Галијашевић: У име Сарајева су владали западни господари - модерне царске дангубе

ШМИТ ЈЕ МОГАО ДА ИЗИГРАВА ЗАКОНОДАВЦА ЈЕР СУ ЗАПАДНЕ АМБАСАДЕ СТАЛЕ УЗ МУСЛИМАНСКУ ПОЛИТИКУ

Џевад Галијашевић на Београдском сајму књига

* Чаршијски лидери су политичке слуге у том понижавајућем стању... Али, нова америчка влада промијенила је курс: поништене су потјернице, отворени разговори, укинуте санкције

* Законски оквир који ПДП и СДС никада нису хтјели подржати постао је непотребан: Република Српска и САД повеле су директне, пријатељске разговоре

* Шок у Сарајеву и батргање политичких лидера код Бошњака одразило се као разочарење и страх у круговима у Бањалуци који су душу продали сарајевском шејтану

_____________________________________________________________

              Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ

              КАД су западне амбасаде стале уз муслиманску политику – Кристијан Шмит се указао као законодавац, а муслимански тужиоци и судије прљаве ратне прошлости, утркивали су се у акцији суђења Додику и расписивању потјерница за најважнијим носиоцима функција у РС.

              Иако је те потјернице одбио Интерпол, пробосанске снаге у СДС-у и ПДП-у су појуриле у акцију рушења институција, разбијања јединства и поткопавања изнуђених законских рјешења која су, на пуна три мјесеца, избацили све сарајевске институције из Републике Српске, а на прву линију фронта одбране Републике Српске извели и МУП РС који је спријечио нелегална хапшења најважнијих људи Српске.

              А онда је нова америчка влада промијенила курс: поништене су потјернице, отворени разговори, укинуте санкције.

              Законски оквир који ПДП и СДС никада нису хтјели подржати, више није био потребан: Република Српска и САД повели су директне, пријатељске разговоре.

              Шок у Сарајеву и батргање политичких лидера код Бошњака одразило се као разочарење и страх у круговима у Бањалуци, који су душу продали сарајевском шејтану.

              Нису схватили шта се десило? Збуњени, бранили су законе против којих су били.

              Док у Сарајеву дивљају политички згубидани уводећи нове агресивне и увредљиве форме политичког дијалога, са Запада и Истока, све гласније долазе одјеци незадовољства, подстакнути увјерењем о одговорности Кристијана Шмита за агресивно политичко насиље које се чинило у име канцеларије Високог представника, под кринком разних интерпретација, тумачења самог Дејтонског споразума.

              Мишљење, које се одомаћило као приговор на који нема одговора је: Високи представник није потврђен у Савјету безбједности, није изабран на ту дужност, а приграбио је за себе и уски круг западних дипломата, огроман потенцијал деструкције привидно из сржи Дејтонског извора како би одговорност за понашање свих радикалних сарајевских политичких група и организација постала, практично неодвојива од тумачења Уговора о миру и лажних Бонских овлаштења.

              Наравно, у Сарајево су, као војници, сви друштвени субјекти вјере, политике и медија радо ускочили у овај антисрпски процес деструкције, нудећи властите услуге у провођењу свих прљавих акција унутар политичког и правног система, које су усмјерене против Милорада Додика, Републике Српске и цијелог српског народа.

              Вијековима послушни, чаршијски исламисти открили су тужну истину о муслиманима да су и данас заостали, и да, гдје год били, све мање цијене знање, високу ученост и образовање. Већина вјерника пригрлила је своје политичке и интересне групе, странке и заједнице, успјевши потпуно одбацити значај и вриједност заједничког живота.

              Данас, у име Сарајева владају западни господари из неких уреда и бироа, као нове модерне царске дангубе.

              Чаршијски лидери као политичке слуге, у том понижавајућем стању, су далеко од тога да се зацрвене због незнања; напротив они себи на томе топло честитају. Још горе: они су гласноговорници милитантне, чангризаве, екстремне и терористичке глупости, која се заклиње на тврдоглаву мржњу.

              Чим се спомене Република Српска, они хушкају своју публику да звижди свим „непријатељима, цјепидлакама и издајницима“, који не падају у занос пред великим, вјерским медијско-рекламним и политичким циркусантима.

              Њихова тврдоглава агресивност не подноси да неко политичко знање оспорава њихово царство џамијања јер ништа не смије пркосити њиховој бахатој недотупавости која се размеће својим оружјем: неспособности, неотесаности и глупости.

              Славодобитан повратак неписменога у врх чаршијске, друштвене и политичке мисли није дошао само из вјерских увјерења и праксе у Исламу, него и из примитивно схваћених политичких идеја и политичког дјеловања које се код муслимана, уселило и међу вјернике и међу невјернике. Зато, они више нису само сиромашни духом или свјесни своје мање вриједности – они су данас бијесне и гласне битанге, које желе ушуткати све своје противнике.

              Преговори са Американцима отворили су врата новим перспективама за Републику Српску. А на другој страни, пошто нико у Сарајеву никада није желио дијалог, сада је дошло вријеме да радикалне политике добију радикалне одговоре.

              https://www.pecat.co.rs/2025/10/pisma-iz-tamnog-vilajeta-nedostatak-razuma/