Ћеранић: Самит ШОС у Тјенђину и војна парада у Пекингу - два догађаја који су потресли свет

ВОЗ ИЗМЕЂУ ШАНГАЈА И АЕРОДРОМА ПУДОНГ КРЕЋЕ СЕ БРЗИНОМ 400 КМ/Ч

* На паради је виђено 10 000 војника, 100 авиона и више стотина оклопних јединица. Нови тенк на хибридни погон, авион пете генерације Ј 20, палета дронова, летеће радарске станице, и хиперсоничне ракете – то су оружја која су привукла највише пажње

* Тенутно се роба из Кине транспортује бродовима који до Ротердама и Солуна доспeју за месец дана. Кина убрзано ради и на модернизацији своје трговачке (наравно и ратне) флоте. Циљ није искључиво европско тржиште већ и блискоисточно, афричко. Али приоритет је обнова трговачких, економских и културних веза између Истока и Запада

* Пројекат Један појас - један пут Кину може учинити водећом светском трговинском силом. Само по себи се намеће да ће на тај начин постати и водећа економска, али и војна снага.

* Путеви свиле продиру и у Србију. Видимо их у виду пруге Београд-Будимпешта и инвестиција од више милијарди долара, како у Србији, још више у Мађарској

__________________________________________________________________

            Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

            ДВА догађаја, један за другим, учинили су Кину епицентром свијета.

            Самит Шангајске организације за сарадњу који се одржавао од 31. августа до 1. септембра у Тјенђину окупио је државнике из неколико десетина земаља, укључујући лидере Кине, Русије, Индије. У саставу Шангајске организације су још Иран, Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Пакистан и Узбекистан.

            Белорусија се званично придружила организацији 2024. године на самиту у Астани.

            Убрзо затим, одржан је други, ништа мање значајан догађај. Ради се о војној паради која се одржавала 3. септембра на Тргу Тјенанмен и на авенији Чанган поводом 80 година побједе над Јапаном. Парада је почела у 9,00 ујутро, уз 80 плотуна, подизање заставе и извођење химне. Све је пратио масован дефиле војске и војне технике.

            Цијени се да је на паради учествовало 10 000 војника, 100 авиона и више стотина оклопних јединица. Нови тенк на хибридни погон, авион пете генерације Ј 20, палета дронова, летеће радарске станице, и хиперсоничне ракете – то су оружја која су привукла највише пажње.

            Паради су присуствовали лидери низа азијских, афричких и блискоисточних земаља. Из европских земаља били су присутни предсједници Русије, Србије и Бјелорусије, као и премијер Словачке.

            Оба догађаја била су манифестација заједништва и тежње да се односи у свијету изграде на новим основама. Међусобно уважавање без обзира на величину земље требало би да буду основа за сарадњу, а не притисци, пријетње, санкције, што је постао препознатљив имиџ Запада. Кина је спремна за рат са онима који мисле ратовати са њом, али ратове Кина не воли, једна је од порука.

            Цитирао се и Сун Цу Ву, кинески војсковођа који је живио у петом вијеку прије Христа: „Сто ратних побједа не вриједи колико слом непријатеља без борбе“. Књига овог војсковође и философа под називом „Умјеће ратовања“ преведена је безмало на све свјетски познате језике.

            Управо та максима „слом противника без борбе“ је оно што највише плијени код Кине.

            Можда бисмо у том контексту могли посматати иницијативу Један појас – један пут, која се на нашем говорном подручју углавном доживљава и назива Нови пут свиле.

            Мрежа модерних жељезница по којима ће се возови кретати брзином преко 200 километара на сат омогућиће, када се читав пројекат заврши, да кинеска роба (све квалитетнија и јефтинија од америчке и европске) из кинеских лука до европских престоница доспије за три до четири дана.

            У Кини постоји и воз Шангајски Меглов – развија брзину преко 400 км на час, а саобраћа од аеродрома Пудонг до града Шангаја. Он нема трачнице већ користи магнетну левитацију.

            Тенутно се роба из Кине транспортује бродовима који до Ротердама и Солуна доспију за мјесец дана.

            Кина убрзано ради и на модернизацији своје трговачке (наравно и ратне) флоте. Циљ није искључиво европско тржиште већ и блискоисточно, афричко. Али приоритет је обнова трговачких, економских и културних веза између Истока и Запада.

            Родоначелник Пута свиле ипак није Марко Поло, како се углавном сматра, већ Александар Македонски који је својим побједама и мирољубивим односом према покореним народима изградио везе које и данас називамо хеленистичком културом.

            Пут свиле спајао је и повезивао народе Европе и Азије. Свила није била само квалитетна тканина већ се користила и као валута. Путеве свиле прекинула је својим успоном Отоманска империја у 15. вијеку, освојивши Цариград.

            Падом Цариграда престало је да постоји Византијско царство, али су угашени и путеви свиле, односно вјековне везе Истока са Западом. Британци су као колонизатори дошли преко мора и покорили плаву, односно обалску Кину.

            Суровост освајача дошла је нарочито до изражаја током тзв. Опијумских ратова, када су Кину приморали да од њихове Источноиндијске компаније купује опијум, произведен у Индији.

            Кина се временом успјела ослободити од туђинске власти (монголске, па манџурске, британске и на крају јапанске окупације) уз тешке губитке.

            Комунистичка власт (на Западу проказана) Кину је не само ослободила угњетавања већ уједнила и економски препородила. Након Хонг Конга преостало је још само да се припоји Тајван, острво које јој историјски припада а Кина га и сматра својим саставним дијелом.

Предраг Ћеранић

            Зачуђује да поједине европске земље, попут Чешке, пркосе Кини. Тако је чешки предсједник Петр Павел одмах након што је побиједио на предсједничким изборима позвао (30. јануара 2023. године) тадашњу  предсједницу Тајвана Цаји Инг-вен да посјети његову земљу, а недавно је током боравка у Индији, 27. јула ове године у мјесту Лех уприличио састанак са Далај Ламом. Након тога је Кина објавила да прекида све односе са предсједником Павелом. Али, знамо ко стоји иза таквог понашања чешког предсједника.

            Он је само војник који извршава наређења.

            Путеви свиле продиру у Србију. Видимо их у виду пруге Београд-Будимпешта и инвестиција од више милијарди долара, како у Србији, још више у Мађарској.

            Пројекат Један појас - један пут Кину може учинити водећом свјетском трговинском силом. Само по себи се намеће да ће на тај начин постати и водећа економска, али и војна снага.

            Све се то могло видјети на два догађаја „који су потресли свијет“.

            https://sveosrpskoj.com/komentari/ceranic-samit-sos-u-tjendjinu-i-vojna-...