Ево како је Милошевић 14. априла 1999. предао Лукашенку захтев за приступање СРЈ Савезу Русије и Белорусије

ЕКСКЛУЗИВНО: БЕЛОРУСКИ ЛИДЕР СТИГАО У БЕОГРАД БЕЗ НАТО-ГАРАНЦИЈА ЗА СВОЈ ЛЕТ

* Кључни став СРЈ на сајту белоруског председника изложен овако: Југославија је спремна да на територију Косова уведе цивилне посматраче Уједињених нација или представнике других држава. Али само цивилне. Ни војска, ни полиција, ни полувојне формације. Осим тога, они не смеју да буду из држава укључених у агресију

* Лукашенко истакао да Слободан Милошевић, кораком у сусрет Савезу Русије и Белорусије, не покушава да увуче те две државе у оружани сукоб и да схвата да тај сложени процес захтева одређено време

* Лукашенко нагласио да ће покушати да учини све како се не би одлагало решавање тог питања: “Али то морамо да решавамо апсолутно чисто по процедури и садржају“

____________________________________________________________

         БЕЛОРУСИЈА је данас, на 24. годишњицу легендарне посете Лукашенка Београду под НАТО бомбама, објавила до сада најопширнији видео-материјал и писани резиме ове посете.

         У наставку доносимо превод читавог текста са сајта председника Белорусије.

         Председник Белорусије Александар Лукашенко боравио је 14. априла 1999. године у посети Југославији, која се налазила под непрекидним бомбардовањем снага НАТО.

         Алијанса није дала гаранције безбедности лета нашег председника у Југославију. Штавише, потпуно је игнорисала чињеницу да се шеф друге државе налази у Београду и наставила је ваздушне нападе.

         Сирене су се два пута огласиле током разговора са председником Слободаном Милошевићем, упозоравајући становнике града да су ваздухопловне снаге Алијансе прешле државну границу.

         Уочи свог лета за Београд, Александар Лукашенко је најавио да ће се састати са председником Слободаном Милошевићем у нади да ће решити бар неке проблеме и приближити југословенску кризу расплету. „Са Милошевићем сам у добрим односима и надам се да ће ме он боље чути него било ко други“, рекао је председник пред полетање.

         Он је то потврдио и по доласку у главни град Југославије. “Драго ми је што сам дошао овде у тешко време. Ако се и за милиметар приближимо миру, бићемо веома срећни”, рекао је Александар Лукашенко новинарима који су га дочекали на аеродрому.

         Преговори шефова држава потрајали су дуже него што је планирано. Како је изјавио Александар Лукашенко, то је био веома дуг и веома озбиљан разговор са анализом читавог низа питања. Укључујући и она која се односе на билатералне односе и проблеме везане за рат на тлу Југославије.

         Председник је констатовао да се жеља белоруске стране за мирно решење сукоба на Балкану поклапа са жељом Слободана Милошевића и тежњама југословенског народа.

         Најважнији резултат састанка, према речима белоруског лидера, јесте да су председник Слободан Милошевић и народ Југославије, разрађујући компромис за решавање кризе, одредили линију преко које се никада неће повући. Он је истакао да о томе треба да воде рачуна у својим даљим акцијама не само Белорусија и Русија, већ и друге државе, укључујући чланице НАТО. „Тај став је коначан и од њега неће бити никаквог одступања“, нагласио је председник.

         А садржина тог става је следећа: Југославија је спремна да на територију Косова уведе цивилне посматраче Уједињених нација или представнике других држава. Али само цивилне. Ни војска, ни полиција, ни полувојне формације. Осим тога, они не смеју да буду из држава укључених у агресију. Југословенски лидер такође жели да врати избеглице у њихове домове, без обзира на њихову националну или верску припадност.

         Обраћајући се новинарима по завршетку разговора, белоруски председник је приметио да нама таква позиција импонује – „то је политика какву ми водимо у Белорусији, признајући да су сви људи било које националности и вероисповести једнаки”.

         Косово је део Југославије. И, сигуран је белоруски председник, Југословени се неће одрећи те земље ни под каквим притиском. Интегритет земље без икаквог распарчавања и подела је такође једна од компоненти принципијелног става југословенског руководства. И коначно, председник Слободан Милошевић сматра да Косовари и Срби треба сами да реше све проблеме.

         Сада се појавило много миротвораца који покушавају да унесу нешто ново у процес решавања сукоба. Југословенско руководство је изјавило да је спремно на компромисе. Спремни су да имају посматраче у земљи, али само цивиле. Они гарантују њихову безбедност. И Југословени су спремни да смање своје оружане формације. Истина, у мери у којој ће трупе НАТО-а бити повучене од граница земље, посебно из Албаније и Македоније.

         „Полазећи од реченог, ми треба да одлучимо с ким смо и како да градимо своју политику“, рекао је Александар Лукашенко. Штавише, нагласио је председник, то треба да учине не само Русија и Белорусија, већ и земље које данас на овај или онај начин осуђују агресију НАТО-а.

         Највећи део разговора двојице председника био је посвећен питању уласка Југославије у Савез Белорусије и Русије, о чему се већ дуго говори у медијима. Али управо ови разговори су поставили основу за могућност да се званично води дијалог о овом питању.

         Слободан Милошевић је уручио председнику Врховног савета савеза двеју земаља Александру Лукашенку специјалне поруке председницима Белорусије и Русије. У њима их он извештава о одлуци Скупштине Југославије о приступању Савезу и моли да се ово питање размотри у најскорије време.

         Како је шеф белоруске државе изјавио већ по доласку у Минск, ово питање ће бити уврштено у дневни ред следећег састанка Врховног савета Савеза Белорусије и Русије. Александар Лукашенко такође намерава да допринесе да започне његово разматрање у Парламентарној скупштини Савеза.

         Он је такође истакао да Слободан Милошевић, овим кораком у сусрет Савезу, не покушава да увуче државе у оружани сукоб и схвата да овај сложени процес захтева одређено време. Истовремено, Александар Лукашенко је рекао да ће покушати да учини све како се не би одлагало решавање овог питања. “Али то морамо да решавамо апсолутно чисто по процедури и садржају“, рекао је он.

         Још једну тему преговора у Београду одредили су економски проблеми чије се решавање може спровести у оквиру хуманитарне помоћи. Према речима Александра Лукашенка, то се пре свега тиче подршке пољопривреди и становништву земље.

         Поред тога, председник и његова пратња обишли су две локације које су биле подвргнуте НАТО бомбардовању: потпуно уништену лабораторију и образовни комплекс у Министарству унутрашњих послова Југославије и Војно-медицинску академију која је претрпела делимична оштећења.

         Какву претњу су ове зграде могле представљати за НАТО трупе? Никакву. Рушење једног од најлепших градова у Европи председник је назвао варварским. А уништавање медицинске установе уопште не подлеже логици.

         Шеф државе је обишао и болничке собе. У њима лече не само Србе, већ и Албанце. Током експлозије, која се догодила недалеко од академије, разбијена су стакла на њеној згради и поцепан кров. Неки пацијенти су доживели и други инфаркт. А шта да се каже о деци која су имала неколико операција и сада се поново нашла лицем у лице са смрћу?

         Сумирајући резултате свог боравка у Београду, Александар Лукашенко је рекао да су то били тешки сати за све чланове делегације. Када својим очима видите шта је рат, како обични грађани страдају од њега, онда разумете колико треба чувати мир.

         Председник је извео неколико својих закључака које је поделио са новинарима. Прво, приметио је, рат на Балкану није само рат против Југославије. Он је уверен да Југословени не бране само своју земљу. Друго, председник је рекао да их НАТО снаге неће сломити. И треће, НАТО мора што је пре могуће да оконча овај рат.

          https://srbratstvo.ru/milosevic-predao-lukasenku-zahtev-za-pristupanje-s...