Кецмановић: Муслимани показаше и Србима и Хрватима и свету да нису „добри Бошњани“
БОШЊАЦИ ИЗ ЧЕТИРИ КАНТОНА СА 25 ОДСТО ТЕРИТОРИЈЕ ФАНТАЗИРАЈУ О НЕМОГУЋОЈ ДРЖАВИ БиХ
* Од кукњаве због цивилних жртава (као да их остали у грађанском рату нису имали), оптуживања Срба и Хрвата и њихових агресорских матица, запомагања за међународном заштитом, Бошњаци су Декларацијом СДА направили заокрет од 180 степени и почели отворено да пријете комшијама
* Највећа бошњачка партија, најзад је отворила карте: „Примарни и дугорочни циљ СДА је јединствена република БиХ ...; један човјек-један глас ...; један босански идентитет за сваког ...; један босански језик и за небошњаке ...; једна бошњачка СДА и за Србе и за Хрвате ...; један врховни суд у Сарајеву за све ...; једна полиција ....“ Једино су заборавили да додају и „један вођа – Изетбеговић“
* Ако бошњчки суверенисти калкулишу да ће глобалистички НАТО за њих одрадити јединствену БиХ, опет се варају. Американци неће заратити са Русима за остварење јединствене БиХ јер у њој, истина, има муслимана, али нема нафте, а геостратешки немају ни потребе, јер су, сем Србије, све земље у окружењу практично већ чланице Алијансе
* Зна Бакир бар да сабере да, упркос приближавању Бошњака већини од 51 одсто, на „босанске“ Србе и Хрвате ваља додати и оне у матицама. Потребно је зато да мигранти новим хиљадама попуне бошњачке дивизије, а и ИСИЛ-овци као искусни официри џихада тек пристижу...
* Да би их зауставио на ентитетским границама Српске, Додик је постројио жандармерију, као замјену за резервни састав полиције, што је у „дијелу међународне заједнице“ било дочекано на нож. Рамиз Салкић из СДА каже да су жандарми гори од резервиста. А амбасадор САД је изјавио да ће их држати на оку. Као да је неко и сумњао!
__________________________________________________________________________
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ
МОЖДА конгресна декларација СДА и није тако лоша!
Највећа бошњачка партија, владајућа у континуитету од Алије до Бакира, најзад је отворила карте. „Примарни и дугорочни циљ СДА је јединствена република БиХ ...; један човјек-један глас ...; један босански идентитет за сваког ...; један босански језик и за небошњаке ...; једна бошњачка СДА и за Србе и за Хрвате ...; један врховни суд у Сарајеву за све ...; једна полиција ....“
Једино су заборавили да додају и „један вођа – Изетбеговић“.
Додиков и Човићев одговор требало је да гласи „Бакире, треба ли још нешто и у кешу?“
Дакле, у Бошњака више нема прича о равноправности, о толеранцији, о вјековној коегзистенцији народа , о мултикулти традицијама, о вјековном заједништву и суживоту. Знали су Срби и Хрвати у БиХ и од раније да Бошњаци тако мисле, али никада СДА то није тако отворено и јасно саопштила не само њима него и тзв. међународној заједници.
Менторима на Западу сада ће бити бар мало теже да причају приче о Србима, понекад и Хрватима, као реметилачком фактору у иначе мирној БиХ. Макар и невољко и са пола снаге, осудили су Декларацију, па би било неприродно да и Срби, којих се то непосредно тиче, не учине исто, са више емоција и енергије.
Ненад Кецмановић
Састанак Вучића и Додика (у пратњи првака власти, коалиције и опозиције у РС) уприличен у Београду поводом Декларације СДА, већ сам по себи је демонстрирао прекодринско национално јединство. И док је српски члан Предсједништва БиХ изнио опасне импликације и консеквенције новог програма СДА, са асоцијацијама на КиМ, предсједник матице је спуштао температуру.
Да би избјегао примједбу да се мијеша у послове сусједне земље, наступио је као фактор мира и стабилности у региону.
Највише позиционирани бошњачки политичар - Џаферовић - истог дана му је захвалио на „конструктивном доприносу смиривању страсти у БиХ“, али је Шефиков национални саборац Жељко пар дана касније у сједишту УН исти иступ оквалификовао као мијешање у унутрашње послове БиХ.
И док се у муслиманском Сарајеву препиру око оцјене Вучићевог говора, као да су пречули његове основне поруке.
Рекао је да је Србија потписник Дејтона и гарант његовог спровођења, те да има право и обавезу да реагује. При томе није експлицирао да Слободан Милошевић у име Србије и Српске није потписао и каснију ревизију Дејтона (коју су извели в.п. Петрич, Ешдаун & comp.), него изворну верзију споразума (по којој Српска има много веће надлежности).
Његова друга порука била је да су власт и опозиција у Српској, а подразумијева се и власт у матици као домаћин, јединствени у осуди Декларације СДА и једино се разликују у начину отпора непријатељима Републике Српске.
Од кукњаве због цивилних жртава (као да их остали у грађанском рату нису имали), оптуживања Срба и Хрвата и њихових агресорских матица, запомагања за међународном заштитом, Бошњаци су Декларацијом СДА направили заокрет од 180 степени и почели отворено да пријете комшијама.
Од „добрих Бошњана“ претворили су се у „неке нове муслимане“ (Мустафа Церић) или „неке луде муслимане“ (Златко Лагумџија), како су нешто раније обојица пријетећи алудирала на „инфекцију“ исламским тероризмом. Али, ето, као резултат су пожњели негодовање међународне заједнице, оснажили везе РС и „ХБ“, збили српске редове.
Зашто је бошњачка власт баш сада извела овај аутогол?! Због изборног закона, националног тв канала, Пељешачког моста, мајоризације у Федерацији и сл. изазвали су озбиљан сукоб са хрватским савезницима, те тако побједнички однос снага два напрема један преокренули у губитнички један напрема два.
Високи представник се практично одрекао бонских овлашћења, Уставни суд са контролним пакетом странаца изгубио је ауторитет, а није им прошао ни МАП на корак до жељеног НАТО-а.
При таквом сплету нерјешивих неповољних и унутрашњих и спољних околности, СДА и њен лидер, као што то обично бива, посегли су за великим ријечима и мегаломанским пројектима.
„Ником не може пасти на памет што може кокузу“- гласи стара бошњачка изрека. У слободном преводу: „Онај ко нема ни крова над главом најљепше сања о кулама и вилама“. Тако и Бошњаци из четири кантона са 25 % територије фантазирају о немогућој држави БиХ. Али, у страху су и велике очи. „Србија и Хрватска се све више наоружавају“, паничи Бакир. Није ваљда да се наоружавају да би напале бошњачке кантоне, а нико у РС и ХБ никад није изрекао претензије на цијелу БиХ. А да би српска и хрватска компонента у заједничким оружаним снагама бранила БиХ од својих матица, само је још једна кокуска маштарија.
Међу усхићеним делегатима конгреса СДА нашла се ипак и једна трезвена глава. „Бојим се да не оборимо мотку у тој великој жељи да остваримо што виши циљ. Скептичан сам с обзиром на политичку кризу у БиХ и изостанак политичких фактора који БиХ прихватају као своју“- упозорио је Шемсудин Мехмедовић.
За све остале, Бакир се најзад показао газија.
Индикативно је да бошњачким политичарима и медијима није одговарало да помену симетрију Декларације СДА са програмским документом СНСД.
Ова друга је на претпрошлом конгресу такође донијела декларацију да ће Српска, ако јој се до 2017. не врате отете ентитетске надлежности, кренути ка самосталности. Судећи према писању западних политичара, који Додика од тада непрестано оптужују за сецесију, он је нешто и допринио процесу постепеног отклизавања.
Премда је он сам за то најмање заслужан, Савјет министара БиХ је још у техничком мандату, Предсједништво БиХ се углавном не састаје, парламентарна скупштина је у блокади. Зато је основано оцијенио: „Све ово доказује да заједнички органи нису ни потребни.“
У чему је, најпростије речено, разлика између декларација ове двије партије?
Да би БиХ постала јединствена, или бар остала каква јесте, потребан је консензус све три стране, а да би се распала, довољно је да је и само једна неће. А како сада ствари стоје има их двије.
Другачије речено, док Бошњаци бране суверенитет међународно признате БиХ, Срби бране право народа на самоопредјељење до отцјепљења. А како ствари до сада стоје - БиХ се, као заједничка држава, показала илузорна, а сва три национализма у њој витална.
Ако пак бошњчки суверенисти калкулишу да ће глобалистички НАТО за њих одрадити јединствену БиХ, опет се варају.
Американци неће заратити са Русима за остварење јединствене БиХ јер у њој, истина, има муслимана, али нема нафте, а геостратешки немају ни потребе, јер су, сем Србије, све земље у окружењу практично већ чланице Алијансе.
Русија опет има политички капацитет да одржи статус кво у БиХ, а инсистираће на стриктној примјени изворног Дејтонског споразума, што значи и на изворним надлежностима ентитета и у БиХ оквиру.
Остало ће декларативно препустити унутрашњим актерима уз апеле да се равноправно договоре. А пошто је то једнако немогуће колико је и БиХ немогућа држава, Бошњаци, Срби и Хрвати наставиће да воде безмало 30-годишњи грађански рат на национално-вјерској основи, што политичким, што можда и оружаним средствима.
Уз мање-више отворено и неуморно западно подривање режима у Бањалуци јер је блокирао мирно утапање Српске у јединствену БиХ. При томе увијек рачунају на унутрашње колаборанте, а подразумијевају да ни Бошњаци неће чекати скрштених руку.
У конгресној радикализацији програма СДА, Бакир баш није показао политичку креативност. Отварајући врата муслиманске националистичке странке за Србе и Хрвате који се осјећају Босанцима, рециклирао је Алијино трагикомично ратно понашање: док је у Босни командовао Зеленим береткама, Патриотском лигом и муџахединима под фирмом Армија БиХ, свијету се представљао као предсједник свих Босанаца и Херцеговаца.
На које небошњаке Бакир рачуна да ће искористити отварање врата СДА? На Комшића? На Мектића? Ваљда врата странке која се залаже за грађанско друштво ни до сада нису била затворена за такве кандидате, о чему свједочи јединствен примјер Деснице Радивојевића, некадашњег градоначелника Сребренице, који се и формално био учланио у СДА.
Мустафа Церић говори о "неким новим муслиманима"
Вучић је са састанка у Београду упутио и апел Бошњацима да се од Декларације СДА, која је изазвала додатне тензије у БиХ, окрену заједничком аутопуту Београд- Сарајево.
За „међународну заједницу“ је то добро звучало, али није омекшало бошњачки анимозитет према Србији, која још „није довољно слаба да би Босна била спокојна“ (Алија), јер је из њене пријестонице „увијек долазило све зло у Босну (Бакир).
Муслиманско Сарајево већ од саме идеје о тој саобраћајници у њој види „Тројанског коња“: „Аутопут ће послужити агресорима да тенкови брже стигну у Босну“.
Декларација СДА би се могла назвати „секуларизацијом Исламске декларације“, али пошто је код Бошњака нејасна граница између свјетовног и вјерског, а код оба Изетбеговића између странке и џамије, могућ је и салто уназад – „исламизација Декларације“.
Зна Бакир бар да сабере да, упркос приближавању Бошњака већини од 51 одсто, на „босанске“ Србе и Хрвате ваља додати и оне у матицама. Према неким ауторима (П. Ћеранић), имао је, наводно, чак и миг од Обаме да крене (биће док је још Хилари била на челу Стејт департмента), али се Изетбеговићи нису дали насанкати по други пут. Није још вакат, што би рекао Алија! Потребно је да мигранти новим хиљадама попуне бошњачке дивизије, а и ИСИЛ-овци као искусни официри џихада тек пристижу.
Да би их зауставио на ентитетским границама Српске, Додик је постројио жандармерију, као замјену за резервни састав полиције, што је у „дијелу међународне заједнице“ било дочекано на нож.
Рамиз Салкић из СДА каже да су жандарми гори од резервиста. А амбасадор САД је изјавио да ће их држати на оку. Као да је неко и сумњао.
