Боцан-Харченко: Ми Косово не признајемо и најактивније подржавамо Београд у СБ УН
АМБАСАДОР РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ У СРБИЈИ: ЗАПАД НА СРБИЈУ ВРШИ НЕВЕРОВАТАН ПРИТИСАК
* Нема и не може бити никакве промене позиције РФ према косовском питању. Све што се тиче наводне промене руског става измишљено је с циљем да се покваре односи Москве и Београда да би се Србија приклонила антируским мерама
* Притисци на Србију су невероватни. Ми знамо и из сопствених информација, и од руководства Србије, да су то потпуно реални, брутални притисци, конкретно завртање руку и покушаји гушења земље и њене воље, потпуно игнорисање њених интереса. ЕУ, НАТО и САД збацили су маске и поново показали своју праву политику
* Србија је увек одржавала баланс између Истока и Запада и полазила од својих суверених интереса. Ми то разумемо, поздрављамо и односимо се према томе с поштовањем. Сада су то Русија, Кина, ЕУ и САД, и претпостављамо да ће ова линија бити очувана јер је она историјски предодређена и на најбољи начин одговара текућим и будућим интересима Београда
* Ми очекујемо почетак преговора о гасу са Србијом и зато не можемо да трчимо пред руду, али сам уверен да ће се они водити на најприхватљивији начин, с обзиром на реално стање на тржишту и то да је Србија нама пријатељска земља. Кад саберемо ова два аспекта, мислим да ће бити пронађена златна средина која ће одговарати интересима и Русије и Србије
___________________________________________________________
У РУСИЈИ постоји дубока традиција прослављања Дана победе, то је највећи празник у нашој земљи. Одржавају се војне параде у Москви и другим градовима, као и шетње Бесмртног пука. Наравно, и многобројни концерти, окупљања ветерана, а добра ствар је што ове године нема ограничења у вези с ковидом. Биће прослављено у пуном обиму, у складу са духовним потребама, тежњама и жељама грађана РФ – поручује у разговору за „Политику” руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко, одговарајући на питање како Русија данас дочекује Дан победе.
* Односи с некадашњим савезницима су на најнижем нивоу после Другог светског рата, Москви прете и искључењем из Уједињених нација због инвазије на Украјину?
Неспорно је да ће ове године бити додатни патриотски набој, као још јачи импулс уједињења народа око одлука и деловања председника и руског руководства у вези са спровођењем специјалне војне операције за заштиту Донбаса и свих постављених задатака. Један од тих задатака је денацификација Украјине, и ту постоји директна логичка веза. Наши савезници из оног времена већ годинама скоро не славе Дан победе.
Њихово напуштање идеје савезништва из Другог светског рата је елемент покушаја ревизије историје и извртања догађаја наопачке. Међутим, то неће утицати на прославу Дана победе. Тачно је да постоје појединачни позиви за искључење Русије из УН и Савета безбедности, али тешко је говорити да Запад има званичан став према томе иако сада зна да измишља невероватне фантазије. Зато бих овакве идеје назвао ненаучном фантастиком.
* Када говорите о ревизији историје, да ли је она рушењем споменика и других обележја ослободилачке Црвене армије широм Европе досегла кулминацију и тиме нас довела у опасност да поновимо фаталне грешке крвавих глобалних сукоба?
Наравно. Русија о томе годинама говори. Ревизија има циљ да умањи или, како сања Запад, да сведе на нулу улогу Русије. Да би се умањила њена данашња улога, мора се бацити у заборав историја Русије. Ми то нећемо допустити ни под каквим околностима. Рушење споменика је само један од начина, и то се одавно дешава. То се може назвати издајом сопствене историје и народа. Узмите пример Пољске и њеног народа, који се такође борио против фашизма. Ове примере имамо свуда по источној Европи, као покушај брисања симбола водеће, главне улоге Совјетског Савеза и Русије у победи над фашизмом.
* Хоћете да кажете да је, ако се заборави да је Русија ослободила Европу, много лакше представити је као освајача?
Управо то. Одавно видимо покушаје да се у исту раван ставе Совјетски Савез и нацистичка Немачка и да им се припише једнака одговорност за почетак Другог светског рата. Али, на томе неће стати. Следећа етапа биће да се на Совјетски Савез свали главна кривица. Нацификација Украјине је најбоља потврда томе.
* Москва, па и сам председник Владимир Путин, често говори да се у Украјини боре против неонациста. Да ли је заиста реална претња од повампирења фашизма и нацизма у Европи?
Наравно да је реалнА. Имате процват неонацизма у Украјини, почев од преврата 2014, који је испровоциран и остварен уз потпуну и отворену подршку Запада, који негира ове очигледне чињенице. Обнављање ове човекомрзилачке идеологије веома је могуће не само у источној већ и у читавој Европи. Потврда је русофобија која је тамо завладала. Већ видимо њене претеће манифестације и зато су, у контексту специјалне војне операције, веома важне демилитаризација и денацификација Украјине, како би се зауставили ови изузетно опасни процеси по Европу и свет у целини.
* Верујете да ће постављени циљеви бити остварени?
Ове циљеве председник Владимир Путин поставио је на самом почетку операције, а били су истакнути и пре тога, да се постигну дипломатским путем, али Запад то није прихватио. Немам сумње да ће ови циљеви бити постигнути.
* Подигла се велика прашина због изјаве председника Путина, који је цитирао пресуду Међународног суда правде о Косову у којој се каже да нека територија има право да прогласи независност без сагласности централне власти и да су овај став подржали амерички и европски политичари. Он је запитао – зашто сада ти исти западни актери неће да уваже вољу грађана Донбаса о њиховој независности од Украјине, изражену на референдумима 2014. године?
Код нас није пракса да се коментаришу изјаве председника. О овој теми рећи ћу да нема и не може бити никакве промене позиције РФ према косовском питању. Ми Косово не признајемо и најактивније подржавамо Београд у међународним форумима, пре свега у Савету безбедности УН. Све што се тиче наводне промене руског става измишљено је с циљем да се покваре односи Москве и Београда и да би се Србија приклонила антируским мерама.
* Ви искључујете могућност да повезивање питања Крима, Донбаса и Косова ипак може бити део дипломатског пакета, односно трговине између Москве и Вашингтона?
То не постоји, ни у назнакама. Двоструки стандарди су очигледни. Запад нема аргументе и никада нису могли логично да објасне свој став према Косову и према Криму или Донбасу. Ми ова питања такође не доводимо у везу, то су различити контексти и историјске околности, мада је Косово пружило преседан. Само указујемо да су, за разлику од Косова, на Криму и у Донбасу били одржани референдуми где је исказана воља народа, што је послужило као темељ за признање независности и уклапа се у основе међународног права.
На Косову, као што знамо, није било референдума. Штавише, оружани сукоб на Косову је био завршен пре готово деценију и преговори су били у току, док су житељи Донбаса били од 2014. стално суочени с претњом физичког уништавања.
* Кажу да у политици не постоје појмови као вечно пријатељство, братство, па ипак, од вас можемо чути такве речи када описујете односе Србије и Русије. Да ли сте присталица романтичарског приступа у међународним односима или и ви ипак сматрате да су вечни само интереси?
Интереси су важни и имају кључни значај за развој односа. Полазимо од тога да интереси треба да буду узајамни. С поштовањем се односимо према интересима Србије. То је темељ наше политике, али у нашим односима се издвајају духовне, хуманитарне, људске и историјске компоненте. У односима са Србијом су управо ове гране и области сарадње наглашеније него с другим земљама. То је наша заједничка историја, братство по оружју и много тога још.
Наше братство није празна реч, већ оно постоји очигледно и материјално. И није то романтика, већ конкретна категорија у нашим односима и постојаће увек. Ми то осећамо. Позиција Београда у неприхватању антируских мера у великој мери је повезана са овом морално-политичком компонентом.
* Огромни су притисци земаља НАТО-а на Србију и председника Александра Вучића да уведе Русији санкције због, како кажу, бројних злочина које су снаге Владимира Путина починиле у Украјини. Ако би до тога заиста дошло, како би се одразило на наше односе?
Што се тиче злочина, реч је о измишљотинама и „фејку”. Треба најпре да говоримо о ратним злочинима припадника украјинских неонацистичких и националистичких батаљона. Ми смо то доказали, показали материјале нашег тужилаштва, укључујући и инсцениране догађаје којима покушавају да баце сенку на РФ и њене Оружане снаге.
Наравно да се овај фактор користи и у контексту притисака на Србију. Ти притисци су невероватни. Ми то знамо и из сопствених информација, и од руководства Србије, да су то потпуно реални, брутални притисци, конкретно завртање руку и покушаји гушења земље и њене воље, потпуно игнорисање њених интереса. Нама такво понашање делује потпуно дивље, да из перспективе ЕУ тако притискате земљу која има статус кандидата за чланство. ЕУ, НАТО и САД збацили су маске и поново показали своју праву политику.
* То јест, Русија добро разуме тешку и сложену позицију Србије?
Ми одлично разумемо тај невероватан притисак Запада на Београд и тежак положај у коме се Србија налази. И, наравно, високо ценимо принципијелну линију коју чува у непризнавању и неприхватању антируских санкција.
* Мислите ли да је реално да се у будућности Србија прикључи Западу? Тада би и врата НАТО-а била много шире отворена за Србију, што нам поручују емисари из ових земаља. Да ли би то Русија доживела као претњу својој безбедности?
Питање Србије и НАТО-а, чак нећу ни да употребим реч „чланство”, потпуно је јасно. Став и однос Београда о неутралности Србије крајње је јасан, њега је формулисао председник Вучић и заснован је на опредељењу већине грађана. Много пута смо раније говорили, а сада у још јачој форми, да ширење НАТО-а доноси само претњу безбедности и пољуљану стабилност, првенствено у Европи. То је очигледно.
Србија има сопствену позицију, засновану на сувереном интересу, и подразумева очување неутралног статуса. Што се тиче њених активнијих односа са Западом, ако се осврнемо на међународни и европски положај Србије у неком дужем временском року, видећемо да је увек одржавала баланс између Истока и Запада и полазила од својих суверених интереса. Ми то разумемо, поздрављамо и односимо се према томе с поштовањем. Сада су то Русија, Кина, ЕУ и САД, и претпостављамо да ће ова линија бити очувана јер је она историјски предодређена и на најбољи начин одговара текућим и будућим интересима Београда.
* Русија је донедавно имала много пријатељских држава у Европи. Зашто оне нису успеле да очувају балансирану политику?
Зато што су их, што се каже, притегли. Натерали су их да се не обазиру на своје интересе и потчине блоковској дисциплини и правилима која диктирају САД. Добар пример је расправа која се сада води поводом увођења санкција у енергетици, где покушавају бар неку самосталност да очувају у погледу испорука и плаћања за руски гас и нафтног ембарга.
Видимо да у ЕУ нема јединства када је реч о овим питањима и да постоји низ европских земаља које су се замислиле над својим националним интересима и схватају да ће им оно што се намеће из Брисела, а пре свега из Вашингтона, подрити економије, благостање, социјалну сферу и положај њиховог становништва. Али то мало кога занима у Вашингтону. И у Бриселу такође.
* Србија се веома нада повољној цени за гас у наредном периоду. Колико је вероватно да ћемо поново имати најповољнију цену у Европи и колика опасност прети овим испорукама, имајући у виду да САД и поједине земље ЕУ, укључујући и Бугарску, из које нам стиже гас, отворено позивају на потпуни бојкот руских енергената – без обзира на велику зависност од њих?
Када се говори о енергетској зависности од Русије, то су западни језик и формулације. Ми говоримо о нормалној сарадњи која је грађена и гради се на основу уговора који одговарају интересима страна и пажљиво се у свим аспектима усклађују путем преговора, било да је у питању нафта, гас, угаљ или било шта друго. Зато о зависности могу да говоре да би подрили наше позиције: ради се о нетржишној конкуренцији, да би америчке енергетске компаније стекле предност. Јер, тржишним и поштеним путем они не могу да конкуришу руским добављачима енергената.
Ми очекујемо почетак преговора о гасу са Србијом и зато не можемо да трчимо пред руду, али сам уверен да ће се они водити на најприхватљивији начин, с обзиром на реално стање на тржишту и то да је Србија нама пријатељска земља. Кад саберемо ова два аспекта, мислим да ће бити пронађена златна средина која ће одговарати интересима и Русије и Србије.
Што се тиче ембарга и обуставе снабдевања гасом, испоруке су прекинуте непосредно Бугарској. Ако говоримо о њој као о транзитној земљи, она треба да води рачуна о својим обавезама према двема другим земљама, чланици ЕУ и кандидату у ЕУ, које настављају сарадњу.
* Али Србија не треба да плаћа гас у рубљама?
Србија је пријатељска земља, није увела санкције и наставља се сарадња без промена.
* Може ли онда гас да се плаћа у динарима?
Како ће бити даље, видећемо. То ће бити резултат преговора и договора две владе, и „Гаспрома” и „Србијагаса”. Ја бих ово поставио још шире и рекао да ми у целини, а не само у појединим секторима, видимо перспективу у преласку на активнија плаћања у националним валутама. Такве идеје постоје јер их сугерише живот и понашање Запада, који је напросто украо део резерви РФ и поништио финансијско поверење према себи свуда. А ми смо усвојили узвратне мере.
Разговарао: Бојан Билбија
https://www.politika.rs/scc/clanak/506727/Zapad-na-Srbiju-vrsi-neverovat...
