни пакет одлучивања у корист Бошњака, а увелико им је истекао дејтонски рок трајања. И, као што су 1991. српски посланици у знак протеста против доминације напустили заједничку Скупштину БиХ, тако су 2023. српске судије из истих разлога напустиле Уставни суд БиХ. Формално, један од двојице српских судија отишао је у пензију, а други се повукао, тако да је Српска дошла у прилику да услови попуну

* Свикли да се у великим свјетским метежима увијек нађу на погрешној страни и надрљају „ни криви ни дужни“, Бошњаци једним оком мотре Београд, другим Бањалуку и фантазирају о новим српским завјерама, агресијама, „геноцидима“ по Начертанију и Меморандуму

* Када су муслимански и хрватски посланици, уз консултацију западних ментора, оне кобне ноћи са 14. на 15. септембар 1991. истјерали српске посланике из Скупштине БиХ - Срби су направили своју Републику.  Да ли ће послије истјеривања српских судија из Уставног суда БиХ Срби одлучити и да је осамостале? Никога не би требало да изненади, јер Додик одавно најављује референдум

______________________________________________________

            Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

            ВИСОКА политичка температура у БиХ опасно се приближила тачки кључања.

            Откако је Уставни суд БиХ одлучио да настави рад без српских судија, ситуација подсјећа на ону с почетка грађанског рата. Да ли то значи да се БиХ поново налази у предратном стању или у стању мирног политичког разлаза?

            Сви причају о неким прекораченим црвеним линијама.

            Крајем 1991. и првих мјесеци 1992, Муслимани су, заједно са Хрватима и уз подршку тзв. међународне заједнице, почели да игноришу уставну равноправност и вољу српског народа. Надгласавали су их у Скупштини, у Предсједништву и влади. Али, то није било само у функцији расписивања тзв. грађанског референдума о сецесији БиХ него и у широј функцији успостављања нових и трајних односа у којима ће Срби у БиХ постати другоразредни народ, који се више ни о чему ништа неће питати.

            Сада, половином 2023, Уставни суд БиХ, који и по изворном Дејтону представља једну од свега неколико заједничких институција, поново искључује Србе.

            Суд који је надлежан за цијелу БиХ па и РС, пресуђује Србима без српских судија. Томе су претходили захтјеви Додика и Човића да се из Уставног суда искључе иностране судије које држе контролни пакет одлучивања у корист Бошњака, а увелико им је истекао дејтонски рок трајања.  

            И, као што су 1991. српски посланици у знак протеста против доминације напустили заједничку Скупштину БиХ, тако су 2023. српске судије из истих разлога напустиле Уставни суд БиХ.

            Формално, један од двојице српских судија отишао је у пензију, а други се повукао, тако да је Српска дошла у прилику да услови попуну. 

            Када су се прије 30 година Срби издвојили у засебну супштину, то су муслиманско-хрватска коалиција и спољни ментори занемарили и наставили по своме, али су и Срби наставили да граде своје институције и повезују територије са српском већином. 

            Сада, три деценије касније, протекторат, што у једној ријечи обухвата разноразне повезане западне агентуре у БиХ зване међународна заједница, донио је одлуку по истом систему.

           „Ако више нећете да дајете легитимитет нашој доминацији, једноставније нам је без вас!“ На предлог предсједника Додика, Скупштина РС је заузврат донијела резолуцију о непоштовању одлука Уставног суда БиХ.

            Да ли је то било провоцирање Додика да уђе у још дубљи конфликт са колективним Западом, што би био додатни аргумент за коначни обрачун са „вјечитим реметилачким фактором“?

            Обично се то оставља за изборе, али Додик се показао отпоран на сва уобичајна средства и  методе.

            Обрачун у буквалном смислу примјене силе био би уљем на ватру и запалило би РС и пожар би се неконтролисано проширио. Са друге стране, Додик је изгледа препознао  прилику да послије несуђеног в.п. Шмита и Уставни суд БиХ коначно испрати из Спске? 

            Што се тиче Шмита, њега су нерегуларним в.п. учинили Русија и Кина, а Српска је само извукла консеквенцу, тако Додика нико и не гони да лажног призна за стварног.

            Што се тиче Суда, такође, јер и Човић тражи да иностране судије напокон оду, а у припреми је нови закон о Уставном суду БиХ, у коме их вјероватно више неће ни бити. 

            Питање је да ли ће бити и Шмита?!

            Умјесто рјешења постао је дио проблема. Након уводне фазе када је под хипотеком лажног в.п., швапски стрпљиво и упорно припремао терен, постао је толико фрустриран мањком резултата да му је на оној добро запамћеној конференцији „пукао филм“. Бјеснио је, викао и лупао шакама по говорници.

            Практично, Шмит није ништа ријешио око изборног закона у ФБиХ. Штавише, паушалним интервенцијама није задовољио Хрвате, а расрдио је Бошњаке.

            Опасном одлуком да Уставни суд БиХ ради без српских судија набацио је лопту Додику да окупи опозицију и још за корак удаљи  Бањалуку од Сарајева.

            А у Сарајеву, потомци преживјелих повратника са Источног фронта '45, из СДА, и еуропејски грађанисти из владајуће тројке, страхују од Путина и заклињу се Бајдену.

            И једно и друго без потребе. Лавров већ годинама понавља да Русија стриктно поштује Дејтонски споразум. А Бајден не кани да се „враћа незавршеним пословима у БиХ“. 

            Свикли да се у великим свјетским метежима увијек нађу на погрешној страни и надрљају „ни криви ни дужни“, Бошњаци једним оком мотре Београд, другим Бањалуку и фантазирају о новим српским завјерама, агресијама, „геноцидима“ по Начертанију и Меморандуму.

Маргарет Тачер и Хелмут Кол

            У Сарајеву се радују што је БиХ добила  Статус кандидата за пут у Брисел, иако су ваљда свјесни да ће на циљ стићи „у мјесецу лимбургу кад се мајмуни шишају“. И то међу земље ЕУ, које су у недоумици ко их заправо угрожава, РФ или САД.

            Пошто је БиХ, јел' да, западно-балкански дио Европе, стижемо до глобалног контекста, који се, међутим, по Хантингтоновом културно-цивилизацијском кључу управо деглобализује илити мултиполаризује. Рат у Украјини је само бурна епизода у том епохалном процесу.

            Коме ли је, послије распада СССР, ЧССР, СФРЈ, иницијално пало на ум да се против генералног историјског тренда од БиХ може направити држава као идилична оаза мултикулти-култи јединства, заједништва, суживота, етничке толеранције, вјерске хармоније?!

            Како је говорио Бернар Анри Леви, „отјеловљење недосањаног европског сна“. Уз то су ишле мистификације о босанском традиционално „отвореном друштву“‚ уточишту за богумиле, за прогнане Сефарде, за све избјеглице и мањине итд., а све наспрам сурове чињенице да су становници БиХ током свих ратова и окупација у дугом низу више страдали од другонационих и иновјерних комшија него од непријатељских војника.

            Срби и Јевреји понајвише.

            Постконфиктне трауме, територијално-етничка подјела, занемарљив повратак на огњишта и сл . - на све то су благовремено упозоравали озбиљни амерички научници из Карнегијеве комисије за Балкан, угледни Миршајмер и др. И тврдили да је за БиХ најреалније и најмање лоше рјешење разлаз.

            Либерал Мајкл Волцер је констатовао: „Различити народи док су под влашћу империја живе мирно једни поред других, а када дође слобода, сви радије бирају да живе са себи сличним по раси, вјери, нацији, језику, историји, култури, те да организују самоуправу. Демократија је велики растварач“. 

            Према касније откривеном интерном снимку, Тачерова и Кол су разговарали како „муслимански гастарбајтери ни у трећој генерацији нити хоће нити могу да се интегришу у европска друштва и да треба плански подстаћи њихов постепени повратак кући“. 

            Превагнуо је аргумент да би то оснажило неповјерење исламских земаља према Западу, обесхрабрило асимилацију милиона муслимана у Британији, Њемачкој, Француској, подстакло екстремизам муџахдина и вехабија у Босни.

            Упркос тврдоглавом и јаловом настојању ино-фактора да од БиХ направи унитарну државу, постала је извозник исламског тероризма и полиције по свијету. У пртљагу терориста проналазе босанске пасоше са адресом у Бочињи и Маочи.  

Ненад Кецмановић

            Тренутно, Шмит је укинуо резолуцију НС РС да неће поштовати одлуке крњег Уставног суда БиХ, а Додик га је подсјетио да је само њемачки туриста. Лажни в.п. ће вјероватно понављати исти потез, али без реалног ефекта, јер ће Српска све изнова поништавати. 

            У ранијим приликама када в.п. није могао да изађе на крај са проблемом коме је сам кумовао, него је и сам заоштравао, обично би послали неког трећег да компромисом смири ситуацију. Попут баронесе Кетрин Ештон, која је својевремено банула  код Додика, и сада би у Српској могао да осване неки специјални изасланик за „деескалацију“.          

            Када су муслимански и хрватски посланици, уз консултацију западних ментора, оне кобне ноћи са 14. на 15. септембар 1991. истјерали српске посланике из Скупштине БиХ - Срби су направили своју Републику. 

            Да ли ће послије истјеривања српских судија из Уставног суда БиХ Срби одлучити и да је осамостале?

            Никога не би требало да изненади, јер Додик одавно најављује референдум.

            https://sveosrpskoj.com/komentari/kecmanovic-protektorat-sada-u-bih-pona...