Kецмановић: Бошњацима преостала једино стара савезница Немачка, али она више брине о свом Шмиту

ТРИБИНА «БиХ У СЛЕПОЈ УЛИЦИ – ГОДИНА РАСПЛЕТА» - ИЗЛАГАЊЕ НЕНАДА КЕЦМАНОВИЋА

Бошњаци Берлина

* Српска на својој страни има све три суперсиле: Русију – одавно, отворено и директно, Kину нешто дискретније,  и Америку – пасивно. Парадоксално, председник Српске, који је појединачно најзаслужнији за то, безмало се нашао на потернци Интерпола

* Хрвати су одлучно кренули против бошњачког унитаризма. Човић се прислонио уз Додика, то подржавају и Милановић и Пленковић у Загребу, а у муслиманском Сарајеву је постао државни непријатељ број 2

* Опасностима упркос, унутрашњи и спољни контекст за Српску јесте врло повољан, међутим, овај потоњи се из дана у дан драматично мења до ивице Трећег светског рата

* Можда су ово недеље, месеци или година у којим Српска пропушта да искористи право на самоопредељење до отцепљења или, напротив, не треба да се, журећи, залеће у ризик и треба да  брани ово што има? Да ли треба да инсистира на миру, дијалогу и стабилности до политичког решења на некој мини Јалти, или већ треба да заузме место за столом да би се на њу рачунало?

__________________________________________________________

             ПРЕМА досадашњим излагањима, видим да сви учесници дијеле оптимизам у погледу унутрашње и спољне позиције РС. И мени се чини да је никад боља, а ево и зашто. 

             Ако погледамо спољну, Српска на својој страни има све три суперсиле: Русију – одавно, отворено и директно, Kину нешто дискретније,  и Америку – пасивно.

             Парадоксално, предсједник Српске, који је појединачно најзаслужнији за то, безмало се нашао на потјернци Интерпола. А ево како то изгледа изнутра у БиХ?  

             Пођимо од Шмита који би требало да буде посредник између спољњег и унутрашњег нивоа, између „међународног“ протекторта и домаће демократије. Он је изгубио протекторски ауторитет и његове одлуке више нико озбиљно не схвата ни у Сарајеву, јер није у стању да их реализује, док су у Бањалуци његове одлуке превентивно поништене, јер су незаконите, антиуставне, антидејтонске, као што је и његов статус в.п. лажан.

             А какву би одлуку и могао да донесе када је сву муницију већ испуцао, а није погодио Додика. Док он маше потјерницом, коју је одбио Интерпол, овај путује у Русију, Израел, Мађарску, а у Србију једном недељно, па Шмит испада смјешан.

             Ево, стално сазива бошњачку тројку, Човића и опозицију из РС, не би ли саставио већину која може да СНСД истјера из владе, па - ћорак.

             Хрвати су одлучно кренули против бошњачког унитаризма. Човић се прислонио уз Додика, то подржавају и Милановић и Пленковић у Загребу, а у муслиманском Сарајеву је постао државни непријатељ број 2.

Учесници трибине

             Постоји приговор да је он нелојалан партнер и да је његово савезништво са Додиком само привремено и тактичко. Али, не ради се ту о персоналној лојалности хрватског лидера, него о симетричном положају два народа у БиХ и о томе да су због бошњачке доминације разочаране пробосанске Хрвате потиснули Херцег-Босанци.     

             Бошњаци су изгубили подршку и САД. Солидарност исламског свијета им је слаб ослонац у моменту када муслиманска браћа сунити палестински цивили масовно гину у Гази, а шиитски Иран неравноправно размјењује паљбу са Израелом. 

             Европску унију су Орбан и Фицо подијелили и око Босне, Урсула фон дер Лајен је стално сазива, бусају се у европско братство и јединство у огромна улагања у заједничку и у украјинску војску, а када се врате кући и прерачунају, онда отказују. Не пролази јој ни укидање вета, ни конзус минус x гласова и чак и старе оснивачке чланице  наступају све више самостално као суверене државе.

             Бошњацима је тако једино преостала стара савезница Њемачка која више брине о своме Шмиту него о њима.

             Ономад су себи забили два аутогола: министар одбране Зукан Хелез се састао са иранским генералима ради војне сарадње, а министар Аднан Делић у Савјету министара БиХ отказао хотелску резервацију Европској конференцији рабина. Изетбеговић, као још увијек најмаркантнија бошњачка политичка фигура, кога за разлику од Никшића, Бећировића и Kонаковића, које безлично зову тројка, не зову јединица, него именом и презименом, вјеровато ће на изборима догодине заузети мјесто у Предсједништву БиХ, а СДА парламент.

             Шта може да уради тројка, владајућа у Федерацији БиХ, а да би и себе и БиХ извукла из ћорсокака?

             Трајнија заглављеност у ћорсокаку иде у прилог Српској да иде својим путем, да усвоји нови устав и примјени свој изборни закон, преузме полицијску контролу над спољнимм границама на територији ентититета, што јој и припада по изворном Дејтону.

             Ако тројка направи дил са Човићем и одрекне се Kомшића, то би бошњачка јавност доживјела као национлни пораз и онда би им било сувишно да излазе на изборе. Ако пак прихвате дијалог са Додиком, још горе им се пише у изборној бази. Преостаје им да предсједника Српске приведу у Сарајево.

             За бошњачку јавност то би морално-психолошки значило тријумф раван референдуму о независности у марту и пријему у УН у мају '92.

             То се, међутим, показало немогућа мисија јер федерална полиција није у стању, СИПА је ограничено надлежна, ЕУФОР ненадлежан, али политичко Сарајево нема друге и не одустаје, те покушава од уручивања локалне потјернице, интерполове потјернице, вјежби и маневара око Брчког, до нечега што можемо само да нагађамо.

Ненад Кецмановић

             Сумњало се да би САС-овци могли да га киднапују хеликоптерском акцијом на имању или негдје пресретну, али сјетимо се Ђинђића и снајпера са дистанце. Данас, видимо, постоје и сателитско лоцирање мете и дронови атентатори.

             Опасностима упркос, унутрашњи и спољни контекст јесте врло повољан, међутим, овај потоњи се из дана у дан драматично мијења до ивице Трећег свјетског рата.

             Избио је израелско-ирански рат у који се и директно укључила Америка, што представља индиректни атак на Русију и Kину. Путин је рекао да ће савезник добити све што буде тражио, а онда је Иран, уз благовремену најаву, ракетирао америчке базе у трећим земљама Блиског Истока.

             Да Босна не би била мирна, Британија је најавила план да 50 хиљада муслиманских имиграната пребаци у БиХ, што је нови повод раздора међу народима у БиХ.

             Русија ће побиједити у Украјини, али да ли ће Путин и Трамп склопити и мир, и гдје ће бити зауставна линија фронта?

             Kако ће се понашати Европа, у цјелини односно у дјеловима?

             Да ли ће у САД контрареволуција дубоке државе срушити републиканског председника?

             Можда су ово недеље, мјесеци или година у којим Српска пропушта да искористи право на самоопредјељење до отцјепљења или, напротив, не треба да се, журећи, залеће у ризик и треба да  брани ово што има?

             Да ли треба да инсистира на миру, дијалогу и стабилности до политичког рјешења на некој мини Јалти, или већ треба да заузме мјесто за столом да би се на њу рачунало?

             У сваком случају изгледа да су ове наше анализе и прогнозе корисне, али су ипак теоретске.

             Политичка одлука у преломном историјском моменту, „када је јуче било рано, а сутра ће бити касно“, ствар је интуиције коју имају прави државници.

             У каквој-таквој држави БиХ управо влада вакуум моћи.

             (Трибина је одржана 19. јуна 2025. у Прес-центру УНС – у организацији портала СоС и Факти, уз подршку Представништва РС у Србији)