БиХ завршила са својом улогом „добре муслиманске земље“

САУДИЈСКИ ПРЕСТОЛОНАСЉЕНИК НЕ ОДГОВАРА НА БАЈДЕНОВЕ ТЕЛЕФОНСКЕ ПОЗИВЕ

* Ратови деведесетих су давно прошли а босански муслимани данас, не представљају ни државу ни Ислам док као западни кловнови и америчке  евет ефендије, климају послушно главом следећи САД

* Конфузна и политички неотесана за дипломату, Бисера Турковић у име земље која никоме више не представља ништа битно, није пореметила планирани ток конференције, Организације за Исламску сарадњу, одржане 22. и 23. марта... Пропадо је њен покушај да се у предвиђени дневни ред убаци чаршијска мина о „худој Босанској судбини“, „опасном Милораду Додику“ и Србима који вребају и вребају да „тако важну и богату земљу зауставе у напретку и растуре“. Узалуд је Бисера трчала за муслиманским лидерима...

* Није схватила да је била на скупу који Запад третира као највећег непријатеља Ислама, а Русију као стратешког партнера и пријатеља са којим треба ојачати сарадњу, па на том скупу санкције или осуду Русије, за било шта, ниједна земља није ни поменула

_____________________________________________________

       Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ, „Печат“

       АКО се под "свјетским поретком"  подразумијева у међународној заједници изграђени систем прихваћених међународних правила, прописа, неписаних обичаја и политичких договора о дјеловању, понашању и ограничењима у понашању држава, државних и војних савеза и осталих субјеката међународних односа, онда до сада познати „свјетски поредак“ више не постоји.

       Изричито или шутке договорени заједнички "кућни ред" у свијету који се поштује ради очувања међународнога мира и сигурности у свијету, систематски и агресивно, је поткопаван са стране западних, НАТО држава.

       У видном сукобу, Запада и свега другог и другачијег, коначно је и Ислам препознао своју страну отворено се дистанцирајући од западних држава и политике.

       Министарска конференција, (57 држава) Организације за Исламску сарадњу у Исламабаду одржана 22. и 23. марта и њена Резолуција, једногласно усвојена тим поводом, ставили су печат на одлуку престолонасљедника Саудијске Арабије, Селмана бин Абдулазиза, да не одговара на телефонске позиве предсједника САД Бајдена.

       Уз  масовне протесте у Турској, и осуду агресивне НАТО алијансе, слиједио је отворени захтијев за напуштање тог злокобног савеза, показало се: шта у тим бурним временима желе муслимани свијета и на чијој су страни.

       Нема сумње да је БиХ завршила са својом улогом „добре муслиманске земље“ коју цјели Исламски свијет подржава као симбол жртве. Ратови деведесетих су давно прошли а босански муслимани данас, не представљају ни државу ни Ислам док као западни кловнови и америчке  евет ефендије, климају послушно главом следећи САД. 

       Земља БиХ, због Бошњака, видљива је само као, мала, породична задруга клана Изетбеговић.

       Потврдило се то и ових дана, када је Бисера Турковић, у својству министрице вањских послова БиХ, гостовала на састанку Вијећа министара Организације за Исламску сарадњу (Organisation of Islamic Cooperation).

       Њен покушај да се у предвиђени дневни ред убаци чаршијска мина о „худој Босанској судбини“, „опасном Милораду Додику“ и Србима који вребају и вребају, да „тако важну и богату земљу зауставе у напретку и растуре“.

       Узалуд је Бисера трчала за муслиманским лидерима, једино што је успјела, је то да фотоапаратом ухвати тренутак руковања са домаћином, pакистанским премијером Имран Каном, који није успио да сакрије на лицу, израз гађења према овој политичкој креатури.

       Иначе, Бисера је рођена у Сиску, у децембру 1954. од мајке Катарине Краус и Мухарема Решића.

       Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Сарајеву 1979. а 1987. завршила преддипломски студиј криминалистике на Philip институту у Мелбоурну, да би идуће године магистрирала криминалистику на La Trob Универзитету у Мелбурну.

       Докторирала је међународне односе на Pacific Western Универзитету у САД-у 1995.

       Била је амбасадор у Хрватској (1993–1994), Мађарској (1994–1996); у Сталној мисији БиХ при ОЕСЦЕ, у Европи у Бечу (1996–2000).

       Од 2000. до 2001. године радила је као министрица за европске интеграције БиХ, а од 2001. до 2004. била је извршна директорица Центра за сигурносне студије у БиХ. Радила је у Сталној мисији БиХ при ОСЦЕ-у и Уједињеним народима у Бечу и од 2004 до 2005).

       Била је амбасадор БиХ: у САД-у (2005-2009.); у Краљевини Белгији (2012-2015.) и у Катару (2018-2019.).

       Од  децембра 2019. је министрица вањских послова БиХ.

       И поред значајног образовања те богатог животног искуства, Бисера Турковић лоше ради посао за који је плаћена, посао министрице вањских послова БиХ.

       Углед БиХ у свијету је на врло ниским гранама. БиХ нема много пријатеља, а чак је успјела покварити односе и са земљама и институцијама које су је подржавале.

       У БиХ већ годинама не долази „А“ листа дипломатских гостију, нити БиХ политичари имају отворена врата у Вашингтону, Лондону, Риму, Москви, Берлину.

       Дипломатија БиХ је спора, лоша у сваком смислу и чине је људи сумњивих моралних и професионалних референци, уз понеки изузетак.

       Протеких деценија БиХ није изградила чврсте дипломатске везе у центрима моћи на Западу а није успјела на прави начин повезати се нити са земљама Блиског Истока.

       Можда је најгори примјер неуспјеха босанске па и бошњачке дипломатије, односи са Уједињеним Арапским Емиратима.

       Ова моћна и богата држава која постаје политички и војни фактор и на глобалном плану, нема амбасаду у Сарајеву. УАЕ у БиХ нема ни конзулат, ни дипломатску мисију, културни центар, делегацију привреде коморе.

       УАЕ има амбасаду у Београду и амбасаду у Подгорици, али је нема у Сарајеву.

       Док УАЕ у комшилуку прави велике инвестиције, попут Београда на води и Етихада, тешко је наћи било какав иоле значајан дипломатски траг комуникације између БиХ и УАЕ. Посљедњи сусрет званичника БиХ и УАЕ био је 2005. Истина, Бакир Изетбеговић је 2016. примио нерезидентног амбасадора УАЕ за БиХ, оног са сједиштем у Риму.

       Конфузна и политички неотесана за дипломату, Бисера Турковић у име земље која никоме више не представља ништа битно, није пореметила планирани ток конференције, Организације за Исламску сарадњу – ОИЦ.

       На тој историјској 48. сједници Вијећа министара вањских послова у Исламабаду(ЦФМ), на тему „Изградња партнерства за јединство, правду и развој“ у Исламабаду, расправљало се о многим проблемим у свијету, па је једногласно усвојена резолуција која је понудила јасне одговоре на питања: Палестине и Al-Quds Ash-Sharifa, те развоју догађаја у Афганистану.

       Земље Организације за Исламску сарадњу-ОИЦ су подржале право народа који се налазе под колонијалном страном доминацијом-окупацијом на самоопредјељење и траже ослобађање свих окупираних територија.

       Незаобилазна су била и тзв. афричка питања, укључујући ситуацију у Либији, Републици Судану, Сомалији, Републици Мали, регији Сахел и језеру Чад, крхкост те регије те ситуацију у Средњој Африци и Републици Гвинеји, уз посебно истицање догађаја у Сирији и другим регијама.

       У Резолуцији је наглашен циљ да се ојача сарадња с међународним партнерима, Уједињеним народима, Руском Федерацијом и Европском унијом.

       И јасна критика међународног тероризма уз осуду терористичких организација ДАЕШ и Аl Qаide те рјешавања сукоба, уз осврт на економска, културна, социјална, хуманитарна и научна питања, укључујући исламофобију.

       Бисера Турковић, овакав развој ситуације нити је схватала, нити је се то тицало, јер у Сарајеву не желе говорити о тим „исламским темама“ а још мање активно дјеловати на скупу, који Запад третира као највећег непријатеља Ислама а Русију као стратешког партнера и пријатеља са којим треба ојачати сарадњу и на коме санкције или осуду Русије, за било шта, ниједна земља није ни поменула.