Ћеранић: Ако Џонсон себи даје право старања о БиХ, имају ли то право и Турска, Хрватска и Србија?

ОДЛУКА БРИТАНСКОГ ПРЕМИЈЕРА МНОГО ПОДСЈЕЋА НА СЛАЊЕ ТРУПА У БиХ УОЧИ ИЗБОРА 2018.

* Борис ЏОНСОН најављује слање својих „војних стручњака“ у БиХ јер из Шкотске стижу најаве о одржавању новог референдума о независности у октобру сљедеће године. А за проблеме на домаћој сцени рецепт је познат – скренути пажњу на међународну позорницу

* Најава британског премијера дубоко задире у суверенитет БиХ. Сада ћемо видјети колико је БиХ суверена, односно у којој мјери она није суверена држава. Џонсон је изгледа сматра за полигон, за територију на којој постоји нека администрација, нешто попут Ирака. И, ко је у Предсједништву БиХ устао у заштиту суверенитетаземље? Милорад Додик. Они, којима су иначе пуна уста БиХ, ћуте или климају главом и проциједе да су БиХ потребни војни стручњаци

* Због принципијелног става, Додика уважавају не само у Русији него и у Турској. Ердоган му је приликом посљедњег боравка у Сарајеву указао поштовање, а према бошњачким представницима у Предсједништву БиХ, све скупа с Бакиром, није могао да прикрије презир

______________________________________________________

          Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

          НАЈАВА британског премијера Бориса Џонсона да ће послати војне стручњаке у БиХ, како би се супротставили "руском утицају" и да "појачају мисију НАТО и унаприједе стабилност и безбједност" у земљи, наишла је на опречне реакције у самој БиХ.

          Није ни чудо јер образложење које је Џонсон изнио у потпуности оголило његову намјеру и недвосмислено указало на кога циља: „Не можемо да дозволимо да Западни Балкан постане још једно игралиште за руског предсједника Владимира Путина и његов погубни поход. Ширењем пламена сецесионизма и секташтва, Русија настоји да преокрене успјехе у посљедње три деценије у БиХ“.

          Војни експерт у борби против дезинформација и савјетник за стратешку цивилну одбрану, уз 750 000 фунти потребних за успостављање Центра за сајбер безбједност у оквиру Универзитета у Сарајеву, требало би, судећи према саопштењу из Канцеларије британског премијера, да буду довољно јако средство да се заштити БиХ.

          Одлука британског премијера много подсјећа на сличну одлуку с почетка, такође изборне 2018. године, када је британска влада одлучила да за Западни Балкан формира јединицу за превентивна дејства, батаљон који би се састојао од 600 припадника елитне формације САС, момака тек пристиглих из Сирије.

          Одлуци Владе Уједињеног Краљевства претходила је расправа коју је у Дому лордова иницирала делегација која је боравила у БиХ. Закључак је био више него јасан - Уједињено Краљевство се мора вратити на Балкан (иако је паковало кофере за одлазак из ЕУ).

          Балкан је оцијењен као подручје од виталног интереса за Британију.

          Шпекулисало се да ће британски батаљон бити стациониран на тузланском аеродрому и распоређен уз граничне прелазе са Србијом, ако у БиХ дође до кулминације етничких напетости, а што би могло произвести и оружане сукобе. Британци су одлучили да пошаљу војну силу и на тај начин се „врате на Балкан“.

          А да би стационирање војних снага зарад „мира у Босни“ имало оправдање у широј, али и британској јавности, упорно се трудио Гардијан преносећи измишљотине сарајевске кухиње о стварању паравојних формација у Српској и „илегалном наоружавању“ полиције Српске.

          Британски војни контигент је ипак стигао у БиХ, али не на тузлански већ на сарајевски аеродром, и био стациониран у бази у Бутмиру код Сарајева.

          Радило се о јединици која је стигла из Кента, специјализована за одржавање јавног реда и мира. До нереда у Бањој Луци није дошло јер је опозициони митинг, одржан 5. октобра „издувао“, односно полиција Српске је ствари држала под контролом. И поред најава да избора неће бити, они су одржани.

          Сада, поново у изборној години, британски премијер брине о развоју демократије, али и о „малигном утицају“ који се, ето, задржао у БиХ.

          Сходно одлуци Савјета безбједности УН, у БиХ је у склопу мисије Алтеа испред ЕУ присутна војна компонента ЕУФОР-а.

          ЕУФОР је добио и додатне снаге, како би се одржао мир. Општа констатација званичника ове мисије гласи да мир у БиХ није нарушен.

Никол Старџон

          Па шта је онда узнемирило британског премијера?

          Он највише проблема има у свом парламенту који је недавно одлучивао о његовој смјени, а свако мало се догоди инцидент, попут недавног са послаником Крисом Пинчером, којег је Конзервативна странка суспендовала због инцидента који је изазвао у пијаном стању.

          Из Шкотске стижу најаве о одржавању новог референдума о независности.

          Премијерка Шкотске Никол Старџон најавила је да планира одржавање другог референдума о независности Шкотске у октобру сљедеће године, уз обећање да ће предузети законске мјере како би обезбиједила гласање - уколико британска влада покуша да га блокира.

          За проблеме на домаћој сцени рецепт је познат – скренути пажњу на међународну позорницу, што Џонсон зна, као и бивши амерички предсједник Бил Клинтон који је у циљу заташкавања афере с Моником Левински нанио много зла на Балкану.

          Када се свему дода британска жеља да врати империјални сјај и уз Сједињене Државе (сада у спољној политици неспутана обавезама ЕУ чланице) поново буде важан геополитички играч, брига за Балкан да се разумјети.

          Ако право за старање о БиХ себи даје Борис Џонсон, има ли то право и предсједник Турске Ердоган? Можда би и он послао војне стручњаке у БиХ?

          Може ли предсједник сусједне Хрватске, једне од гараната Дејтонског споразума, да пошаље војнике у Мостар, како би бринули о нарушеним правима Хрвата?

          Да ли српски предсједник Вучић може послати војну јединицу да у околини Бања Луке одржи војну вјежбу, већ договорену па отказану?

          Најава британског премијера дубоко задире у суверенитет БиХ. Сада ћемо видјети колико је БиХ суверена, односно у којој мјери она није суверена држава. Џонсон је изгледа сматра за полигон, за територију на којој постоји нека администрација, нешто попут Ирака. И, ко је у Предсједништву БиХ устао у заштиту суверенитета земље? Милорад Додик. Они, којима су иначе пуна уста БиХ, ћуте или климају главом и проциједе да су БиХ потребни војни стручњаци.

          А то што би Џонсон свој рат са Русијом из Украјине преселио и у БиХ - као да их се не тиче. Због принципијелног става, Додика уважавају не само у Русији него и у Турској. Ердоган му је приликом посљедњег боравка у Сарајеву указао поштовање, а према бошњачким представницима у Предсједништву БиХ, све скупа с Бакиром, није могао да прикрије презир.

          https://sveosrpskoj.com/komentari/ceranic-ako-dzonson-sebi-daje-pravo-st...