Ћеранић: Русија остаје стратешки партнер Српској која жели и што бољу сарадњу са Трампом – шта је ту спорно?

ДОДИК ДОБИО ТЕШКУ БИТКУ ПРОТИВ ШМИТА, СТРАНИХ АМБАСАДА, ОПОЗИЦИЈЕ И ЛЕВИХ СМЕТАЛА

Бивши гувернер америчке државе

Илиноис Род Благојевић

* Не толико у Москви колико у Београду, ламентирају над скидањем америчких санкција Додику, лицима и компанијама које се доводе с њим у везу. У медијском дискурсу „фрљају“ се питањима типа: шта је Американцима обећао, је ли окренуо леђа Русима, како Американцима може веровати и слично

* Не схватају да је он покушао најпре преко Москве да реши проблем који дуго притишће Српску – америчке санкције. Добио је одговор да се то не може решити дипломатским већ обавештајним каналима. Чекао је, чекао, и одлучио да ствар узме у своје руке. И решио проблем. Преко наших људи којих има свугде у свету, од којих су многи са јаким везама, чак и у Белој кући

* Све је више наговештаја да ће се из Сирије у БиХ вратити ратници Ал Каиде, односно држављани Босне и Херцеговине који су у Идлибу под командом Нусрета Имамовића. Трампова администрација је одлучила да се сви страни борци из Сирије врате кући

* Како ће се повратак муџахида одразити на политичке и безбедносне прилике у БиХ? Не треба заборавити да живимо у земљи у којој је четрнаестогодишњак наоружан ножем упао у полицијску станицу у Босанској Крупи. Једног полицајца је ранио, а другог усмртио

___________________________________________________________________

            Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

            МИЛОРАД Додик је војевао тешку битку против Кристијана Шмита, западних амбасада, опозиције, бројних лијевих сметала, и укњижио још једну изборну побједу.

            Рекло би се – ништа ново. Свака његова изборна побједа је била и борба са неразумијевањем унутар и изван Српске, убјеђивање и доказивање да Српска мора даље и да он види излаз.

            Нежељени и наметнути предсједнички избори подсјећају на пријевремене изборе одржане поткрај 2007. године након смрти Милана Јелића. Тада је такође била забиљежена мала излазност и наизглед тијесна побједа кандидата СНСД Рајка Кузмановића испред Огњена Тадића, којег је кандидовао СДС (169 863 у односу на 142 898 гласова).

            Опозиција пословично оспорава Додикову побједу. Сценарио је препознатљив: још прије избора наговијести се да ће СНСД посегнути за изборном крађом; након што се објаве први резултати опозиција износи податке са бирачких мјеста у којима је остварила побједу. Затим се наглашава да су током избора забиљежене нерегуларности: гласали су и „мртви“, кривотворени потписи појединих гласача итд. У трећој фази опозициони кандидат прогласи побједу (Вукота Говедарица је 2018. године изашао на Трг Крајине и истакао да је он нови предсједник Српске, Јелена Тривић је 2022. извела трубаче у Господску улицу у Бањој Луци да прослави побједу).

Кристијан Шмит (Фото: BETAPHOTO/STA Небојша Тејић)

            Слично се дешава и ове године – упорно нас БН телевизија убјеђује да је Бранку Блануши побједа отета, тражи се поновно пребројавање гласова, отварање врећа и понављање избора у градовима у којима је СНСД убједљиво побједио.

            Постоји изгледа приручник којег се слијепо држе. Узалуд. Додикова колона иде даље, иако оспоравана и нападана.

            А све је почело оспоравањем Шмитове одлуке да се имовина Српске пренесе на БиХ. Предсједник Додик се огорчено противио Шмитовој самовољи. Шмит је посегнуо за тзв. „бонским овлашћењима“, измјенио кривични закон и наметнуо члан да је свако противљење његовој вољи кривично дјело и да починиоцу пријети затворска казна.

            Додик није устукнуо. Наставио је герилску борбу и након што се морао повући са позиције предсједника Српске. Зато је Додикова побједа велика, а разлика од непуних десет хиљада гласова неважна.

            У сличној ситуацији, када је Педи Ешдаун насртао на СДС, та партија је „пукла ко диња“ и никада се опоравила није.

            Додик је хомогенизовао свој СНСД, изашао неокрњен из ситуације у којој би се многи предали, подигли руке и напустили политичку позорницу.

            У Ешдаунова времена у СДС-у су се бавили собом, окупатору нудили спискове страначких колега које треба политички елиминисати, ликовали над туђим поразом све док мечка није заиграла пред њиховим вратима.

            Не толико у Москви колико у Београду, лементирају над скидањем америчких санкција Додику, лицима и компанијама које се доводе с њим у везу. У медијском дискурсу „фрљацају“ се питањима типа: шта је Американцима обећао, је ли окренуо леђа Русима, како Американцима може вјеровати и слично.

            Не схватају да је он покушао најприје преко Москве да ријеши проблем који дуго притишће Српску – америчке санкције. Добио је одговор да се то не може ријешити дипломатским већ обавјештајним каналима. Чекао је, чекао, и одлучио да ствар узме у своје руке. И ријешио проблем.

            Како? Па, преко наших људи којих има свугдје у свијету, од којих су многи са јаким везама, чак и у Бијелој кући. Наш, српски проблем је неувезаност, немамо организацију, недостаје систем.

            Русија нам је стратешки партнер, а настојаћемо да остваримо што бољу сарадњу са Трамповом администрацијом – тако је Додик у најкраћем објаснио стратегију Републике Српске. И шта је ту спорно? Не чине ли исто Мађарска и бројне друге земље?

            Шта нам доноси наредна, 2026. година?

            Мир у свијету, стабилност?

            Не би се рекло. Српској је потребна компактна власт како би одолила бројним изазовима који предстоје. Сукоб у Украјини траје и даље, Европа, односно највеће европске земље се милитаризују, опасност од Русије постаје опсесија појединих европских званичника.

Предраг Ћеранић

            Све је више наговјештаја да ће се из Сирије у БиХ вратити ратници Ал Каиде, односно држављани Босне и Херцеговине који су у Идлибу под командом Нусрета Имамовића. Трампова администрација је одлучила да се сви страни борци из Сирије врате кући.

            Почело је са Французима које је Ел Шарина војна полиција похапсила и у Француску депортовала. Забиљежен је и спорадични повратак бораца из Украјине.

            Како ће се повратак муџахида одразити на политичке и безбједносне прилике у БиХ?

            Не треба заборавити да живимо у земљи у којој је четрнаестогодишњак наоружан ножем упао у полицијску станицу у Босанској Крупи. Једног полицајца је ранио, а другог усмртио. Индоктринација младих путем интернета различитим идејама је велика, вијетнамски синдром нико и не спомиње, нити се друштво о тој појави брине. Посљедица је велики број убистава и самоубистава.

            Избори, наметнути и нежељени, су завршени. Актерима јавних политика у Српској предстоје анализе, процјене, пуно посла је пред њима. Надамо се и међусобно зближавање. Зарад Српске и свих нас: живих, мртвих, још нерођених.

             https://sveosrpskoj.com/komentari/ceranic-rusija-ostaje-strateski-partne...