Ћеранић: Да Немци могу опет изазвати рат сетили смо се након Мерцовог обраћања европским народима
ЊИХОВ КАНЦЕЛАР ФРИДРИХ МЕРЦ ХОЋЕ ДА ИМА НАЈЈАЧУ ВОЈСКУ У ЕВРОПИ
Фридрих Мерц
* Немачка је прва признала независност Словеније, затим Хрватске, па БиХ. Сједињене Државе биле су суздржане, али су под притиском свог европског „извођача радова“, што је Немачка била у то време, промениле политички курс. Немачка је делила карте новоствореним државама на простору бивше Југославије, руководећи се логиком да државе са мање од пет милиона становника не могу бити политички, економски ни војни фактор
* На скупу у Академији наука и умјетности РС, одржаном поводом инаугурације проф. Ненада Кецмановића у академика, председник Милорад Додик, министар Жељко Будимир, као и Дарко Танасковић и Александар Павић, рекли су све што је требало рећи у овом тренутку
* Намерно наглашавам „председник Додик“, јер сматрам да би ту титулу требало да користимо представљајући све председнике Српске, од првог до актуелног. И амбасадори остају амбасадори и када више у свету не представљају своју земљу
* Будимир је прстом упро у Немачку. Богу хвала, и председнику Додику, кроз којег нам је Будимир дошао за „министра сила“, односно на место са којег ће свој народ најбоље моћи да заштити
* Што се Кецмановића и Танасковића тиче, Срби ће по старом обичају њихов значај схватити тек када их не буде међу нама. Али, глуво било. Павић је перјаница модерне српске политичке мисли. Они су светионик српском роду
________________________________________________________________________
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
ЊЕМАЧКИ канцелар Фридрих Мерц свјетску јавност је упознао са намјером да ојача своје оружане снаге (Бундесвер) како би постале најјача конвенционална војска у Европи.
Нагласио је да то подразумијева улагање од 377 милијарди евра у куповину оружја, али и повећање буџета, а због раста војних трошкова и задужење у 2027. години у износу од 200 милијарди евра. То, опет, значи да ће њемачке фабрике, умјесто аутомобила, убудуће производити борна кола, тенкове, ракете, дронове – све врсте наоружања које су се показале ефикасним у руско-украјинском сукобу и сукобу у Персијском заливу.
Шта ће се догодити ако канцелар Мерц реализује своје планове, односно шта бива када се њемачка армија наоружа, имали смо прилику да видимо. Уједно, 9. маја на Црвеном тргу присјетићемо се и шта од свега буде на крају. Али, вишемилионске жртве нико није могао надокнадити.
Ненад Кецмановић постао и нострани члан АНУРС
Дисолуција Совјетског Савеза, произашла из духа Горбачовљеве перестројке, за резултат је, између осталог, имала и распуштање Варшавског уговора, совјетске алтернативе НАТО пакту.
Наравно, важан резултат било је и уједињење двију њемачких држава, западне и источне, што је свијет сликовито и симболично могао посматрати кроз рушење Берлинског зида.
Чин уједињења њемачког народа у једну државу поздрављен је од ширег аудиторијума, а да се притом заборавило зашто је и када зид подигнут.
Западна је прогутала источну Њемачку, не штедећи новац како би своју источну браћу приближила, како по животном стандарду, тако и по радним навикама. Међутим, оне злокобне и међу свим југословенским народима присутне крилатице „ако се уједине, опет ће изазвати рат“, сјетили смо се почетком деведесетих, тј. одмах по уједињењу Њемачке у јесен 1989. године, али и након Мерцовог обраћања европским народима.
Њемачка је веома брзо Европи дала до знања да ће свој утицај ширити и изван проширених граница. То је нарочито било видно током југословенских ратова деведесетих година. Како?
Њемачка је прва признала независност Словеније, затим Хрватске, па Босне и Херцеговине. Сједињене Државе биле су суздржане, али су под притиском свог европског „извођача радова“, што је Њемачка била у то вријеме, промијениле политички курс.
Њемачка је дијелила карте новоствореним државама на простору бивше Југославије, руководећи се логиком да државе са мање од пет милиона становника не могу бити политички, економски ни војни фактор. Тако су се, због њемачких интереса, југословенски народи упустили у још један братоубилачки рат.
Када бисмо могли пребројати, или када би мртви могли да свједоче, схватили бисмо да су се Срби, Хрвати и Муслимани (касније Бошњаци) у претходном вијеку далеко више убијали међусобно него што су били жртве окупатора.
Недавно сам са студентима посјетио Спомен-подручје Доња Градина. Све што тамо видите болно вас порази и остави траг. Најједноставније речено: злодјело, нечовјештво, ужас. Чије је то било дјело? Па те наоружане Њемачке. Усташе, Црна легија, бандеровци и други злотвори – све су то биле њемачке фигуре на „великој шаховској табли“.
На скупу у Академији наука, одржаном поводом инаугурације проф. Ненада Кецмановића у академика, предсједник Додик, министар Жељко Будимир, као и Дарко Танасковић и Александар Павић, рекли су све што је требало рећи у овом тренутку.
Предсједник Додик нас је подсјетио на стару максиму да ништа, сем интереса, у политици није вјечно, па тако ни тренутни геополитички односи, иако их је он за Српску маестрално поставио.
Предраг Ћеранић
Намјерно наглашавам „предсједник“, јер сматрам да би ту титулу требало да користимо представљајући све предсједнике Српске, од првог до актуелног. И амбасадори остају амбасадори и када више у свијету не представљају своју земљу.
Будимир је прстом упро у Њемачку. Са те стране долази опасност, само што то није директно рекао.
Богу хвала, и предсједнику Додику, кроз којег нам је Будимир дошао за „министра сила“, односно на мјесто са којег ће свој народ најбоље моћи да заштити.
Што се Ненада Кецмановића и Дарка Танасковића тиче, Срби ће по старом обичају њихов значај схватити тек када их не буде међу нама. Али, глуво било. Павић је перјаница модерне српске политичке мисли.
Укратко, све што смо том приликом на Академији наука могли чути од људи које сам навео јесте свјетионик српском роду.
https://sveosrpskoj.com/2026/05/05/erani-da-nijemtsi-mogu-izazvati-rat-s...
