Џонсон: Нема места на свету где је амерички утицај сад јачи и добродошлији него пре две године
ИНТЕРВЈУ ЕМИСИЈИ АКТУЕЛНОСТИ ТВ ХЕПИ ЕКС-АНАЛИТИЧАРА ЦИА И СТЕЈТ ДЕПАРТМАНА (други део)
Американце и њихове заставе више
нигде не дочекују цвећем
* Лери ЏОНСОН: Трамп је представљао претњу и зато што је био финансијски независан и није морао да уновчи функцију председника. Он је једини председник који се одрекао плате, симболично примајући један долар, док је остатак поклањао у добротворне сврхе. Он је већ био богат човек и није морао да умаче њушку у корито и ждере као гладна свиња. За разлику од Џоа Бајдена, Барака Обаме, Џорџа Буша млађег, Била Клинтона...
* САД се понашају као насилник. А на местима попут Косова тихо подстичу акције које би биле провокативне за Русију. Јасно је да Русија побеђује и да ће победити у рату у Украјини. А види се да САД не предузимају никакве мере обуздавања Украјине у гранатирању највеће нуклеарке у Европи, у Запорожју. Гледамо како САД праве провокацију за провокацијом против Кине. Претимо Индији...
* Можда су САД добродошлије на Косову. То што они тамо раде, не раде на своју руку. Координација између ЦИА и британске обавештајне службе ту игра велику улогу, баш као што је играла и у Сирији. Али, позадина провоцирања сукоба или рата са Србијом је у покушају одвраћања руске пажње и смањења руског притиска у Украјини
* Сигуран сам да су САД држале предавања Србији о корупцији и потреби да се очисти од ње… То је као када дебела, пијана ташта која пуши цигарету за цигаретом држи предавања зету да треба да престане да пије и пуши, и да треба да ослаби...
* Стварана је слика врло злог Совјетског Савеза решеног да овлада светом. И то упркос чињеници да су САД биле те које су биле најагресивније у покретању војних операција против националних влада, а не Русија или Совјетски Савез. То је чињеница, а када истакнете ту чињеницу, одмах вас оптуже – а и ја сам на тај начин оптуживан – да сте некакав субверзивни елемент и љубитељ Путина, или мрзитељ Америке
__________________________________________________________
ПОЛИТИКОЛОГ Александар Павић направио је за емисију Актуелности ТВ Хепи интервју са Леријем Џонсоном, ветераном ЦИА и одсека Стејт департмента за противтероризам.
Факти објављују други део (од три) тог интервјуа.
ТРАМП И ИЗБОРИ 2016. И 2024.
ПАВИЋ: Да, врло је важна тема, како смо од 11. септембра стигли до Украјине. Али, пре него што дођемо до тога, хтео бих да још мало проширимо причу о Трампу. Лично бих рекао да оно што су урадили Трампу само током изборне кампање 2016. далеко превазилази Вотергејт. Шта ти мислиш?
ЏОНСОН: О, да, апсолутно, то превазилази било шта што смо видели у америчкој историји. То је био истински преврат. Нико није веровао да ће Трамп да победи 2016. Његова победа је била потпуни шок. Кључ за дискредитовање Трампа су биле тврдње да он своју победу дугује искључиво руском мешању у изборе.
Чињеница је да се све велике силе попут Русије, Кине, САД, Уједињеног Краљевства, Италије, Француске на неки начин мешају у стране изборе. САД су то отворено радиле у Израелу, када су покушавале да уклоне БењаминаНетањахуа док је Обама био председник. А знамо за америчко учешће у превратима у Гватемали, Ирану, Вијетнаму и… бирај неку државу. Па и оно што су САД учиниле у Југославији, доприносећи њеном распаду, подели и рату.
Смешно је, и смешно је то лицемерје када САД покушавају да оптуже Русију за намештање избора у корист Доналда Трампа. Међутим, када су то урадили онемогућили су Трампу да уради оно у чему је добар, а то је да договори неке практичне споразуме. Успео је да уради са Северном Корејом оно што ниједан председник пре њега није успео - да стварно спусти напетости и изгради однос. То није могао да уради са Русима пошто је био оптерећен оптужбама за саучесништво са Владимиром Путином у изборној крађи. То је било штетно. Трамп је, међутим, имао озбиљан фелер. У свом ТВ ријалитију је играо улогу бескомпромисног и оштрооког пословног човека који уме да запосли најбоље а да отпусти најгоре. Његова крилатица је била: ”Отпуштен си!” Међутим, када је почео да обавља председничку дужност, био је ужасно лош у одабиру људи.
Окружио се непоузданим људима, попут генерала Матиса као министра одбране или оног другог маринског генерала који му је био шеф кабинета, или Рајнса Прибуса, или свог првог портпарола, не могу да му се сетим имена, али је био потпуни промашај, или лошег решења за шефа Стејт департмента. А затим је поставио Кристофера Вреја на чело Еф-би-ај-а пошто је претходно отпустио Џима Комија.
То је као да отпустиш сатану да би га заменио сатаниним оцем или сатаном јуниором.
Исти је случај био и са Министарством одбране, као и са ЦИА, на чије чело је поставио Ђину Хаспел, која је претходно службовала у америчкој амбасади у Лондону и координирала операцију против Трампа заједно са британском обавештајном службом. Дакле, он се потпуно окружио ужасно лошим кадровским решењима. Мислим да је делом сматрао да ће ти људи имати више поштовања за место председника САД и да ће оставити по страни своја лична осећања према њему. Али, ту је потпуно омашио.
Друга ствар због које је Трамп представљао такву претњу је што је био финансијски независан и није морао да уновчи функцију председника. Он је једини председник који се одрекао плате, симболично примајући један долар, док је остатак поклањао у добротворне сврхе. Он је већ био богат човек и није морао да умаче своју њушку у корито и ждере као гладна свиња. За разлику од Џоа Бајдена, Барака Обаме, Џорџа Буша млађег, Била Клинтона, и тако даље.
Александар Павић и Лери Џонсон
Те породице су згрнуле силна богатства на рачун председничке функције, вредност њихових богатстава је расла а не падала током председничког мандата. Вероватно су последњи председници с којим то није био случај били Двајт Ајзенхауер и Хери Труман.
Од тада се Вашингтон претворио у јавну кућу и функционише на готово исти начин.
ПАВИЋ: Мислиш ли, ако уопште буде председничких избора 2024, и ако победи – да је Трамп научио лекцију када је реч о кадрирању, о Вашингтону…
ЏОНСОН: Искрено, не знам. Надам се да јесте. До сада је бар имао прилику да види ко је лојалан а ко није. Рецимо, поставио је за министра образовања Бетси ДеВос, која му је такође забила нож у леђа. Пробао је да игра вашингтонску игру постављањем људи попут жене Мича Меконела (лидера Републиканаца у Сенату) на важне функције, али му је и она забила нож у леђа. Он је одрастао момак. Имао је посла са мутним људима у грађевинској индустрији у Њујорку, али мислим да никад није имао искуства са ичим налик на Вашингтон, у смислу нивоа корупције и обмана које тамо владају.
ПАВИЋ: Друго питање је – хоће ли уопште бити избора 2024? Атмосфера за предстојеће изборе се увелико усијава? Хоћемо ли имати легитимне изборе у новембру ове године?
ЏОНСОН: Мислим да хоћемо. И то кажем зато што је уложен напор у неколико савезних држава у циљу идентификовања проблема са гласањем и њиховим решавањем. А сада постоји и јавна свест о рањивостима и неетичким изборним процедурама и радњама која није постојала пре избора 2020. На страну то, то што су кренули на Трампа је по мени очајнички потез, паника узрокована несмањеним Трамповим утицајем, који се показао током процеса избора републиканских кандидата за предстојеће изборе. Кандидати које подржава Доналд Трамп побеђују кандидате које подржава републикански естаблишмент. Недавно је била изборна трка у Висконсину, где је кандидат којег је подржао Трамп победио кандидата којег је подржао Мајк Пенс, Трампов некадашњи потпредседник. Трампова база не жели те естаблишмент-републиканце а неке од њих сматра и издајницима, или бар нелојалним председнику Трампу, и да им се не може веровати.
ПАВИЋ: Да ли ће Демократе тек тако дозволити стварање републиканске већине у оба дома Конгреса после новембарских избора, и ризик импичмента неких од њих? Они једноставно не делују као људи који ће тек тако предати власт и изложити себе суочавању са законом и правдом.
ЏОНСОН: Ни Николај Чаушеску никад није мислио да ће бити уклоњен са власти, па ипак јесте. Чак и највећи тирани међу тиранима, који мисле да имају потпуну контролу над безбедношћу и системом, могу да падну. То се догодило Стаљину, Хитлеру, Мусолинију. Тако да ови типови мисле да ће учинити све да то спрече, али заборављају да постоје зона неизвесности и спољни догађаји, светски догађаји који могу да потпуно промене динамику и пројектоване правце дешавања.
Оно с чим се суочавају је то да америчка привреда неће бити јача у новембру, него слабија. Економска ситуација у САД ће бити гора а не боља. Америчка позиција у свету, поготово везано за рат у Украјини и растући сукоб са Кином, биће гора а не боља.
Што се тиче енергетике, они у суштини чине својеврсно самоубиство путем идеолошког фанатизма, везујући себе за зелени ”нови договор”. Уосталом, гледамо у реалном времену шта се дешава са Немачком, где чак и странка Зелених, која је сада суштински на власти, покреће нуклеарке и ложи угаљ, и ради све оно што је тврдила да ће да напусти, зато што су били исувише глупи да схвате да у Немачкој соларна енергија не функционише, с обзиром да је у тој земљи пола године време тмурно због географске локације. То је једна од ствари које ми највише сметају. Људи који су наводно присталице науке и научног метода су заправо врачеви који тумаче кокошије кости на дну лонца.
ДА ЛИ САД СВЕСНО ПРАВЕ НОВА
ЖАРИШТА НА ТАЈВАНУ И КОСОВУ?
ПАВИЋ: Гледао сам твој недавни интервју RT. Између осталог си рекао да САД покушавају да изазову сукобе и на другим местима, а не само у Украјини. Поменуо си Кину, а такође си поменуо и Косово. Да ли ће они играти на ту карту, да ли ће покушати да изазову још један рат? Јер им у Украјини ствари очигледно не иду добро.
На Тајвану сада имамо посету још једне делегације америчког Конгреса, а на Косову ће криза вероватно поново букнути 1. септембра, ако не и пре. Да ли је ово такође тактика Демократа, да покушају да некако задрже власт тако што ће изазвати неку озбиљну међународну кризу?
ЏОНСОН: Направићу аналогију. Био сам члан управног одбора клуба који је имао стрељану. Дошао је нови члан одбора који је у почетку деловао сјајно. Међутим, та особа је у својим односима са осталим члановима одбора била врло конфликтна, веома љута, и одбијала је да саслуша друге, што је окренуло остале чија јој је подршка била потребна против ње. То је управо оно што сада раде САД. Оне не воде политику дипломатије.
Суштина умећа дипломатије је у стицању пријатеља и свођењу непријатеља на минимум или бар у њиховом уљуљкивању. Уместо тога, углавном током Бајденовог мандата – мада је било неких у Трамповој администрацији који су покушавали да спрече постизање дипломатских решења – САД се понашају као насилник. А на местима попут Косова тихо подстичу акције које би биле провокативне за Русију. Јер им је сад јасно да Русија побеђује и да ће победити у рату у Украјини. А види се да САД не предузимају никакве мере обуздавања Украјине у гранатирању највеће нуклеарке у Европи, у Запорожју. Гледамо како САД праве провокацију за провокацијом против Кине. Претимо Индији.
То је постало начин рада Бајденове администрације, са претњама типа: ”Или нам помози, или ће бити свашта!” То је отприлике тај тон. Али мислим да је отпор других земаља значајан и импресиван. Кина инсистира на томе да неће прихватити такве врсте увреда. Видим да слична осећања испољава Индија. Тако да бих волео да ми неко покаже неко место на свету где је амерички утицај сад јачи и више добродошао него што је био пре рецимо две године. Мислим да смо отишли у потпуно супротном правцу.
ПАВИЋ: Имам кандидата – тзв. Косово.
ЏОНСОН: Да… Да. Косово… ово што они раде, не раде на своју руку. И, мада нисам видео документа нити сам упућен у планове, али знајући како те ствари функционишу, координација између ЦИА и британске обавештајне службе ту игра велику улогу, баш као што је играла и у Сирији. Али, позадина провоцирање сукоба или рата са Србијом лежи у покушају одвраћања руске пажње и смањења руског притиска у Украјини.
Мислим да је то премало и да је за то прекасно, али је ствар која изазива највећу забринутост ове недеље везана за догађаје око нуклеарке у Запорожју, јер се гранатирање појачава и наставља. Оно је безобзирно и може натерати Русију да учини нешто врло деструктивно у самом Кијеву како би то зауставила.
ОПАСНЕ ИГРЕ СА НУКЛЕАРКОМ У ЗАПОРОЖЈУ
ПАВИЋ: Чини се да играју врло опасну игру руског рулета са том нуклеарком, и да су чак спремни да направе нови Чернобиљ само да би наудили Русији. Да ли се о томе ради – да уопште и не размишљају о последицама?
ЏОНСОН: Мислим да си потпуно у праву, да нису размишљали о крајњим последицама, о томе шта ће бити ако загаде источну половину Украјине радиоактивним материјалом, чинећи та житна и кукурузна поља неупотребљивим за читаве генерације, и чинећи недоступним тамошња нафтна изворишта и остала природна богатства. Осим што би то уништило Украјину и нанело знатну штету самој Украјини, то би нанело огромну штету целом свету.
Запорошка атомска центррала у
Енергодару - највећа у Европи
То није само безобзирно, то је попут хистеричног напада малог детета обузетог љутњом и бесом, које није у стању да размишља о крајњим последицама свог понашања. То је једна од ствари на које желим да укажем – недостају нам одрасли људи у Белој кући, у Великој Британији. Пре 30 година, када је председник био Џорџ Буш старији, он је бар био окружен неким врло компетентним људима. Џејмс Бејкер је прво био шеф Стејт департмента, па онда и шеф кабинета. Брент Скоукрофт је био Саветник за националну безбедност и још један врло интелигентан господин. Па и Роберт Гејтс, иако сам имао несугласице с њим када је покушао да политизује обавештајне податке док је био директор за обавештајне послове ЦИА. То су ипак били компетентни, паметни људи, који нису играли партијске игре. То није случај сада, када имамо људе које више занимају интереси Демократске партије него интереси народа САД.
НЕСТАНАК СТАРЕ АМЕРИЧКЕ ЕЛИТЕ
ПАВИЋ: Шта се десило са том старом америчком елитом, са белом англо-саксонском протестантском елитом? Како је могуће да су они једноставно нестали са сцене? Где су наследници тзв. најбоље генерације? Шта се десило?
ЏОНСОН: Део тога је повезан са новцем. Не знам да ли је гледаоцима позната тзв. трка за земљом у Оклахоми… Када је крајем 19. века отворена територија Оклахоме, организована је јавна и отворена трка за земљиштем. Кад сам се доселио у околину Вашингтона 1979. да бих започео рад на докторату на Америкен универзитету, тамо није било продајног места за било коју луксузну марку аутомобила, осим Мерцедеса. Ни Бентли, ни Ферари, ни Ламборгини, ни Ролс-Ројс.
Међутим, у наредних 40 година – а тај процес се стварно убрзао после 11. септембра – дошло је до пораста броја приватних предузетника који су радили за владу, и лобиста који су заступали америчке и стране корпорације, и стране владе. Они су добијали новац за куповину утицаја на одлуке које су доносили амерички Конгрес и извршна власт. То је постало огромно. Сада је створена једна инцестуозна мрежа, као када брат и сестра имају сексуалне односе.
Имамо рецимо неког ко ради за неки важан медиј а његов супружник или партнер је запослен у Савету за националну безбедност, Стејт департменту или Пентагону, а потом почне да ради као лобиста. То је сад видљиво у случају лаптопа Хантера Бајдена, који је разоткрио пословне аранжмане и корупцију. Он се богато наплаћивао само на основу тога ко му је отац.
То нас опет враћа на Украјину. Јер кад видимо број вашингтонских инсајдера који су постављени у управне одборе корпорација у Украјини и којима су исплаћивани масни месечни хонорари, почнеш да схваташ да се ради о корупцији, једноставно речено. Сигуран сам да су САД држале предавања Србији о корупцији и потреби да се очисти од ње… То је као када дебела, пијана ташта која пуши цигарету за цигаретом држи предавања свом зету да треба да престане да пије и пуши, и да треба да ослаби. САД живе у кући од стакла када почну да држе предавања другим земљама о повредама људских права или корупцији, јер су и једно и друго нашироко распрострањени у самим САД.
ПАВИЋ: Поменуо си Џејмса Бејкера, што је подсетник на то како је некад изгледала америчка политичка и спољнополитичка елита. Људи се још увек сећају Бејкерових долазака на почетку распада Југославије. Они нису подржавали распад Југославије, баш као што Џорџ Буш старији није подржавао распад СССР-а. Чинило се да покушава да игра конструктивну улогу.
Није долазио да држи предавања. Али се чини да кад је он отишао, када је отишао Џорџ Буш старији, да су се ствари промениле. Почела је да се појављује ароганција, политика диктата, врста моралности о којој си причао, попут оне коју је приказала Медлин Олбрајт кад је рекла да је смрт 500.000 ирачке деце била цена која је вредела. Скоро преко ноћи се појавила гомила људи која је почела да се понаша другачије.
ЏОНСОН: Оно што смо изгубили током 1990-их је генерацију која је проживела Други светски рат, и која је била свесна његових последица по САД, а која је исто тако имала поштовање за оно кроз шта је прошла Русија. Генерација која је дошла после њих је била обузета митом Хладног рата и ”совјетским монструмом” који мора бити уништен, да су Совјети били зли и заостали, итд.
Та Америка није хтела да призна совјетске успехе, попут лансирања првог сателита у свемир, слања првог човека у свемир, што су све ствари које САД, упркос стручности којом су се хвалиле, нису успеле да ураде. И тај елеменат критиковања и омаловажавања свега што је долазило из Русије као злог и испод стандарда се претворио у чврсто веровање.
Јер, већина људи у САД није пуно путовала, већина оних који су рођени у Америци не влада још неким језиком. Учење страног језика, путовање у стране земље и учење о другим културама и историјама нису приоритети у САД. Штавише, значајан део становништва не познаје ни сопствену историју и порекло. Тако да је лако играти на карту поједностављених мимова који су се пропагирали преко филмова као што су ”Доктор Стрејнџлав” или ”Ратне игре” са Метјуом Бродериком, преко којих се створила слика једног врло злог Совјетског Савеза решеног да овлада светом. И то упркос чињеници да су САД биле те које су биле најагресивније у покретању војних операција против националних влада, а не Русија или Совјетски Савез. То је чињеница.
И када истакнете ту чињеницу, одмах вас оптуже – а и ја сам на тај начин оптуживан – да сте некакав субверзивни елемент или љубитељ Путина, или мрзитељ Америке. То је једноставно реалност. А ја, попут удружења Анонимних алкохоличара, сматрам да је једини начин да кренеш на пут опоравка да признаш сопствене недостатке. То је први корак.
САД имају пуно тога значајног да понуде свету, али ратови који изазивају дестабилизацију не спадају у то.
ЗАШТО СУ АМЕРИКАНЦИ ГЛАСАЛИ ЗА ТРАМПА?
ПАВИЋ: Оно што је можда похвално за бар један значајан део америчког народа, да ли би рекао да је гласање за Трампа 2016. био покушај окретања себи и одустајања од интервенционизма, покушај постизања мира са Русијом, чак и покушај враћања сата уназад, у период пре 1990-те?
ЏОНСОН: Да, то је једна од ствари које неоконси који доминирају на вашингтонској политичкој сцени не схватају, не разумеју и одбијају да прихвате. А то је да су већини америчког народа дозлогрдили страни ратови, трошење новца пореских обвезника на достављање оружја или слања нашег војног особља у те сукобе.
Реалност је да смо, упркос ратовима у Сомалији, Ираку, Сирији и Авганистану, претрпели релативно мале жртве. Мислим да је укупан број погинулих Американаца у целом ирачком рату једнак једнодневним или дводневним губицима приликом искрцавања у Нормандији у јуну 1944. Тако да се то не може поредити. Међутим, постоји цена у новцу, цена за пореске обвезнике и, на крају, цена за амерички престиж.
Све је јасније да САД не тријумфују у тим сукобима. Људи не излазе на улице, не машу америчким заставама, не бацају цвеће и не нуде нам боце шампањца дочекујући нас као ослободиоце – већ сасвим супротно. То је оставило дубок утисак у средишту Америке. Речено је – хајде да престанемо да идемо преко мора.
У неку руку смо се враћали у време пре Другог светског рата. И зато неоконси све морају да пореде са Хитлером. Па је тако и Владимир Путин ”нови Хитлер”, без разумевања историје или ко је Хитлер. Они играју на карту необавештености америчког народа и користе емотивно набијене крилатице како би изазвали реакцију која је, по мом мишљењу, потпуно одвојена од стварности.
