Ћеранић: Трамп је са Ираном хтео „Венецуелу-2“, али му конце мрси и Кина

ИРАН ПОГОДИО АМЕРИЧКУ БАЗУ ИНЏИРЛИК У ТУРСКОЈ, АЛИ ДА ЛИ САМО ЗБОГ ОТКАЗА ДОМАЋЕ ПВО?

 

* Који су разлози за напад Пакистана, и то у месецу Рамазана, на Авганистан, братску муслиманску земљу? Нико се није озбиљно потрудио да то објасни. Ипак, познавајући логику међународних односа, није тешко закључити да је улога Пакистана, као важног америчког савезника, могла бити у скретању пажње са америчко-иранског сукоба

* У Пекингу су свесни да је Кина права мета Трамповог удара на Иран. Према појединим наводима, кинески сателити достављају координате иранским ракетним системима. То значи да Кина, а делимично и Русија, преко Ирана воде прокси-рат са Сједињеним Државама

* У Српској су мере заштите америчких и јеврејских објеката подигнуте на виши ниво. У Федерацији је приступ опуштенији — барем до првог инцидента. Не треба заборавити да су у БиХ већ почињени терористички напади и изречене правоснажне пресуде за тероризам. Нападане су полицијске станице, али и Амбасада САД у Сарајеву

* Новинар Џонатан Ларсен објавио је да је амерички Фонд за верске слободе војних лица (MRFF) примио више од 110 жалби на командире који воде отворену есхатолошку пропаганду, представљајући рат као дeо Божијег плана. Ако је то тачно, онда рат против Ирана престаје бити само геополитички сукоб и добија есхатолошку димензију. А такви ратови ретко имају ограничен домет

_____________________________________________________________________

            Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

            ДОК свијет са зебњом прати размјену ракетних удара између Ирана, с једне, и Сједињених Држава и Израела, с друге стране, у потпуно други план пао је сукоб Пакистана и Авганистана.

            Зашто? Који су разлози за напад Пакистана, и то у мјесецу Рамазана, на братску муслиманску земљу?

            Нико се није озбиљно потрудио да то објасни. Ипак, познавајући логику међународних односа, није тешко закључити да је улога Пакистана, као важног америчког савезника, могла бити у скретању пажње са америчко-иранског сукоба.

            Кабул је бомбардован јер Авганистан нема адекватну противваздушну одбрану. Међутим, два турска војна авиона, која су недуго потом без велике помпе слетјела у Кабул, могла би отклонити тај недостатак. Турска се позиционира као савезник Авганистана и поново повлачи потезе усмјерене ка ширењу утицаја у муслиманском свијету.

            Сличан сценарио већ је виђен у Сирији, иако је тамошњи тзв. предсједник убрзо потпао под амерички утицај.

            Пакистански напади тако су били увод у нови Заливски рат — рат у којем се ствари не одвијају онако како је желио амерички предсједник Трамп. А шта је желио?

            „Венецуелу 2“ — брзи војни удар који ће обезглавити Иран. Формално, у томе је успио убиством ајатолаха Хамнеија. Међутим, свјестан сопственог здравственог стања, Хамнеи је уредио систем насљеђивања власти тако да држава функционише и у случају елиминације кључних људи.

            Успостављен је четворостепени ланац замјена — систем у којем, у случају погибије надређеног, овлашћења и одговорност аутоматски преузимају унапријед одређене личности. То је урађено за четири кључне позиције у војно-политичкој хијерархији. Стога Хамнеијева погибија није била фаталан ударац за Иран.

Али Хамнеи

            Војска и Револуционарна гарда реаговале су по унапријед припремљеном плану. Ракетни удари усмјерени су не само на Израел, већ и на циљеве у заливским монархијама, као и на америчке базе и амбасаде.

            Брзо окончање сукоба свакако одговара америчком предсједнику, који о операцији против Ирана није обавијестио Конгрес, а камоли затражио мишљење. Одлуке су доношене на релацији Нетањаху – Трамп, и то непосредно након обећавајућих преговора у Женеви.

            За детаље смо сазнали од министра спољних послова Омана, земље посредника. Према његовим наводима, Иран је био спреман не само да стави под надзор своје залихе обогаћеног уранијума већ и да их уништи. Убрзо након преговора, израелски авиони извели су ударе. Зашто? Зато што постоји нешто на шта Иран није пристао — обустава продаје нафте и гаса Кини.

            Дубља анализа показује да је стварна мета управо Кина. Након Венецуеле, Иран и Русија остали су кључни извозници енергената у Кину. Ако би Иран пао, Русија би остала једини снабдјевач.

            Наизглед повољно за Москву — али ко гарантује да она тада не би постала сљедећа мета?

            Трамп није одустао од прокламованог  стратешког циља — обуздавања Кине. Без стабилног снабдијевања нафтом и гасом, кинеска економија би временом посустала.

            У Пекингу су тога свјесни. Према појединим наводима, кинески сателити достављају координате иранским ракетним системима. То значи да Кина, а дјелимично и Русија, преко Ирана воде прокси-рат са Сједињеним Државама. Истовремено, радар за рано упозоравање у Катару, вриједан око 1,3 милијарде долара, уништен је иранским ракетама, а имао је значај и за Украјину јер је регистровао лансирања руских ракета из азијског дијела Русије.

            Иран је позвао на џихад и активирао своје мреже, укључујући и оне из криминалног миљеа, ради напада на америчке циљеве. Ни Европа није „изван радара“. Могући су напади и на европском тлу.

            Британски, француски и њемачки лидери суздржани су у подршци америчко-израелској акцији — не због наклоности према Ирану, већ због односа према Трампу.

            Европа ће се, без обзира на исход, суочити са новим миграционим таласима.

Предраг Ћеранић

            Проблеми се јављају и унутар Сједињених Држава. Демократски конгресмени све гласније осуђују напад на Иран. Догодила су се и два терористичка напада радикалних исламиста. Цијена нафте расте. Све то дјелује узнемирујуће на америчке пореске обвезнике.

            О посљедицама иранских удара мало се зна. Помиње се да је погођена америчка база Инџирлик у Турској, наводно због отказа турске ПВО. Злобници тврде да систем није „затајио“, већ да није било воље да се база заштити, имајући у виду њену улогу током неуспјелог пуча против Ердогана.

            Заливске монархије су у недоумици — њихова противваздушна одбрана показала се недовољном. Није у стању да заштити ни од дронова типа „шахед“, који се у руско-украјинском рату све мање користе.

            Од очекиваног унутрашњег преврата у Ирану нема ништа. Напротив, у току је хомогенизација различитих политичких и етничких група. На улицама су стотине хиљада људи који протестују против Америке.

            У Ираку и Пакистану војска је морала употребити силу да би заштитила америчке амбасаде. Све указује на дуготрајан сукоб — а то иде у прилог Ирану.

            У Републици Српској мјере заштите америчких и јеврејских објеката подигнуте су на виши ниво. У Федерацији је приступ опуштенији — барем до првог инцидента. Не треба заборавити да су у Босни и Херцеговини већ почињени терористички напади и изречене правоснажне пресуде за тероризам. Нападане су полицијске станице, али и Амбасада САД у Сарајеву.

            Нападач Мевлид Јашаревић ускоро излази на слободу након издржане казне.

            Блиски исток гори, али пукотине су видљиве и унутар америчког система. Према наводима новинара Џонатана Ларсена, амерички Фонд за вјерске слободе војних лица (MRFF) примио је више од 110 жалби на командире који воде отворену есхатолошку пропаганду, представљајући рат као дио Божијег плана.

            Ако је то тачно, онда рат против Ирана престаје бити само геополитички сукоб и добија есхатолошку димензију. А такви ратови ријетко имају ограничен домет.

            https://sveosrpskoj.com/komentari/ceranic-tramp-je-sa-iranom-htjeo-venec...