Ево како амерички „истраживачки приправници“ ударају на Кину, Србију и Српску

ЧАК И УГЛЕДНОМ „NATIONAL INTEREST“ НА БАЛКАНУ СУМЊИВО САМО ОНО ШТО РАДЕ РУСИЈА И КИНА

* Док се Србија и РС све више зближавају са Кином, регион је постао талац амбиција Пекинга који у њему оснажује најнелибералније елементе

 * Данас се присуство Кине на Западном Балкану најснажније осећа у Србији, где је Пекинг успоставио стратешко упориште. Али, блиске везе које Кина негује са Србијом, заједно са њеним скандалозним кршењем људских права муслиманске мањинске популације у Синкјангу, могу погоршати регионалну стабилност услед растућег ривалства између Србије и Босне и Херцеговине

* Када геополитички гигант (Кина) крене да на груб начин крши права етничке мањине (Ујгура) и прође некажњено, то индиректно оправдава и оснажује друге кршиоце људских права који се налазе под његовим покровитељством, као што је сецесионистички покрет у РС

* Иако растуће присуство Кине у европском „бурету барута“ можда неће директно запалити прву искру, оно може поставити основу за наредну балканску кризу

* Иако се Кина повезује са многим државама на Балкану кроз Иницијативу појас и пут и друге дипломатске иницијативе, она је испољила јасну склоност ка Србији, где и либерализам и аутократско политичко руководство најверније одржавају модел управљања Комунистичке партије Кине. Чинећи то, Пекинг, било због неразумевања или свесног занемаривања, доприноси политичкој отуђености Босне

____________________________________________________________________________

        Аутори: Карина БАРБЕСИНО и Кристин ЛИ (National Interest, САД)

        ОТКАКО је председник Си Ђинпинг најавио Иницијативу Појас и пут у Казахстану 2013. године, формулишући је као копнену стратегију за повезивање Азије са Европом, кинески продор на Западном Балкану постаје све дубље укорењен.

        Кроз пројекте изградње мостова у Хрватској, инвестиције у енергетску инфраструктуру БиХ и понуду за развој 5Г мреже у Србији, Пекинг је претворио Балкан у критични транзитни пут у настојању да повећа извоз своје робе у Европу и да стимулише прилив директних страних инвестиција у Кину. Међутим, његове дипломатске и економске активности на Балкану лишене су разумевања сложеног мозаика етничких, политичких и историјских наслеђа која дефинишу регион – у толикој мери да ће то вероватно изазвати нестабилност у ионако већ узбурканом региону.

        СРБИЈА И РС, СТРАТЕШКА УПОРИШТА

        Кинеске споне са Западним Балканом нису нове. Након Другог светског рата и неуспешног зближавања између Совјетског Савеза и Југославије, Мао Цедунг и Јосип Броз Тито израстају у „комунистичке дисиденте“ у региону. Тако су започели бурни односи између Кине и Југославије, јер су се две земље бориле за утицај у Југоисточној Европи, повремено се уједињујући против заједничких ривала.

        Кина је углавном остала неутрална у низу етничких сукоба почетком деведесетих – укључујући етничко чишћење босанских муслимана – и ратова за независност који су пратили распад Југославије. Међутим, након НАТО бомбардовања кинеске амбасаде у Београду 1999. године, Народна Република Кина се јавно придружила пружању пакета помоћи од 300 милиона долара за обнову инфраструктуре. Данас се присуство Кине на Западном Балкану најснажније осећа у Србији, где је Пекинг успоставио стратешко упориште.

        Али блиске везе које Кина негује са Србијом, заједно са њеним скандалозним кршњем људских права муслиманске мањинске популације у Синкјангу, могу погоршати регионалну нестабилност услед растућег ривалства између Србије и Босне и Херцеговине.

        Ово се посебно односи на то што ентитет са већинским српским становништвом у БиХ – Република Српска (РС) – поново оснажује  сецесионистички покрет босанских Срба.

        Од доласка на власт крајем 2018. године, сецесионистички став председавајућег Председништва БиХ Милорада Додика и његова етно-националистичка реторика, укључујући одбрану бившег лидера РС проглашеног кривим за геноцид у Сребреници, изазвали су етничке тензије.

        Док се Србија и политичко руководство босанских Срба све више зближавају са Кином, овај ионако нестабилни регион постао је талац амбиција Пекинга који у њему оснажује најнелибералније елементе.

        Кинеска репресија над више од милион етничких Ујгура је углавном прошла без последица; када геополитички гигант крене да на груб начин крши права етничке мањине и прође некажњено, то индиректно оправдава и оснажује друге кршиоце људских права који се налазе под његовим покровитељством, као што је сецесионистички покрет у РС.

        Све док се одговорни за кинеке злочине у Синкјангу не изведу пред лице правде, што је нажалост немогући циљ, активности Кине на Балкану само ће ојачати етно-националистичке сентименте РС и других босанских Срба. Не заборавимо да је нестабилност на Балкану константно водила у нове крваве сукобе током целе европске историје.

        Иако растуће присуство Кине у европском „бурету барута“ можда неће директно запалити прву искру, оно може поставити основу за наредну балканску кризу.

Ракетирана кинеска амбасада у Београду

        ЈАСНА НАКЛОНОСТ СРБИЈИ

        Пекинг је покушао да заташка ове прве знаке нестабилности својим монолитним наративом о спасоносним ефектима инвестиција у оквиру Појаса и пута – али то је у контрадикцији са економском реалношћу региона.

        Испод слоја сарадње „у којој обе стране добијају”, Пекинг напредује у својим уским економским интересима науштрб регионалне стабилности.

        Када је председник Си посетио Београд 2016. године, он је Србе покушао да очара обећањем о новим радним местима и вишем животном стандарду који ће са собом донети кинеске инвестиције. Али, Светска банка је 2019. године известила да је у већини земаља Западног Балкана незапосленост достигла нове историјске минимуме (ово је очигледна грешка, аутор је вероватно хтео да каже да је незапосленост достигла максимум; прим. НС), што вероватно доприноси протестима који су последњих месеци преплавили регион.

        Чак и у пројектима попут оног у Железари Смедерево, коју је кинеска државна компанија ХБИС купила с циљем да се наводно сачувају хиљаде радних места, радни стандарди су претрпели ударац.

        Коначно, растући дипломатски и економски активизам Пекинга у региону подстакнут је скептицизмом према могућности да ће ЕУ заузети заједнички став у односу на његове стратегије.

        Кина је свој меки политички утицај у Југоисточној и Централној Европи изградила не само кроз формат 16+1 , већ и кроз штетније форме политичког мешања које се односе на изградњу утицајних мрежа око садашњих и бивших европских политичара и додворавање утицајним политичким странкама у региону. Заиста, кинески приступ Европи и њеном примарном политичком телу – Европској унији – своди се на фрагментацију.

Смедеревска Железара

        Учинио је Унију неспособном за постизање заједничког становишта о Кини, на тај начин умањивши њену могућност да развије кохерентан одговор на кинеске стратегије.

        Балкан је, због свог географског положаја, од велике стратешке важности за кинеске краткорочне и дугорочне амбиције у Европи.

        Иако се Кина повезује са многим државама на Балкану кроз Иницијативу појас и пут и друге дипломатске иницијативе, она је испољила јасну склоност ка Србији, где и либерализам и аутократско политичко руководство најверније одржавају модел управљања Комунистичке партије Кине.

        Чинећи то, Пекинг, било због неразумевања или свесног занемаривања, доприноси политичкој отуђености Босне, која лежи у срцу регионалних политичких и етничких тензија. У одсуству заједничког става ЕУ према Кини, можемо очекивати појачано, али у основи дестабилизујуће кинеско присуство на Балкану.

        Карина Барбесино је истраживачка приправница у оквиру програма Џозеф С. Нај, при Центру за нову америчку безбедност.

        Кристин Ли је научна сарадница у оквиру Азијско-пацифичког програма безбедности при Центру за нову америчку безбедност.

        Превео Радомир Јовановић 

         Извор The National Interest

        https://www.standard.rs/2019/08/27/balkan-ce-platiti-cenu-kineskog-mesanja/