Јовановић: Прикључивањем БРИКС Србија ће опет бити на правој страни историје

ПРЕДСЕДНИК БЕОГРАДСКОГ ФОРУМА ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ: БРИКС ЈЕ ИЗРАЗ ГЛОБАЛНИХ ТЕЖЊИ У НАРЕДНИХ СТО ГОДИНА

Живадин Јовановић

* БРИКС је модерна снага глобалне већине. Она се профилише као доминантна снага 21. века

* Трендови у глобалним односима показују да ће БРИКС и глобални Југ бити водећа снага човечанства. Србија која никада није била освајачка земља – која развој темељи на неоколонијализму, и сама је на тој страни коју препоручује и наша историја и искуство које смо имали са униполарним светом

* Треба прихватити позив да Србија на самиту БРИКС у Казању буде заступљена на највишем нивоу. Ако може да буде заступљена на највишем нивоу на самиту у Кишињеву, има бар једнако ако не и више разлога да тако буде и у Казању

* У српском је интересу да не будемо економски зависни од Запада. Тај Запад на примеру КиМ и другде на Балкану показује да није заинтересован за дугорочне српске интересе. Када Запад нешто инвестира у Србију, то чини из својих интереса, а не да Србији помогне. Прави однос Запада према Србији и српском народу види се кроз притиске и етничко чишћење Срба са КиМ

___________________________________________________________

           ПOТПРЕДСЕДНИК Владе Србије Александар Вулин и министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров размотрили су у Москви моделе и механизме успостављања сарадње Србије и БРИКС.

           Лавров је поручио да ситуација у свету захтева још веће јединство оних који штите принципе Повеље УН, а Вулин оценио да Русија за своју безрезервну подршку  никада није условљавала Србију.

           Дан раније, Вулин је оценио да је управо због таквог приступа равноправности и неусловљавања „БРИКС права алтернатива Европској унији“, и прецизирао да „БРИКС нуди више но што ми тражимо, а ништа не тражи за узврат“.

           Братство, и само корачајући у сусрет октобарском скупу ове организације који ће се одржати у Казању, покренуло је серију анализа у којима еминентне интелектуалце пита једно просто питање: треба ли Србија да иде у БРИКС?

           Овај пут објављујемо одговор Живадина Јовановића, председника Београдског форума за свет равноправних и некадашњег министра спољних послова СРЈ.

           - БРИКС је мултинационална интеграција са великом перспективом економског ширења и геостратегијског утицаја у свету. Састављен је од земаља које чине пола човечанства, располажу огромним људским, економским и другим ресурсима, што Евроазију неспорно чини модерном снагом светске економије 21. века.

           Кад на чланице додамо и земље које желе да постану чланице, видимо да је БРИКС израз глобалних тежњи у наредних сто година.

           БРИКС је модерна снага глобалне већине. Она се профилише као доминантна снага 21. века

           Енергетски ресурси, стратешки минерали, технолошке иновације и општи технолошки напредак – моторну снагу тог глобалног процеса чине земље БРИКС.

           Дакле: у интересу Србије је да прихвати отворене јој могућности укључења у БРИКС, јер то за нас значи хватање корака са – будућношћу!

           У политичком смислу, то је удружење са носиоцима мултиполарног светског поретка, који ће бити заснован на принципима суверене равноправности земаља, немешању у унутрашње послове и одбацивању сваке тенденције и амбицији за доминацијом и хегемонизмом. Као једна од првих жртава униполарног светског поретка, Србија има искуство које је упућује да се укључи у функционисање БРИКС. Увек смо били на правој страни историје, а трендови у глобалним односима показују да ће БРИКС и глобални Југ бити водећа снага човечанства. Србија која никада није била освајачка земља – која развој темељи на неоколонијализму, и сама је на тој страни коју препоручује и наша историја и искуство које смо имали са униполарним светом.

           Посебно је важно што су земље БРИКС извор подршке суверенитету и територијалном интегритету Србије. Структуром БРИКС и глобалне већине, Србија добија највећу подршку свом суверенитету и интегритету и решавању будућег статуса Косова и Метохије у складу са Повељом УН, међународним правом и Резолуцијом 1244. А то је за Србију егзистенцијално питање.

           Зато је сасвим природно да Србија успостави тесне контакте и да се укључи у функционисање БРИКС.

           Даље, прокламовали смо уравнотежену политику: да успостављамо односе са свим важним чиниоцима међународних односа. У складу са тим би било да задржавајући достигнути ниво сарадње са Западом и ЕУ, Србија треба да се приближва и укључује у БРИКС. У том смислу треба прихватити и позив да Србија на самиту БРИКС у Казању буде заступљена на највишем нивоу. Ако може да буде заступљена на највишем нивоу на самиту у Кишињеву, има бар једнако ако не и више разлога да тако буде и у Казању.

           Казањ ће у много чему означити нову етапу у ширењу БРИКС, доградњи и усавршавању његове институционалне структуре. То је глобални догађај који ће утицати на глобалне односе у свету: инвестиције, финансије и инфраструктуру, јер се ту уобличава нови систем, нови методи за финансијске инвестиције и трансакције.

           Бретон-вудски систем ће слабити у свом утицају, мораће да се прилагођава новим околностима и неће моћи да делује широко као до самита у Казању!

           С обзиром да је Србија изложена притисцима и непријатељском деловању појединих центара моћи са Запада, она је упућена да заштиту свог међународног положаја тражи у бржем развоју сарадње са БРИКС, како у ширем интегративном смислу, тако и у билатералним односима са чланицама организације. Србија се одлучила да јача своје односе са земљама у развоју, земљама Африке, Азије, Латинске Америке, а све оне су окренуте БРИКС и ствара се глобални тренд интеграције ка БРИКС.

           Нико па ни Србија не треба да се поводи за тежњама за глобалним поделама. Мислим на то што позивају Србију да ако је демократска земља мора бити у такозваној демократској алијанси, европској политичкој заједници итд. Није у српском интересу да се опредељује за оне факторе који свет гурају у поделу, него да се приближава оном свету који задовољавање својих интереса виде кроз напредак глобалне заједнице читавог човечанства.

           Србија је – мада се то често не говори – жртва неоколонијализма који и даље воде развијене земље Запада. У српском је интересу је да не буде економски зависна од Запада. Тај Запад на примеру Косова и Метохије и другде на Балкану показује да није заинтересован за дугорочне српске интересе. Када Запад нешто инвестира у Србију, то чини из својих интереса, а не да Србији помогне. Прави однос Запада према Србији и српском народу види се кроз притиске и етничко чишћење Срба са Косова и Метохије.

           Управо ових дана видимо да Запад не уважава нашу забринутост због претње да ће бити отворен мост између Северне и Јужне Митровице. Знају се и датуми. Али није довољно да знамо, морамо да имамо и одговоре! Када Запад узима Србију као своје економско двориште и говори јој да јој је место на Западу и у НАТО, он нам поручује да нам је место тамо где нећемо водити независну политику, нећемо имати свој суверенитет ни територијални интегритет.

           Д. Милошевић

           https://srbratstvo.ru/zivadin-jovanovic-briks-je-dominantna-snaga-21-vek...