Каква је веза између несуђеног српског «Циклотрона» и једног скупа у свечаној сали САНУ?

АНАЛИЗА  «НАУЧНОГ»  НЕЗНАЊА И ФИКЦИЈЕ О БУДУЋНОСТИ  ОБРАЗОВАЊА  (први део)

* У Београду је одржана "Четврта међународна конференција о будућем образовању" са нејасним мотивима и циљевима. Главни организатор је невладина организација САУН - «Светска академија уметности и науке»на челу са својим генералним секретаром Небојшом Нешковићем

* Пишем о овој конференцији, јер њено одржавање добро илуструје хаос, кризу, незнање и бесмисао у којем се налази српска наука и посебно САНУ, као што показује и шарлантанство и некомпетентност организатора и учесника ове циркуске и аматерске конференције

* У научним круговима Београда, а и шире у Србији, Небојша Нешковић је познат као човек који је годинама водио и одвео у пропаст највећи икад започети научни пројект. Реч је о пројекту изградње циклотрона у Институту "Винча" на чијем челу је најдуже био Нешковић: од 1991. до обустављања градње 2007.

* У Србији САУН има десет чланова: поред 'генсека'  Нешковића, званог „Нешко“, ту је и академик САНУ, теоријски физичар Ђорђе Шијачки, звани "трилинг Ђока" (јер је члан три Академије наука: САНУ, САУН и Европске академије наука; ту је и Нешковићева супруга Весна Вучинић Нешковић, етнолог, проф. на Филозофском факултету, али и њихова ћерка Марта Нешковић, 27 година, (juniorfellow– што је на српски могуће превести као: комсомолка Марта)

* Број чланова САУН из Загреба, Сарајева, Љубљане, Скопља и Подгорице је респективно (по редоследу градова): 24, 6, 5, 8 и 5.  Чланова националних академија има у САУН врло мало: из Загреба 1, из Скопља 3 и из Подгорице 2. Зато су ту два бивша председника Хрватске: Стјепан Месић и Иво  Јосиповић, бивши председник Северне Македоније Ђорђе Иванов и бивши председник Владе БиХ Златко Лагумџија

_______________________________________________________________

       Аутор: Др Филип Раке Вукајловић, научни саветник Института „Винча“ (у пензији)

        Претходна напомена:

       Пре годину дана, 12. новембра 2019. године, један пријатељ ме обавестио да је председница Владе Србије отворила у САНУ неку међународну конференцију о будућем образовању и да се у првим редовима, међу главним организаторима, налази и мој стари познаник Небојша Нешковић, физичар 70-огодишњи научни саветник Института "Винча" у пензији, иначе члан "Националног савета за научно технолошки развој" Србије и генерални секретар "Светске академије уметности и науке" (САУН).

       Лако сам пронашао програм те "Четврте међународне конференције о будућем образовању", пажљиво га прегледао и потрудио се да схватим о чему је ту, у ствари, реч. Мало је ко од истраживача у Београду тада био обавештен да се таква конференција уопште одржава.

Др Филип Вукајловић

       Послушавши накнадно велики број предавања (посредством интернета), приступио сам писању овог огледа (студије) који, заједно с најважнијим подацима о конференцији, личностимакојесуучествовалеу раду, и својим закључцима о њој, нудим свима вама на знање (и даљу дистрибуцију), наравно, ако нађете да мој спис то завређује.

       Пишем о овој Конференцији, јер њено одржавање добро илуструје хаос, кризу, незнање и бесмисао у којем се налази српска наука и посебно САНУ, као што показује и шарлантанство и некомпетентност САУН (Светске академије уметности и науке), невладине организације и сличних институција – прирепака, а ОРГАНИЗАТОРА учесника ове циркуске и аматерске конференције: Светски универзитетски конзорцијум (СУК), Савез економиста Србије (СЕС) и Српска Подружница Римског клуба (СПРК).

САУН – Академија за целу породицу

       САУН иначе има више стотина чланова у свету, а сви су побројани на линку: http://worldacademy.org/view/general– listing.

       У Србији има десет чланова САУНe: поред 'генсека'  Небојше Нешковића, званог „Нешко“, ту је и академик САНУ, теоријски физичар Ђорђе Шијачки, звани "трилинг Ђока" (јер је члан три Академије наука: САНУ, САУН и Европске академије наука; ту је и Нешковићева супруга Весна Вучинић Нешковић, етнолог, проф. на Филозофском факултету, али и њихова ћерка Марта Нешковић, 27 година, (juniorfellow– што је на српски могуће превести као: комсомолка Марта).

       То овој белосветској невладиној организацији (САУН) даје право да се на планети Земља рекламира као "академија за целу породицу".

       Имајући у виду ову чињеницу, најблаже речено је неуверљиво све то велико о чему пишу и зборе «очеви оснивачи» ове «академије»у «Повељи о оснивању» и на својим рекламним страницама.

       У Београду је у свечаној сали Српске академије наука и уметности, 12. новембра 2019. отворена дводневна "Четврта међународна конференција о будућем образовању".

       Конференцију су организовали:

• САУН, "Светска академија уметности и науке" у сарадњи са
• Светским универзитетским конзорцијумом (СУК)
• Српском академијом наука и уметности (САНУ)
• Универзитетом у Београду (УБ)
• Савезом економиста Србије (СЕС) и
• Српском Подружницом Римског клуба (СПРК).

  

Учесници конференције

     На овој конференцији је било предвиђено да буде шест пленарних сесија и 15 паралелних панел дискусија с 93 предавача из 29 земаља!

       Из новина је било могуће некако сазнати да је ова 4. конференција о будућем образовању организована на ицијативу "удружења грађана" Српске Подружнице Римског клуба (СПРК), које је регистровано на београдској адреси Молерова 11, истој оној која стоји на првој страни биографије Марте Нешковић (ћерке Н. Нешковића).

       Пре годину дана сам забележио да Српска подружница Римског клуба има укупно 16 чланова и да је основана 15. јула 2015. године.*

Академици САНУ с научним ђилкошима

       Поставља се оправдано питање:

• Коме је у САНУ и на БУ могло пасти на памет да у Београду организују конференцију о будућем образовању?
• Откуд им идеја да то буде међународна конференција која треба да окупи предаваче с готово свих континента?
• Зашто им је будуће образовање баш у овом тренутку заголицало машту?
• Ко је требало да буду предавачи, а ко заинтересовани слушаоци?
• Које су проблеме српског образовања и науке хтели да реше?
• Да ли су звали у помоћ кад су видели да не знају зашто би такву конференцију организовали, нити су могли да замисле кога би то у Србији уопште интересовало?

       Или је, можда, код челника САНУ и БУ дошао да ургира сам "велики комбинатор" и манипулатор Нешковић са титулама генералног секретара САУНе и председника Српске подружнице Римског клуба у Београду?

       Слутим да је тако и да му, вероватно, није било тешко да за то "предузеће" привуче и нагоди се с председником САНУ Владимиром Костићем, који је и сам велики љубитељ и учесник многих помпезних околонаучних догађаја који у изгледу имају дружење с влашћу и појављивање у ТВ програму националних емитера у ударном термину.

       После тога су, скоро сам сигуран, заједнички привукли и ректора БУ Иванку Поповић. Све је то, највероватније започето, у току прошлогодишњег "Копаоник бизнис форума", коме је главни организатор био још један члан Римског клуба проф. Драган Ђуричин, који је представљао СЕС (Савез  економиста Србије), који је био у организационом комитету недавне неуспешне бурлеске наводно посвећене образовању.

Први ред на конференцији

       Не малу улогу у организацији је имао и старина Гери Џејкобс (Garry Jacobs), председник међународне САУНе и пуноправни члан правог Римског Клуба (РК).

       С ким су се у коло ухватили председник САНУ и ректор БУ?

       Ако Владимир Костић није «баш добро знао» ко је Нешковић, потпредседник САНУ и председник "Националног савета за научно технолошки развој" Зоран В. Поповић, научни саветник Института за физику и редовни професор Електротехничког факултета, сигурно је знао да је сваки градитељски посао који је започео Нешковић, после "огромних напора" на пољу симулације бурне делатности, неславно пропао.

       Физичари старије генерације воле да Небојшу Нешковића, познатог и по надимку «Нешко»,  упоређују с Остапом Ибрахимовичем Бендером, човеком који је познавао "бар четири стотине релативно поштених начина отимања новца", при чему већина предност даје Нешковићу, због јаке усредсређености на личну удобност и корист, а и због одсуства било каквог смисла за шалу.

       Алавост је, изгледа, пожељна особина и добра препорука за руководство научним пројектима у Србији...

Незналачко и штеточинско деловање Нешковића

       У научним круговима Београда, а и шире у Србији, Небојша Нешковић је познат као човек који је годинама водио и одвео у пропаст највећи икад започети научни пројект. Реч је о пројекту изградње циклотрона у Институту "Винча" на чијем челу је најдуже био Нешковић: од 1991. до обустављања градње 2007. године.

       Уместо да одговара за огромне промашаје и расипничко трошење огромних средстава, научна власт га је оставила (после укидања пројекта 2007. године) да и даље руководи и мешетари све до одласка у пензију 2016. године, кад га је друга/иста власт, као "привредника", поставила у "Национални савет за научно технолошки развој".

       Нешковић је далеко најодговорнији за проћерданих преко 40 милиона евра, државних пара ни у шта.

Ово је у Винчи грађено за Циклотрон       

       Ако је тако, а јесте, како се онда могло догодити да тзв. "највећи пројекат у историји српске науке", у који је 'скрцкано' преко 30 година и толики новац (1989. године започета је издрадња зграде циклотрона), а који је као резултат потпуну и апсолутну нулу, до дана данашњег остане, не само без компетентнее финасијске ревизије и научне и оцене САНУ и ресорних министарстава, него и без икакве оцене?

       А, овај пропалии неуспешни пројекат није довео ни до каквих нових знања и вештина, не постоји никакав производ, не постоји технологија, не постоје квалификовани људи. Данас Институт Винча нема ниједног солидног нуклеарног физичара, а још мање у њему има циклотронских физичара и инжењера.

       Иначе, данас је могуће купити, за приметно мање новца од оног који су потрошили наши разградитељи (40 милиона евра), скоро десет пута моћнији циклотрон,  јефтинијег погона и сместити га у простор сто пута мањих димензија од оног који су они изградили за смештање свог 'препотопског' циклотрона!

САУН - манипулатори јавним и научним мнењем

       Ако Владимиру Костићу, председнику САНУ и Иванки Поповић, ректору БУ није горе речено било познато, у шта је мени тешко поверовати, као људима који воде институције с вековном традицијом (САНУ обележава 178 годишњицу од оснивања, а БУ постоји већ више од 2 века, основан 1808.) требало је да им буде непријатно/неудобно да се удружују са 16 грађана, већином "научних ђилкоша" окупљених, пре нешто више од четири године, у невладину организацију Римски клуб.

       Јесу ли бар погледали чиме се то бавe организације тако претенциозних имена: САУН и СУК?

       Светски проблеми будућег образовања, који су наметнута и непотребна  тема, а овог пута и потпуно неприпремљена од организатора, могли су и морали сачекати боља времена. А наши очевидни проблеми се морају решавати самостално, у сопственом интересу, а не да се симулира бурна делатност и снага и време расипа са, у великој већини, престарелим "чобаницама и чобанима" и "капларицама и капларима" западне неолибералне глобализације окупљених у Либинтерни (асоцирају на некадашњу Коминтерну), која се кодирано зове САУН и која би да окупи што више "интелектуалних оваца" и одговарајуће пешадије по белом свету.

Генерални секретар Небојша Нешковић

       Ако председнику САНУ и ректору УБ нису изгледале сумњиво већ поменуте иностране невладине организације и једна од њихових локалних подружница с десетак чланова, шта је то могло да их натера да конференцију о "будућем образовању" организују са српским економским "либералним цвећем", окупљеним у СЕС-у (Савез економиста Србије)?

       Њихови су се најистакнутији чланови тако усрдно "трудили" за време «ослобађања» Србије да је «ослободе» за бедне новце од већине вредних актива током једне од најзверскијих приватизација обављених у посткомунистичким земљама (и то после 2000. године) .

       Треба ли они да нас припремају за будућност?

       Зар већ нису дали све од себе да будућности немамо?

       Ко је финансијски омогућио овај, сигурно не јефтин, скуп многобројних гостију с готово свих континената?

       Да учесници конференције ни у чему не оскудевају побринули су се: Светска Банка-Група, Европска Инвестициона Банка; САГА- нова напредна група - најсавременија софтверска и ИКТ инфраструктурна решења); Италијански Институт за културу Београд.

Спремни да служе страним интересима

       За процену тога колико се и како САУН бави регрутовањем и умрежавањем људи, који су спремни да раде на штету земаља у којима су рођени и у њима направили каријере, потребна је пажљива и дуга анализа већег броја људи.

       Неколико речи о САУН, СУК и Римском клубу (РК) и члановима ових организација.

       САУН, чији је мото: "Вођство у мислима које воде акцији" је установљена 1960. године а друга тек 2013. године, од стране САУНе и, како пишу на сајту, "у сарадњи с еминентним међународним институцијама", које су заједно потписале повељу о оснивању.

       Земље у којима су те институције регистроване су: Украјина, Шпанија, Швајцарска, Румунија, Хрватска, Египат и САД.

       Упутно је погледати овај линк и упознати се са свим ту побројаним "еминентним међународним институцијама" с којима, по мом скромном мишљењу, ниједан лојалан и частан грађанин Србије не би требало да

има посла. Нарочито ако има било какве амбиције да се било када појави на некој друшвено одговорној функцији. Наравно, ова моја препорука подразумева да би Србија требало да остане независна и слободна земља и никада чланица НАТО.

Михаил Горбачов и Александар Лихотаљ

       Да бих подстакао на размишљање и поткрепио неке своје тврдње, позабавићу се само једном, али зато интересантном, међу тим "институцијама", која је регистрована у Швајцарској и чије је име: "Интернационални зелени крст" (Green Cross International – ИЗК).

       О ИЗК пишу следеће:

       "ИЗК је међународна невладина организација коју је 1993. године основао бивши совјетски председник Михаил Горбачов са седиштем у Женеви и представништвима у око 30 земаља. Мисија ИЗК-а је да одговори на комбиноване изазове сигурности, сиромаштва и деградације животне средине како би се осигурала одржива и сигурна будућност. ИЗК има посебан консултативни статус при УНЕСКУ (United Nations Economic and Social Council)."

       Још је интересантније упознати члана САУНе и РК– дугогодишњег челника ИЗК– Александра Лихотаља.

       Био је Лихотаљ и млади комуниста, осамдесетих година прошлог века, на важној позицији шефа "Одељења за европску безбедност" при Међународном одељењу Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза.

       За процену тога колико се и како САУН бави регрутовањем и умрежавањем људи, који су спремни да раде на штету земаља у којима су рођени и у њима направили каријере, потребна је пажљива и дуга анализа већег броја људи.

       Александра Лихотаља уважавају, подржавају и "љуљају" на Западу, а нобеловца Горбачова у небеса дижу, као: он је дао руским људима слободу и "гласност". Највише су Горбачовом усхићени у САД јер им је, поред небројено стратегијских  грешака које су им омогућиле да се ослободе и да са сцене уклоне несавладивог конкурента, уступио, примера ради, у акваторији Беринговог мора територију СССР-а величине Србије чије је богатство тешко процењиво (говоре да су тамо резерве нафте као у Кувајту: https://www.youtube.com/watch?v=rdzEYwaBPkw).

       Како на Горбачова гледају данас у Русији, вероватно најбоље одражава дијалог руског писца Владимира Сергејевича Бушина и енглеског продуцента Беатрисе Вуд (BeatrixWood), из 1998. године, који је објављен у Бушиновој књизи Част и бешчашће нације (страна 205, Эксмо, Алгоритм, 2003 г.):

       Бушин каже: "Помињете Горбачова", прекинула ме је Беатриса искориштавајући моју паузу. – Ја не разумем. Како се ви односите према њему? Код нас у Енглеској, у Финској и широм света, тако се диве њему. Дао вам је слободу, "гласност". Руски пријатељи су ми рекли да се сада и Кафка објављује“...

       Уопште нисам желео да избегавам тему и био сам кратак:

       – Сигурно му се највише диве у САД. Наравно да ће да му се диве! То је такав издајник, каквог бели свет није угледао у свој својој историји: издао је силама зла не само своју партију, социјализам, државу, савезнике – издао је цивилизацију, епоху, веру читавог људског рода у праведност. Не постоји друга особа на Земљи коју би наши људи тако презирали и мрзели, као њега. А Кафку су и на Западу признали тек десет година после његове смрти. А код нас га објављују има томе већ 35 година ..." (разговор је вођен на самом почетку 1998. године, што значи да је Кафка у СССР био издат, објављиван већ 1963. године, а Горбачов је на чело партије и државе дошао тек 1985. године; примедба Ф. Р. Вукајловића.)

О папазјанији у САУН

       Своју пажњу усмерићу на чланове САУН, на оне из Србије које познајем и оне из нашег окружења. Покушаћу да потражим, ако то постоји, неко разумно правило по коме се људи примају/позивају/нуде да буду чланови.

       Број чланова САУНе из Београда је 10, од којих су по моделу («цео род у САУН брод») непотизма - три члана породице Небојше Нешковића генералног секретара САУН.

       Основно је да је у САУН именована (примљена) локална национална пешадија углавном без значајнијег научног имена и дела.

       Број чланова из Загреба, Сарајева, Љубљане, Скопља и Подгорице је респективно (по редоследу градова): 24, 6, 5, 8 и 5.

       Чланова националних академија има у САУН врло мало: из Загреба 1, из Скопља 3 и из Подгорице 2. Зато су ту два бивша председника Хрватске: Стјепан Месић и Иво  Јосиповић и доскорашњи председник Социјалдемократске партије Давор Бернардић (поднео оставку).

       У САУН је и бивши председник Северне Македоније Ђорђе Иванов и бивши председник Владе БиХ Златко Лагумџија.

       Само веома стари људи из националних академија пристају да се у САУНу учлане. Изузетак је била Исидора Жебељан (недавно преминула).

       Предлажем да још погледамо колико је чланова у САУН из неких познатих универзитетских центара Велике Британије (ВБ) и САД.

       У В. Британији сам погледао универзитетске градове: Оксфорд, Кембриџ, Манчестер, Единбург и Лондон. Број чланова САУНе у њима је респективно: 2, 2, 0, 0 и 10, значи - безначајан број.

       Најинтересантнији члан са списка у Лондону је младић по имену Реза Алијев (Reza Aliyev). Реза је финансијски саветник, приватни банкар у Андори и још којешта. Свима препоручујем да погледају шта је све овај Азербејџанац постигао до своје тридесете године.

       Ако којим случајем он није блиски рођак председника Азербејџана Илхама Алијева (Ilham Aliyev), онда је стварно чудо од детета, а ако јесте, кладио бих се да ће он бити трећи демократски изабрани Алијев, узастопно, на челу Азербејџана. Први је био Хајдар Алијев, некадашњи шеф КГБ Азербејџанске Републике СССР-а и некадашњи члан Политбироа КПСС, чији споменик је откривен у Београду 2011. године у присуству председника Бориса Тадића.

       Лако је видети да је друштво у САУНи шаролико у сваком погледу. У Подгорици се на списку чланова води бивши украјински амабасадор Оксана Слијусаренко, која је била учесник последње београдске конференције о будућем образовању.

       Није тешко уочити да одређене активности САУН подржавају, спонзоришу и у њима учествују представници НАТО-а.

Галиматијас чланова САУН

       По томе је веома карактеристична конференција одржана у Загребу у мају 2013. године под насловом: "Акције ради повећања глобалне сигурности" на којој је једина особа из Србије био генсек САУНе Небојша Нешковић и где је 10 од 38 учесника било из САУНе.

       Пада на памет: шта би дала "мучена" Јелена Милић да је могла само да провири на ову конференцију тако "мудрих и учених" глава?

       Нешковић је тада несумњиво активно размењивао мишљења и искуства са Стјепаном Месићем, Ивом Јосиповићем и Будимиром Лончаром (95 година)  "курајбером" (курајбер (14. колено) је син "сајкатаве" (15. колено) и отац "ожмикуре" (13 колено) југословенске и хрватске дипломатије.

       Колико ли тек вреде коауторске речи Гери Џејкобса, из 2013. године:

       «НАТО је по много чему јединствена структура. Један од три стуба НАТО-а је "Наука за мир и сигурност". Научна истраживања су један од најважнијих генератора нашег глобалног и брзо мењајућег света. Свет више није биполарна конфронтација, већ наш заједнички глобални дом. НАТО би требало и може испунити улогу значајног актера који гарантује глобалну и људску сигурност".

       Старине Иво Шлаус (88), Гери Џејкобс (73) и Лорд Браун (67) од Лејдитона (Des Browne) показали су се као лоши прогнозери.

       Владимир Путин и Си Ђинпинг су их демантовали већ после неколико година: али показало се "глобални дом" није само њихов. Још неко се ту пита! Чак се, однедавно, и председник Турске Републике – Реџеп Тајип Ердоган – почео 'куробецати'. То, наравно, не смета 'чича' Иви Шлаусу и 'деда' Герију Џејкобсу да нам и даље нуде своје погледе на будућност с НАТО-ом, нарочито у образовању.

       А, колико је НАТО ваљан гарант глобалне и људске сигурности добро знају: Срби, Ирачани, Авганистанци, Либијци, Сиријци, Иранци...

       Ценим да се САУН углавном састоји од људи спремних да служе било ком циљу који се пред њих постави од стране њених јавних, или прикривених оснивача.