Галијашевић: Династија Изетбеговића Бошњаке довела на вјечиту раскрсницу на којој је сваки избор погрешан

САРАЈЕВСКА ВЈЕЋНИЦА У БОЈАМА ПАЛЕСТИНСКЕ ЗАСТАВЕ - „ХТЈЕЛИ СТЕ МРАК, УЖИВАЈТЕ У ЊЕМУ“

Алијин син би да се претвори

у живи споменик самом себи

* У Сарајеву је одржан и Конгрес Алијине странке – СДА, политичког огранка Муслиманског братства које је понудило гласање за само једног кандидата за предсједника. Наравно, ријеч иде о Алијином сину Бакиру, који ће наставити да води странку у ово бурно вријеме у коме је СДА, први пут, отјерана из власти и гурнута на опозициону маргину друштвеног дјеловања и утицаја

* У духу те побједе над правилима игре и начинима избора, Муслиманско братство, Млади муслимани, вехабије и муџахедини, цијела СДА и сам Бакир обиљежили су 20. годишњицу смрти творца странке – аутора и креатора вишедеценијске бошњачке странпутице, агоније и пропасти

* Нико у историји тог народа, који се изјашњавао и српским и хрватским, неопредјељеним и муслиманским да би догурао до вјечног, старославног, Бошњачког, није за свог живота унио толико зла и посијао толико мржње као Алија. А 20 година послије његове смрти, чувари ватре – Бошњаци и хоџе у Исламској заједници БиХ – не дозвољавају сахрану идеја које су девастирале Сарајево и од бошњачког главног града направиле чаршију у којој се све што је другачије дубоко презире

_______________________________________________________

          Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ

          САРАЈЕВСКА вјећница у бојама палестинске заставе никог није тренула. Пажња свјетских кројача историје након напада Хамаса и одговора Оружаних снага Израела фокус је само помјерила са Источног фронта ка појасу Газе.

          У том наглом заокрету сервилан и закашњели одговор Сарајева остао је, у најмању руку, непримјећен. Порука је јасна: „Немамо времена. Хтјели сте мрак – уживајте у њему сами.“

          Сарајевски антиуставни „Суд БиХ“ покренуо је процес прогона предсједника Републике Српске и одржао прво, тзв. припремно рочиште почетком ове седмице. Кривично дјело по коме се суди Милораду Додику подразумијева постојање кривице због неспровођења одлука самог писца законских допуна Кривичног закона БиХ – Кристијана Шмита.

          Ненад Нешић, министар безбједности БиХ, понудио је адекватан одговор на чињеницу да нелегални гост прогони легалног предсједника Републике Српске. Најкасније у року од десет дана, наложио је, требало би доставити све релевантне информације од надлежних полицијских и других органа о боравку лажног високог представника Кристијана Шмита и његове пратње у БиХ.

          Од СИПА и Службе за послове са странцима БиХ затражио је и извјештај о томе по ком основу пратња Кристијана Шмита носи оружје у БиХ, будући да је ријеч о страним држављанима.

          „Зашто му је одобрен боравак у просторијама ОХР-а, међународне организације са дипломатским статусом у БиХ, и зашто користи њене ресурсе, питање је за њих, а не за домаће органе власти“, резолутан је Нешић.

          Инсистирајући на поштовању правила и владавини права, министар безбједности је позвао Њемачку да не срамоти себе и не понижава БиХ, те да повуче дипломату који нема мандат. Позвао је Тужилаштво БиХ да о свему што је данас изнио поведе истрагу и обавијести јавност о резултатима.

          „Позивам Тужилаштво да поштује институције, када већ поступа по наредби нелегитимног Шмита. Ја сам спреман да се на њихов позив одазовем и предочим све доказе“, рекао је Нешић. Али Нешић је један.

          На маргини прогона непослушних и поткопавања Републике Српске, Сарајево наставља с ратнохушкачким изјавама, а у свему предњаче – бошњачки члан Предсједништва БиХ и бошњачки министар рата.

          Иза појединих рационалних корака, који се представљају као компромис, стоји још двадесет оних који у својој деструктивности немају премца. Руководство Републике Српске, а посебно Милорад Додик одлично познају механизме стварања поменутих деструктивних система, и не оклијевају с одговором.

          Коначно све неодољиво подсјећа на деведесете како је пројектовао и испланирао „отац бошњачке деструкције“ и исламизма Алија Изетбеговић.

          Сасвим је другачија перцепција министара иностраних послова БиХ Елмедина Конаковића, који је по повратку с дуге турнеје по САД и земљама ЕУ поручио да је Босна приоритет за све западне земље.

          „Ми смо бисер европске дипломатије“, исправно је закључио, будући да службена посјета с једним задатком – олајавања једног човјека, у овом случају Милорада Додика – јесте својеврсни нонсенс невиђен у дипломатској пракси савремених држава.

          Тако је значај „босанске дипломатије“ у други план потиснуо „занемарљиве“ регионалне сукобе и фронтове попут украјинског и блискоисточног. „Важнија је Босна од тога“, поручио је нови министар дипломатије, насљедник Бисере Турковић који је својевремено, у име свих нас, ништа мање виспрено закључио: „И ми смо Бисера – или бисери.“

Џевад Галијашевић

          Ових дана у Сарајеву је одржан и Конгрес Алијине странке – СДА, политичког огранка Муслиманског братства које је понудило гласање за само једног кандидата за предсједника. Наравно, ријеч иде о Алијином сину Бакиру, који ће наставити да води странку у ово бурно вријеме у коме је СДА, први пут, отјерана из власти и гурнута на опозициону маргину друштвеног дјеловања и утицаја.

          У духу те побједе над правилима игре и начинима избора, Муслиманско братство, Млади муслимани, вехабије и муџахедини, цијела СДА и сам Бакир обиљежили су 20. годишњицу смрти творца странке – аутора и креатора вишедеценијске бошњачке странпутице, агоније и пропасти.

          Нико у историји тог народа, који се изјашњавао и српским и хрватским, неопредјељеним и муслиманским да би догурао до вјечног, старославног, Бошњачког, није за свог живота унио толико зла и посијао толико мржње као Алија.

                 Двадесет година послије његове смрти чувари ватре – Бошњаци и хоџе у Исламској заједници БиХ – не дозвољавају сахрану идеја које су девастирале Сарајево и од бошњачког главног града направиле чаршију у којој се све што је другачије дубоко презире, у којој је стваралаштво постало израз паганизма, у којој је осјећање одговорности изгубило на сваком значају.

          У таквој учмалој интелектуалној средини, чињеница да људе на власти и у институцијама кадрирају странци, непогрешиво бирајући најслабије и најкорумпираније, не буди на опрез. За то се постарала династија Изетбеговића која је за свој народ изградила вјечиту раскрсницу на којој је сваки избор погрешан а сваки пут странпутица – потпуни ћорсокак и безизлаз.

          https://www.pecat.co.rs/2023/10/pisma-iz-tamnog-vilajeta-briljantno-zapa...