Ћеранић: Изгледа да се подривачи држава од обојених револуција опет окрећу тероризму

ИЗ МОСКВЕ УКАЗУЈУ ДА КИЈЕВСКИ РЕЖИМ ИМА ОБИЉЕЖЈА МЕЂУНАРОДНЕ КРИМИНАЛНЕ ГРУПЕ

* У Русији се више прстом не упире искључиво у кијевски режим, већ и у, по мишљењу многих, главног налогодавца – британске тајне службе. Русе је, изгледа, након другог напада на Кримски мост, издало стрпљење и више не желе да се играју жмурке са НАТО пактом, те су уперили прст у креатора овог, и вјероватно не само тог терористичког напада на циљеве у Русији

* Тероризам се као алатка за рушење неподобних влада вратио на велика врата и потиснуо „обојене револуције“, такође омиљену играчку неокона. Њихов циљ је рушење Путина, а са обојеним револуцијама више није ишло. Руски одговор на овај вид државног преврата био је једноставан, али ефикасан. Након што је Алексеј Наваљни осуђен на вишегодишњу затворску казну, „обојене револуције“ су губиле на интезитету

* Да ли ће руске службе безбједности, по узору на акцију израелског Мосада након напада на њихове спортисте током Олимпијских игара у Минхену 1972. године, трагати за нападачима и налогодавцима и кажњавати их без обзира гдје се налазили или ће, што дјелује једноставније, прецизним поготком далекометне ракете погодити циљ, можда такође мост, нећемо дуго чекати да сазнамо

___________________________________________________________

            Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

            НАКОН што је указао да је терористички напад на Кримски мост био окрутан и да су страдали цивили, предсједник Руске Федерације Владимир Путин нагласио је да ће „реакција Русије свакако услиједити“ и да Министарство одбране спрема одговор. 

            Колективном Запада остаје да нагађа како ће гласити руски одговор и шта ће бити мета. За Марију Захарову, портпарола Министарства спољних послова Русије, дилеме нема: „Напад на Кримски мост извео је кијевски режим, одлуку о нападу донијели су украјински званичници и војска уз учешће америчких и британских обавештајних служби“, написала је на свом Телеграм каналу.

            Кијевски режим окарактерисала је као терористички и навела да  „има сва обиљежја међународне организоване криминалне групе“. Додала је да одлуке овог типа „доносе украјински званичници и војска уз директно учешће америчких и британских обавештајних служби и политичара“.

            Војни експерт Борис Рожин био је врло прецизан: „Украјински поморски дронови који су напали Кримски мост били су лансирани са брода који је учествовао у житном аранжману. План је предвиђао да се употреби трговачки брод са украјинском посадом који је искоришћен као носач офанзивног наоружања, оцијенио је. Уједно, оптужио је Британце да су у њиховој војној бази у једној европској луци на брод натоварени надводни дронови пуни експлозива.

            Русе је, изгледа, након другог напада на Кримски мост, издало стрпљење и више не желе да се играју жмурке са НАТО пактом, те су уперили прст у креатора овог, и вјероватно не само овог терористичког напада на циљеве у Русији.

            Руска Федерална служба безбједности недавно је успјела да осујети покушај убиства познатих новинарки Маргарите Симоњан и Ксеније Собчак. Наиме, 14. јула у Москви и Рјазанској области ухапшени су чланови неонацистичке групације „Параграф 88“, који су извиђали „на адресама на којима раде и живе мете напада“.

Последице другог удара по Кримском мосту

            Ухапшени су признали да је требало да добију око милион и по рубљи за свако убиство. Када се томе дода дизање у ваздух аутомобила свјетски познатог писца Захара Прилепина, који је срећом преживио напад, што претходно није пошло за руком блогеру Владлену Татарском, није ни чудо што се више прстом не упире искључиво на кијевски режим, већ и на, по мишљењу многих, главног налогодавца – британске тајне службе.

            Очито да се пажљиво и бескрупулозно бирају мете – јавне личности и симбол руске војне и политичке побједе, што бешумно запоседање Крима и изградња грандиозног моста свакако јесу. Једна од карактеристика тероризма и јесте удар на симболе државе која је таргетована.

            Познато је преко стотину дефиниција тероризма али основна карактеристика већине гласи да је тероризам политички мотивисано насиље. Убијање невиних (углавном страдају цивили) за циљ има уношење страха и панике. Терористи воле и публицитет, што више одјекне њихова акција сматра се да је успјех већи.

            И ништа не би било необично да се Ал Каида или фамозна Исламска држава, најпознатије свјетске терористичке организације, огласе као извођачи радова. Медији су нас навикли да здраво за готово прихватимо да је једна од ових организација стоји иза безмало сваког терористичког напада.

            О једном од њих, суровом убиству 90  младих у концертној дворани Батаклан у Паризу, Французи су снимили филм под називом „Новембар“. Ускоро ће се приказивати и у нашим биоскопима.

            Тај координисани терористички чин је изведен средином децембра 2015. године истовремено на шест локација у центру Париза током којег је смртно страдало 130 људи. То је био само један, можда најјезивији, у низу терористичких напада који су потресли Европу у размаку од неколико година. Питања која су се често постављала била су: како је могуће да терористи имају тако добру организацију, одакле им информације, зашто су пред њима немоћне и најразвијеније европске обавјештајне службе?

            Појава тзв. Исламске државе на сиријском пијеску, која је наносила велике ударце влади Башара ел Асада, донијела је многе недоумице. Како, откуд се створи, ко стоји иза ње?

            Исламска држава више је личила на обавјештајну организацију него на војску. Имала је добро опремљене и обучене тимове, информације. И тако је било све до војне интервенције Русије, која је поразила Исламску државу и тако спријечила да се са терористичким организацијама носи на властитом тлу, што је било у плану. Јер, да је пао Дамаск - наредни циљ Исламске државе био је Кавказ, односно руско тло.

Предраг Ћеранић

            Филмска индустрија граби крупним корацима, те одговоре на нека од наведених питања имамо у америчком акционом филму „Кандахар“, снимљеном ове године (управо се приказује у бањалучким биоскопима).

            Све у свему, тероризам се као алатка за рушење неподобних влада вратио на велика врата и потиснуо „обојене револуције“, такође омиљену играчку неокона.

            Њихов циљ је рушење Путина, а са обојеним револуцијама више није ишло. Руски одговор на овај вид државног преврата био је једноставан, али ефикасан. Након што је Алексеј Наваљни осуђен на вишегодишњу затворску казну, „обојене револуције“ су губиле на интезитету.

            Како ће гласити руски одговор на тероризам?

            Замјеник Савјета безбједности Руске Федерације и бивши руски предсједник, Дмитриј Медведев, на Телеграму је написао да  "искуство показује да је против терориста немогуће борити се међународним санкцијама, застрашивањем или опоменама. Они разумеју само језик силе, само методе које су усмерене против њих лично, сасвим нехумане методе“.

            Да ли ће руске службе безбједности, по узору на акцију израелског Мосада након напада на њихове спортисте током Олимпијских игара у Минхену 1972. године, трагати за нападачима и налогодавцима и кажњавати их без обзира гдје се налазили или ће, што дјелује једноставније, прецизним поготком далекометне ракете погодити циљ, можда такође мост, нећемо дуго чекати да сазнамо.

            https://sveosrpskoj.com/komentari/ceranic-izgleda-da-se-podrivaci-drzava...