Балетић: Зар у Бриселу верују да Срби вреде 165 милиона евра, а не 165 милијарди?

КОД „ПРИЈАТЕЉА“ РАМЕ ВУЧИЋА У ТИРАНИ ДОЧЕКАШЕ ВАТРОМЕТОМ ОД ЗАПАЉЕНИХ СРПСКИХ ЗАСТАВА

* Вучић из Норвешке поручи да су и Курти и његови „Срби“ (Рашић и Трајковић) највећи „олош и то са дна каце“ и да ће, неодласком у Тирану – казнити лицемерство ЕУропе... Након што он отвори душу, долете у Београд комесар за ЕУропејско проширење Вархељи, из Брисела „искритиковаше“ сад и Куртија, дадоше нам 165 милиона евра и рекоше да је присуство Србије на самиту у Тирани битно. На то Вучић изјави: „Емотивно сам реаговао... жив сам човек... све што сам рекао је истина“ и – 6. децембра оде на дводневни самит у Тирану   

* Пошто сам и ја „жив човек“, иако небитан, све ово што за неколико дана протутња Србијом, она прва изјава председника, мада по уџбенику потпуно недипломатска – морам признати да ми је пријала. Лепо је понекад – огољену истину – наглас чути. Мени све ово – и недипломатско и дипломатско – и може да прође, да не би оних 165 милиона евра. То преболети не могу! Некако бих радије да нам не одредише цену!

* Од Србије „само“ траже да зажмури, да се прави да ништа не види, док они односе наш свети КосМет и заокружују га у исламску државу! А која ли је тек „мишоловка“ – ово напрасно залагање Америке да Шиптари дозволе ЗСО потписану у Бриселу 2013. – или ћете ми можда рећи да су Амери одустали од државе Шиптаристан?!

* Најпоквареније је што нас Запад убеђуј да добровољно раскинемо са јединим историјским пријатељима који су нас увек од њих чували! Да останемо сами на пустој ледини како би нас они, напокон, са ужитком и лакоћом – згњечили, размазали и испод земље у колективни гроб – чизмом утиснули!

___________________________________________________

          Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ

          ЕВО смо били 6. децембра на дводневном Самиту ЕУ и Западног Балкана, који се први пут одржава у једној држави која није њена чланица и то – нигде другде не нађоше да то опосле – него  сред Албаније - у Тирани. И, не само то – од тог датума још крећу и видно појчаним нападима на Србе по КосМету и на северном и јужном делу, а самиташи ни – „а“!

          У реду, још једном нам је објашњено ко вам је овде штићено чедо. Али, да кренем од овог најновијег почетка, не би ли видели шта је с нама.

          Све је почело када је Курти изабрао Рашића и Раду Трајковић – који су ничим заслужено Срби – да замене оне Србе који су недавно напустили његову владу и све институције Шиптаристана, зато шти је хтео да Србе кажњава и отима им аутомобилске регистарске таблице из Србије. Разлог је јасан – ни таблице из Србије очима не може да види, а камо ли Србе, са којима иде систематично: претња, обесправљивање, пљачкање, хапшење, пребијање, прогон...

Прави велики Шиптаристан - Еди Рама

          Тада председник Србије Вучић из Норвешке, где је био у званичној посети, поручи да су и Курти и ти његови „Срби“ највећи „олош и то са дна каце“ и да ће, неодласком у Тирану – казнити лицемерство ЕУропе због још једанпут поновљене мантре позивања на мир и сарадњу „обе стране“ које су, испада, једнако криве!         

         Након што Вучић отвори душу, сутрадан долете у Београд комесар за ЕУропејско проширење Вархељи, из Брисела „искритиковаше“ сад и Куртија, дадоше нам 165 милиона евра и рекоше да је присуство Србије на самиту битно. 

         На то Вучић изјави: „Емотивно сам реаговао... жив сам човек... све што сам рекао је истина“ и – 6. децембра оде на дводневни самит у Тирану.    

         Код „пријатеља“ Раме у Тирани дочекаше га ватрометом и то – од запаљених српских застава! Браво!

        Остало, колико се дало видети, било је уобичајено и очекивано. У Тирани је рекао: „Боље је бити за столом него на њиховом менију“!

        Што јес-јес, ова се не да критиковати.

        Пошто сам и ја „жив човек“, иако небитан, све ово што за неколико дана протутња Србијом, она прва изјава председника, мада по уџбенику потпуно недипломатска – морам признати да ми је пријала. Лепо је понекад – огољену истину – наглас чути.

        Мени све ово – и недипломатско и дипломатско – и може да прође, да не би оних 165 милиона евра. То преболети не могу!

       Некако бих радије да нам не одредише цену!

Олаф Шолц и Емануел Макрон- како њих

двојица воле Србе и Срију! Да се најежиш!

       Ево, да су нам дали 165 милијарди евра, па да се и зажмури! А није да би било без основа и то само кад се узме подмиривање дуга за оне „испоручене“ бомбе у НАТО агресији по Србима. И, да не би било забуне – мени у те милијарде не улази КосМет – иако је он, видљиво или невидљиво, једина „роба“ око које се све ово врти.

        Зато нам је и шеф ЕУропејске дипломатије Борељ и поручио из Тиране да су Београду дан пре, а Приштини на дан отварања самита, послали последњу верзију тог тајанственог француско-немачког или Шолц-Макроновог плана о КосМету – и подвукао да морамо „кренути у озбиљне разговоре“.

        Једина новина ту је, изгледа, да се план крије од јавности – како би отимачина лакше прошла! Међутим, „процурело је“ да су нам кораке спаковали у тачкама – у којима свака до једне потврђује независност Шиптаристана – а заузврат ћемо „добити“ некакву Заједницу српских општина (ЗСО) – тјс. „демократски рај“ за Србе у будућој – још једној – шиптарској држави! А онда за тај „уступак“ ређају синониме за његово признање где ће: обе стране поштовати надлежности једна другој, па неће једна другу кочити на путу уласка у ЕУропу, Србија се неће мешати Косову да уђе у међународне организације, а онда – замислите – неће се ни Косово мешати Србији!          

        Значи – од Србије „само“ траже да зажмури! Да се прави да ништа не види, док они односе наш свети КосМет и заокружују га у исламску државу! А која ли је тек „мишоловка“ – ово напрасно залагање Америке да Шиптари дозволе ЗСО потписану у Бриселу 2013. – или ћете ми можда рећи да су Амери одустали од државе Шиптаристан?!

        Умало да заборавим – ту је и главни „бенефит“ – перспектива уласка у ЕУропу.

        Е, не да вам је све ово подло, него и понижавајуће до бола! Вала, западњаци, ако је и од вас – много је!

        Одмах ту искочише „аналитичари“, тешећи нас како се ту не помиње улазак Шиптаристана у УН! Дивно! Нема помена УН – нити да ће ући, нити да неће, али – у међународне организације има да их подржимо да уђу!

       У које (?) – па међународне! А, шта је УН (?) – ако не међународна организација?

        Браво! Видите како знате, кад вам се лепо постави питање. Добро. Ево, у праву сте – око УН ће бити на нашој страни – и (?!) – каква ми је, па, то сигурност неулазак у УН – ако смо већ пристали да им га дамо на сваку другу капију кроз коју га износе из Србије?!

        Е, има ли од овога ишта безочније? Не, да ја знам!

        И, није ту крај скакања по мозгу.

        Ти позвани да нам отворе очи да прогледамо, објашњавају како смо ми „осуђени једни на друге“ и како све то морамо због економије, зараде и пара! Те због нашега „просперитета“ има да се гурнемо – ових следећих сто година – у директан загрљај са комплет заокруженим Шиптарима! Претходних сто смо били са „браћом“ од Словеније, па редом наовамо! И сад ћемо – опет да „напредујемо“ – све док нам и ови „пријатељи“ не стану на „зелену грану“ у Великој Албанији – к'о што су нам они претходни – на наш рачун и нашу несрећу у Југи – стали!

         Нема оћеш-нећеш, наређена је будућност с њима – „једино ћемо тако зарадит“!

        Значи, прво паре и зарада, па ако нам претекне времена за још понешто, онда може и о томе, а и не мора.

        Сад – да је то нека новина – није!

        То је најстарији занат – до дан данас живахан – где се „добит“ обрће. Ни „ћимбеници“ тог заната – проститутке – не би ни улазиле у ту „економију“ да то, на том њиховом „тржишту“ – не раде због пара! И њима је једини разлог „удруживања“ – њихова „економија“!  

        Оне зато – и јесу – проститутке! И, да ми се проститутке не увреде – капа доле за њих! Оне –  искључиво – себе и свој интегритет – проституишу!

        За ову нашу будућност упаковану у „добробит“ – главна веза нам је албански премијер и наш „пријатељ“ Еди Рама. Кад је већ главни, ред је да се понешто помене и од онога – чиме нас је и он задужио.

        Памтимо га још од 2014. када су он и брат му стигли у Београд на утакмицу Србија–Албанија, па он навијао из ложе, а бато му – усред Београда – дроном „навијао“ заставу Велике Албаније! Е, ту нас је купио за сва времена – од тада смо пријатељи.

        А онда је 2018. на здруженој седници албанске и шиптаристанске владе у Пећи представио и идеју о „националном пројекту уједињења Албаније и Косова“ и дао задатак тадашњем шиптаристанском премијеру Рамушу Харадинају да започне са израдом „заједничке стратегије уједињења Албанаца до 2025“!

        У Тирани сад, 28. новембра, када су – са комплет окупационом гарнитуром нашега КосМета – прослављали Дан заставе, или 110 година колико им је та држава и стара – о Великој Албанији је рекао да се није могло ни слутити да ће Албанци „данас имати две државе и још премијера у Црној Гори“!

       Што јес-јес – браво нам га Срби!

        Недавно је – ради „чистоте“ држава им – и тражио од ЕУропе да се забрани и помен о „жутим кућама“, како би се избрисао траг о шиптарском касапљењу Срба – у те њихове две државе – и распродавању „у деловима“ по планети.

        Опростите ми што ћу вам нарушити ту срећу о заједничкој економији, али се морам сетити – како је само здушно подржавао и оне приштинске таксе против робе из централне Србије – баш га је болело за ЦЕФТА споразум.

Милијана Балетић

        Како се тек грчевито борио да Телеком Србија не купи њихову компанију и уђе у Албанију јер „не може се дати Србији нешто што је национално добро и безбедност Албаније“!

        То, Рамо, пријатељу наш! Овде сте само ви нама „пријатељи“ – изгледа!

        Могла бих ја ту нашим „убеђивачима“ набрајти тога колико год, али немам, баш, толики желудац – ни за Раму ни за „убеђиваче“.

         Но, шта је ту је – сад да видимо шта је бенефит овога самита?

         Шта смо то добили осим потврђенога притиска да раскрстимо с КосМетом и са Русијом, која нам помаже да очувамо и КосМет и нас уопште овде где смо?

          И, ајде пре него што раскрстимо, да макар изведемо рачуницу.

          О томе – како нас је Русија задужила да опстанемо кроз историју, па све до оног кад је спречила да нас – ови други – прогласе за једини геноцидни народ од када се народи на планети помињу – могла бих, не у једној колумни, да набрајам.

          Али, ако ћемо о „добротама“ ЕУропе и Запада према Србима, што појединачно што здружено кад су ударали, е, ту би се исписали томови.

          Сви ратови којима су нас газили, народ нам унијатили, отимали нам темељ и колевку, кидали нам духовну вертикалу Косово и Метохију који нам је у генетском коду идентитета уписан, у геноциду нас истребљивали од Запада с једне, а од Шиптара с ове друге стране – и онда нас геноциднима прогласили.

          И сад, није ни то оно што је најпоквареније, него су одлучили да нас убеде – да добровољно – раскинемо са јединим историјским пријатељима који су нас увек од њих чували! Да останемо сами на пустој ледини како би нас они, напокон, са ужитком и лакоћом – згњечили, размазали и испод земље у колективни гроб – чизмом утиснули!

          А, то слепо слушање – и поред свега чиме су нас „задужили“ – правдамо „убирањем некаквих пара“ из загрљаја с њима...