„Данас“: Осим у изјавама – за Србију нема замене за руски гас
НАКОН `ИСТЕРИВАЊА БАЈАТОВИЋА` – МИХАЈЛОВИЋ НАЈАВИЛА `ВАШИНГТОНСКУ ДИВЕРСИФИКАЦИЈУ`
Душан Бајатовић напушта министаркин састанак
* Зорана МИХАЈЛОВИЋ: „Све компаније су добродошле у Србију - да изградимо гасоводе, да имамо друге добављаче, да водимо рачуна о изворима нафтних деривата и да отворимо тржиште“
* Милош ЗДРАВКОВИЋ, стручњак за енергетику: „Потребне количине гаса у овом тренутку не постоје. Не инсистирају џабе Немци на завршетку Северног тока 2, а већ помињу и Северни ток 3. Осим гаса из Русије, постоје гасна поља у Каспијском мору, Шах Дениз 1 и 2, под контролом Азербејџана, капацитета око 32 милијарде кубних метара годишње. То су релативно мале количине јер Северни ток треба да даје два пута по 55 милијарди кубних метара годишње“
* Војислав ВУЛЕТИЋ, генерални секретар Удружења за гас Србије: У гасном сектору није могуће извршити диверсификацију извора јер не постоје изграђени гасоводи којим би се гас који није руски доводио до Србије... Зорана Михајловић се не разуме у ресор коме је на челу, а Бајатовић је добро упознат са збивањима у гасном сектору. То је основни разлог због кога је удаљавањем са састанка хтела да дезавуише Бајатовића“
___________________________________________________________
ИЗГЛЕДА да је пред енергетским сектором у Србији буран период, судећи према дешавањима и најавама нове министарке енергетике и рударства Зоране Михајловић.
На то указује први састанак представника министарства и директора јавних предузећа из овог сектора који је завршио избацивањем Душана Бајатовића, директора Србијагаса, са састанка.
Такође, иако је деловало да је део у Вашингтонском споразуму који се односи на диверсификацију снабдевања енергентима више симболичан уступак америчкој страни него стварна обавеза државе - испоставља се да га министарка схвата озбиљно.
Она је изјавила да је за Србију питање енергетске диверсификације веома важно и да је потписивање Вашингтонског споразума био велики изазов.
„Као што је важна транспортна, тако је важна и енергетска инфраструктура. Србија треба да гради своју инфраструктуру, да се повезује са регионом, да отвара тржиште и користи енергију из више извора, да ни од кога не зависимо“, рекла је Михајловић гостујући на телевизији.
Такође је истакла да су „све компаније добродошле у Србију, да изградимо гасоводе, да имамо друге добављаче, да водимо рачуна о изворима нафтних деривата и да отворимо тржиште“.
Ово најављује велике промене пре свега за Србијагас који је монополиста на српском тржишту.
Осим тога, још 2015. године требало је да се из Србијагаса издвоје предузећа за транспорт и дистрибуцију како би се ускладили са директивама из Трећег енергетског пакета ЕУ.
Фирма Транспортгас је основана, али је дистрибуција и даље у рукама Србијагаса.
Иначе, директор Транспортгаса Стеван Дукић није се одазвао састанку, „због чега ће бити позван на одговорност“.
Занимљива је и њена опаска да „водимо рачуна о изворима нафтних деривата“, с обзиром да је увоз нафтних деривата слободан, а највећи снабдевач на тржишту је Рафинерија нафте Панчево у власништву Нафтне индустрије Србије чији је власник 51 одсто руски Гаспром, а 49 одсто Република Србија.
Овде долазимо и до диверсификације снабдевања и енергетске зависности.
Србија производи електричну енергију за сада углавном довољну за себе.
Нафта је берзанска роба која се купује на тржишту и највећи део Србија увози.
Према подацима РЗС-а за 2019., примарна производња нафте у Србији (НИС) износила је 850.469 тона сирове нафте, а увоз је износио 2.346.332 тона.
Што се тиче природног гаса, произвели смо 438,6 милиона кубних метара, а увезли скоро пет пута толико – 2,26 милијарди кубних метара природног гаса.
Прошле године од 1,77 милијарди долара вредног увоза нафте и деривата, 720 милиона долара (око 40 одсто) је било из Русије.
С друге стране, скоро целокупан увоз гаса стиже из Руске Федерације.
Од укупног увоза од 706 милиона долара, 650 милиона је из Русије.
Што се тиче енергетске независности, а ту се по правилу мисли на независност од руских енергената, шансе за диверсификацију су мале.
Милош Здравковић, стручњак за енергетику, истиче да је код гаса то и физички немогуће док код нафте постоји одређена могућност за смањење увоза из Русије.
„Потребне количине гаса у овом тренутку не постоје. Не инсистирају џабе Немци на завршетку Северног тока 2, а већ помињу и Северни ток 3. Осим гаса из Русије, постоје гасна поља у Каспијском мору, Шах Дениз 1 и 2, под контролом Азербејџана, капацитета од око 32 милијарде кубних метара годишње. То су релативно мале количине ако упоредимо рецимо са капацитетом Северног тока који је два пута по 55 милијарди кубних метара годишње.
- Евентуална налазишта у Источном Медитерану се процењују на око 12 милијарди кубних метара. Гасовод о коме се често прича је ТАНАП и ТАП који је наставак овог првог и он вуче азербејџански гас“, објашњава Здравковић.
Док са гасом уз бизнис увек иде и политика, код нафте је чист посао. Њу је теоретски лакше купити од других произвођача, али, како објашњава Здравковић, проблем су рафинерије и складишта.
„После распада Југославије и продаје НИС-а, остала нам је једна рафинерија, у Панчеву и она припада НИС-у. Због тога смо опет зависни од Руса, а тешко можете њих натерати да купују нечију другу нафту. Приватници могу да увезу неколико цистерни из рафинерија у Мађарској, али држава не може тако, мора стратешки да се понаша. Друга ствар је производња нафте у Србији на коју НИС плаћа рудну ренту од три одсто, док Гаспром у Русији плаћа 30 одсто. То је питање проблематичног уговора који је закључен са Русима“, напомиње Здравковић.
„А на енергетској ефикасности која такође смањује енергетску независност и где стварно могу нешто да ураде – не раде ништа“, закључује Здравковић.
Војислав Вулетић, генерални секретар Удружења за гас Србије, слично коментарише ситуацију на енергетском тржишту, такође констатујући да у гасном сектору није могуће извршити диверсификацију извора јер не постоје изграђени гасоводи којим би се гас који није руски спроводио до Србије.
И експерт за енергетику Горан Радосављевић има исто мишљење.
– Што се тиче диверсификације, када је реч о нафтном сектору, ту за тако нешто нема простора. Једноставно, нафта се у Србији купује на тржишту. Нафтна индустрија Србије, као једини прерађивач нафте у земљи, најмање купује нафту од Гаспромњефта из Русије, већ највеће количине узима од трговаца нафтом. Када је реч о гасу - ту простора за диверсификацију извора има, али само у техничком смислу. Реална алтернатива у овом тренутку не постоји.
- Технички гледано, пак, диверсификација је могућа јер би се гас могао набављати преко гасних терминала у Хрватској и Грчкој, али упитно је да ли би могле да буду обезбеђене довољне количине, адекватно снабдевање и прихватљива цена за тај гас – наводи Радосављевић.
Бајатовић: Коментар ћу имати ускоро
Душан Бајатовић, ког је министарка Зорана Михајловић избацила са састанка у Влади Србије, у изјави за Данас имао је само кратку опаску на овај инцидент:
– Коментар још увек немам, али ћу га имати ускоро – рекао је Бајатовић.
Вулетић: Бајатовић стручнији од Михајловићеве
Војислав Вулетић каже за Данас да то што је министарка удаљила са састанка Душана Бајатовића представља класично неваспитање.
„Не приличи министарки да директора јавног предузећа, које спада под њен ресор, избацује из зграде Владе тако што тражи да интервенише обезбеђење“, каже Вулетић, додајући да то што Бајатовић није дошао са сарадницима представља само изговор и да је прави разлог избацивања директора Србијагаса са састанка „то што он о гасном сектору зна више од ње“.
„Зорана Михајловић се не разуме у ресор коме је на челу. С друге стране, Бајатовић је добро упознат са збивањима у гасном сектору. Стога министарка Михајловић, у поређењу с њим, када да изјаву везану за гас испадне нестручна. То је основни разлог због кога је удаљавањем са састанка хтела да дезавуише Бајатовића“, наводи наш саговорник.
https://www.danas.rs/ekonomija/osim-u-izjavama-zamene-za-ruski-gas-nema/
