Кецмановић: Да бисмо заслужили подршку великих савезника морамо истрајати у отпору - нема нам друге

НАМЈЕРА УСТАВНОГ СУДА БиХ ДА СРПСКОЈ ПРЕСУЂУЈЕ БЕЗ СРПСКИХ СУДИЈА – ПЛОД ЈЕ КОЛОНИЈАЛНЕ ОСИОНОСТИ

Овај амерички бомбардер нас је бомбардовао,

а пре неки дан је прелетом преко БиХ

учествовао у застрашивању Срба и Бањалуке

* Када амерички предсједник саопшти да је на Балкану угрожена национална безбједност САД, а Србија и Српска се могу препознати, колико је бесмислено толико је и злокобно јер тај документ представља основу да прозване државе буду нападнуте, превентивно и без сагласности СБ УН

* Шмит тражи да Српску препише у власништво унитарне БиХ, а Додик одговори да в.п. УН у БиХ не постоји. Онда они покушају да исто изведу преко Уставног суда, а он повуче судије из РС. Онда они објаве да ће наставити рад без судија из Српске, а он њима да их РС неће примјењивати. Онда амбасадор Марфи и Швабо Шмит, оба на служби у сарајевској амбасади САД, опет нешто припрјете

* Да су дио пара које су посљедњих 15 година уложиле у опозиционе странке, медије, НВО, у ОХР и војно присуство, инвестирали у развој Српске, сигурно би бар толико одобровољили Додика да прими на разговор Шмита, да обнови контакте са англо-америчким дипломатама, да прихвати неку принципијелну одлуку Уставног суда БиХ

* Само, они као да не могу да се помире с тим да је прошло вријеме када су могли да тјерају све по своме па макар било контрапродуктивно, те када су сви трчали да послушају да не би завршили као Садам и Гадафи, Милошевић и Караџић          

  _________________________________________________________

          Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

          БАЈДЕН је ономад изјавио да „ситуација на Балкану угрожава националону безбједност САД“. Мислио је несумњиво на Србију и БиХ, односно на Српску и Косово, а Срби међутим, зачудо, мисле сасвим супротно: да САД још од почетка 90-их систематски угрожавају националну безбједност српског народа.

          Однос снага између суперсиле и Србије и Српске Бајденову изјаву чини смјешном и предсједник САД, баш као вук у Лафонтеновој басни, оптужује јагње да му воду у потоку мути узводно.   

          Из истог репертоара колонијалне осионости потиче и одлука Уставног суда БиХ да пресуђује о Српској без српских судија.

          Пошто је Српска повукла своје представнике, преостале судије су одлучиле да наставе да раде без српских колега. А да би ствар била „правно утемељена“, једнострано су промијенили дејтонску одредбу да суд не може да функционише без судија из сва три народа. Али, то су урадиле бошњачке судије, а не америчке, Башчаршија а не Вашингтон. Међутим, то не би могли да изгласају без гласова ино-судија које, зна се, а својевремено је и лично потврдио један од њих, „слиједе ставове ОХР-а и ПИК-а.“

           „Послали су поруку да им не треба 49 одсто БиХ, те да им не требају ни Срби“, изјавио је премијер Радован Вишковић.

          Сада имамо ситуацију: иностраним судијама је истекао дејтонски рок употребе и морали су одавно да оду, а онај њемачки туриста није високи представник јер није прошао на СБ УН.

Ентони Блинкен ово сматра

наградом за послушност

          БиХ је тако објективно остала и без високог представника и без Уставног суда, без два главна алата неоколонијалног угњетавања Репулике Српске.

           „Тракториста из Лакташа“ или „лакташенко“, са „запаљивом реториком“ из „Републике шумске“ је уз подршку Русије и Кине политичким и правним потезим још једном матирао протекторат. 

          Спољном протекторату једино преостаје да поруши фигуре на шаховској табли јер не постаји трећи мирнодопски механизам да га зауздају, као персонификацију српског отпора. 

          САД и УК су га ставиле на црну листу; минулих година уложили су силна средства у опозицију, медије и у НВО; 2012. и 2022. су покушали са обојеном револуцијом; трудили се да заваде Српску са Србијом, да и не говоримо о пријетњама киднаповањем.

          Сада би да  Српској пресјеку кредитне линије и доток средстава потребних за сервисирање постојећих дугове, али, ево, ни то им не иде.

          Најзад, из чиста мира су повећали број војника АЈФОРА, као што су и одржали вјежбе НАТО-а на Мањачи. Али на притиске огуглали народ и власт нису импресионирани.  

          Напротив, уз све бољи изборни рејтинг, Додик испоставља контра захтјеве: повратак на изворни Дејтон, враћање отетих ентитетских надлежности, дијалог са комшијама без ино-посредника, споразумни развод, заједничку борбу против неоколонијализма. 

          Неће они, али ни он није губио вријеме. Република  Српска је за сваку од одбијених иницијатива спремала нацрте, декларације, резолуције, законске и поџаконске акте, утврдила механизме и процедуре како би их, устреба ли, на ванредном засједају НС РС по хитном поступку усвојила и могла да фукционише самосстално.

          У конкретном случају на скандалозан безобразлук да Уставни суд БиХ одлучује о Српској без судија из РС, има спреман одговор. Да и не говоримо о томе колико ова глупост, коју је одмах подржала амбасада САД, иде „у корист властите штете“, односно у прилог распада какве такве заједничке државе.

          Откуд толики аутоголови?

Аљбин Курти је лице свега што Запад подржава на

Балкану - лице Немачке, Британије и Америке

          Како напредује Путинова специјална операција у Украјини тако колективни Запад све више жури да попуни русофилне рупе у НАТО зони на Балкану. У нервозној трци са временом тзв. међународна заједница испоставља све небулозније захтјеве према Србији и Српској и залуђује Шиптаре и Бошњаке да ће Вучић потписати независно Косово, а Додик преписати Српску у власништво муслиманског Сарајева.

          Истовремено, већ су дозлогрдили апелима и Београду и Приштини да се обострано уздрже од конфронтације и окрену дијалогу, као да Србија хапси по једног Шиптара дневно, а не обратно. Као и упозорењима Додику да он, а не они крши Дејтон.

          Игра је у томе што се формирање ЗСО одлаже тако што Привремене шиптарске институције држе изборе без Срба, прогоне Србе, неће на преговоре у Брисел, те тако замјене редослијед приоритета.

          Умјесто ЗСО, на врх дневног реда избија ослобађање похапшених, одржавање нових локалних избора на сјеверу КиМ, а оно главно пада на трећу тачку дневног реда.

          Теорије о политичкој моћи иначе као један од инструмената наводе „наметање дневног реда“. Када је својевремено новинарка НИН-а скренула пажњу Мортону Абрамовичу на двоструке стандарде, „КиМ може да оде из Србије - Српска не може да оде из БиХ“, он је лаконски одбрусио: „Сада нам је на дневном реду Србија“.

          Сада Курти као услов свих услова поставља ослобођање она три специјалца која су ухапшени безмало два километра изван граница своје самопрокламоване државе коју чувају војници КФОР-а. И засигурно у координацији са западним менторим резонује: „Ако је ЗСО могла да чека једну деценију, шта фали да се то продужи и у слиједећу.

          Зато је једини прави српски одговор, који је већ најавио Вучић, да сами Срби на КиМ формирају ЗСО. Уосталом нису ли прије непун мјесец дана и Вашингтон, и Брисел, и Ескобар и Лајчак, редом затражили од Куртија хитно формирање ЗСО и сутрадан се предомислили.

          Биће да их је Курти опет убиједио да ће ЗСО на КиМ бити као РС у БиХ.

          Зна Шиптар колико Српска са Додиком на челу жуља метрополу неоколонијалне управе на Балкану, па им повремено, ради ЗСО, стане на жуљ, али они у БиХ играју не само асиметричну него и много грубљу игру.

          На својој страни имају најбројније Бошњаке и опет прићутане Хрвате у већем ентитету, па рачунају да са Додиком немају шта да се погађају. 

          Шмит тражи да Српску препише у власништво унитарне БиХ, а Додик одговори да в.п. УН у БиХ не постоји. Онда они покушају да исто изведу преко Уставног суда, а он повуче судије из РС. Онда они да ће наставити рад без судија из Српске, а он њима да их РС неће примјењивати. Онда амбасадор Марфи и Швабо Шмит, оба на служби у сарајевској амбасади САД, опет нешто припрјете.

          Да су дио пара које су посљедњих 15 година уложиле у опозиционе странке, медије, НВО, у ОХР и војно присуство, инвестирали у развој Српске, сигурно би бар толико одобровољили Додика да прими на разговор Шмита, да обнови контакте са англо-америчким дипломатама, да прихвати неку принципијелну одлуку Уставног суда БиХ. Али, као да не могу да се помире с тим да је прошло вријеме када су могли да тјерају све по своме па макар било контрапродуктивно, те када су сви трчали да послушају да не би завршили као Садам и Гадафи, Милошевић и Караџић.           

Ненад Кецмановић

          Има ипак назнака да САД схватају нове прилике. Знајући да је Вучић слаб на иностране инвестиције, „Ехро 2027“, који ће у Београд довести милион туриста, први му је честитао Блинкен лично, да би у Србији знали да то није могло без америчког благослова.

          Аналогно, пошто знају за Додикову слабост према кошарци, могли би Бањалуци и Будимпешти да повјере заједничку организацију наредног мундобаскета. Који би тек то био девизни прилив за Српску!

          Миле је већ саградио одговарајући стадион у Лакташима да би Игокеа могла да заигра у Евролиги, а пријатељ Виктор остало би средио у ФИБА, преко ЕУ и НАТО. 

          Но, крају шала, да се вратимо на уводно цитирану Бајденову изјаву.

          Када амерички предсједник саопшти да је на Балкану угрожена националона безбједност САД, а Србија и Српска се могу препознати, колико је бесмислено толико је и злокобно.

          Бесмислено утолико што се у Националној стратегији безбједности САД, коју усваја Конгрес, могу наћи чак и Непал и Монако, као „државе осовине зла“, а поготово бунтовне српске земље које шурују са Русијом и Кином, са којима су САД незванично у рату.

          Злокобно утолико што тај документ  представља основу да прозване државе буду нападнуте, превентивно и без сагласности СБ УН САД и ЕУ, истина, стално траже деескалације тензија и дијалог, али то није гаранција да са успоном Русије и Кине и растућим бројем придружених земаља, неће зинути да нас прогутају.

          Да бисмо заслужили подршку великих савезника мораћемо да истрајемо у отпору.

          Нема нам друге.

          https://sveosrpskoj.com/komentari/kecmanovic-da-bismo-zasluzili-podrsku-...

 

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари