Ћеранић: Међу алатима НАТО не постоји „програм реформи“, па то није ни „Програм реформи БиХ“
ДА ЛИ ЈЕ ДОКУМЕНТ ПРЕДСЈЕДНИШТВА БиХ ДРУГИ НАЗИВ ЗА АНП КОЈИ БИ ВОДИО БиХ У НАТО?
Вежба Натоваца на Мањачи
* НАТО је учинио уступак. Очито је у Бриселу схваћено да у БиХ не постоји сагласност између релевантних политичких фактора о интеграцији у НАТО, и да је прихваћен Додиков приједлог да се ради потпуно нов документ који не постоји у систему документа НАТО.
* Додик је тако Српску из минус фазе извукао на површину и довео у пат-позицију кад је ријеч о НАТО. У АНП постоји термин „чланство у НАТО“, док у „Програму реформи“ умјесто тога стоји да је „БиХ предана побољшању односа са НАТО без прејудицирања коначне одлуке о чланству“
* У АНП се – у поглављу о спољној и безбједносној политици - спомиње „активација МАП-а“, док у Програму реформи дословце стоји да се „документ подноси без прејудицирања коначне одлуке о чланству, а за чије усвајање ће бити потребна додатна одлука Предсједништва и Парламентарне скупштине БиХ“
* Као аргумент да усвојени документ не отвара пут у НАТО, односно не активира МАП, Додик је навео и стенограм са састанка на којем су усаглашени ставови између чланова Предсједништва, а у присуству амбасадора земаља Квинте. И то није случајно. Јер, Додик с разлогом указује на закључак да ће Програм реформи „НАТО прихватити као документ који не активира ништа и не мијења статус МАП-а што се тиче БиХ“. А тај закључак је претходно усаглашен са НАТО
________________________________________________________________________
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
НАКОН 13 мјесеци безуспјешног преговарања о формирању новог сазива Савјета министара БиХ, побједници са претходних избора успјели су постићи договор. Камен спотицања, Годишњи национални план, познатији по енглеској скраћеници АНП, игледа да је гурнут низастрану.
На његово мјесто ступио је Програм реформи БиХ, документ о којем је постигнут консензус.
С обзиром на договор чланова Предсједништва БиХ да се исти јавности не учини доступан прије него буде упућен у Брисел, у сједиште НАТО, а то ће бити учињено дан након формирања Савјета министара, теку нагађања о његовом садржају и, наравно, погађања о томе ко је побједник а ко губитник.
Што је ћутање чланова Предсједништва дуже, шпекулације су бројније, а напоредо с тим и напади (највише на Додика) политичких опонената.
Како би се у најбољем случају комплетна процедура око избора новог Савјета министара могла завршити крајем ове године, почели су се јављати и они, за које се не може рећи да нису упућени, а који указују да би и овај споразум могао „пасти у воду“.
Први се огласио један од потпредсједника СНСД, Никола Шпирић, који је упозорио „оне који и даље покушавају да одгоде формирање власти у заједничким органима да ће тиме продубити кризу у БиХ“, а затим и Високи представник, Валентин Инцко, који је кладионичарски изјавио да су шансе за формирање власти 60 према 40.
Ако су лидери побједничких странака постигли договор, и то у присуству амбасадора земаља Квинте, ко то поново жели да он не успије?
Одговор је више него једноставан – Додикови политички опоненти, СДС и ПДП, и то на невиђено. Наиме, иако лидери опозиције тврде да не знају шта пише у документу под називом „Програм реформи“, истичу да је „Додик попустио, издао, продао“ и да се ради о „Додиковој историјској кривици“.
Да ли је документ под називом „Програм реформи БиХ“ други назив за АНП, којим се БиХ води у НАТО?
Формати за сарадњу са НАТО су: Партнерство за мир и Индивидуални акциони план сарадње (ИПАП споразум). Формат за интеграцију у НАТО је Акциони план за чланство (МАП).
Земља која жели приступ, односно чланство у НАТО, мора проћи кроз оба формата сарадње, а затим и кроз формат интеграције. Између формата сарадње и формата интеграције постоји оштра граница.
Еклатантан је примјер Србије која жели сарадњу, а не интеграцију у НАТО.
Годишњи национални план (АНП) је документ интеграције у НАТО и доноси се сваке године, односно све док заинтересована земља не постане пуноправна чланица НАТО. На тај начин заинтересована земља може донијети седам АНП попут Хрватске, или десет, што је случај са Сјеверном Македонијом (још није у НАТО).
У НАТО систему интеграције не постоји документ под називом „програм реформи“, па ни „Програм реформи БиХ“ није један од НАТО алата.
Штаб НАТО у Сарајеву
То значи да је НАТО учинио уступак.
Очито да је у Бриселу схваћено да у БиХ не постоји сагласност између релевантних политичких фактора о интеграцији у НАТО, и да је прихваћен Додиков приједлог да се ради потпуно нов документ који не постоји у систему документа НАТО.
Додик је тако Српску из минус фазе извукао на површину и довео у пат-позицију кад је ријеч о НАТО.
Пат-позиција је шаховски термин и означава ситуацију у којој ни један играч не може остварити побједу и завршава се ремијем, односно подјелом поена.
Пат-позиција у БиХ везана за НАТО на терену изгледа на сљедећи начин: Федерацију БиХ НАТО и даље контролише и у свакој ситуацији може користити тамошње војне локације и ресурсе, док у Републици Српској то није случај. Примјер је војна вјежба на Мањачи која је била само у дозвољеном капацитету (без коришћења авиона А-10 и без коришћења муниције уопште), а не у оном који је тражен.
Да све стоји како је наведено, свједочи и други пут узастопно оглашавање амбасадора Руске Федерације у БиХ, Петра Иванцова, да су МАП и АНП „скинути с дневног реда“ и да „Реформски споразум није АНП“.
Сам Додик дјелује прилично самоувјерено и опуштено у јавним наступима, а говорећи о документу „Програм реформи БиХ“ истиче да жели да он што прије буде доступан јавности.
Када је најавио да размишља да „Програм реформи“ прије слања у Брисел буде разматран на сједници Народне скупштине Српске, упозорен је од других чланова Предсједништва БиХ да би на тај начин прекршио споразум.
Додик је указао да у АНП постоји термин „чланство у НАТО“, док у „Програму реформи“ умјесто тога стоји да је „БиХ предана побољшању односа са НАТО без прејудицирања коначне одлуке о чланству“.
У поглављу о спољној и безбједносној политици у АНП спомиње се „активација МАП-а“, док у Програму реформи дословце стоји да се „документ подноси без прејудицирања коначне одлуке о чланству, а за чије усвајање ће бити потребна додатна одлука Предсједништва и Парламентарне скупштине БиХ“.
Низа поглавља (укључујући и она која сам лично оспоравао у јавним наступима) - једноставно нема.
Зато постоји и значајна разлика у „габариту“ између АНП (167 страна) и Програма реформи (28 страна).
Као аргумент да усвојени документ не отвара пут у НАТО, односно не активира МАП, Додик је навео и стенограм са састанка на којем су усаглашени ставови између чланова Предсједништва, а у присуству амбасадора земаља Квинте. И то није случајно. Јер, Додик с разлогом указује на закључак да ће Програм реформи „НАТО прихватити као документ који не активира ништа и не мијења статус МАП-а што се тиче БиХ“.
А тај закључак је претходно усаглашен са НАТО.
