Балетић: Срби себи дугују и свој „Јад вашем“ и споменик италијанском генералу Лузану
ТИТОВИ БРОЈАЧИ СРПСКИХ ЖРТАВА СТИГЛИ (СА ИМЕНИМА) ДО 40.000, САМО ТОЛИКО ПРИЗНАЈУ ХРВАТИ И ВАТИКАН
Јад Вашем
* Ево смо отворили „аукцију“ на којој лицитирамо са српским жртвама, продајући их под бројем прихватљивим за џелате?! И, како време протиче, они све више смањују, а ми све више пристајемо?! Пратећи тај процес који већ увелико тече, очекујем познати исход: „први пут, други пут, трећи пут – продато“!
* Ми се данас погађамо и око КосМета, јер смо о злу ћутали пола века, чекајући да нарасте! И не само то, него смо то време провели у највећем весељу певајући „Шоте мори Шоте...“, не знајући да је Шиптарка Шота Галица, која се у шиптарским одредима борила против Краљевине Србије, након Балканских ратова 1912. – и уз ту песму - играла коло око ватре у коју је везане 7 српских дечака, чобанчади, бацила у живи огањ да пред њом изгоре!
* Овде, чак, није толико ни битно ког данашњег Броза представља данашњи „поп Зечевић“, који је заговорник да се монструозности и геноцид над Србима по хрватским јасеновцима релативизују и жртве понижавају свођењем на ценкање око бројева, али се чуду начудити не могу како то да таквога одредисмо – да нам он – брани истину?!
* Господо драга, све дотле док се они који у српској држави имају моћ одлучивања – не реше разних „ћулибрка“ и – макар један споменик не подигну генералу Лузану – далеко смо ми од суверености и освешћеног народа вредног поштовања!
________________________________________________________
Aутор: Милијана БАЛЕТИЋ
ЗНАМ, сад ће неко рећи откуд ова тема поред рата у Украјини, бежања нормалног света кроз БРИКС од западњачког злостављања и окупације, прављења црногорске владе без Срба који су тамо – по словеначком рецепту из '90-тих – „избрисани“?
Или шиптарског геноцида над Србима под западњачким покровитељством и ценкања са њима око светога КосМета уз приде Куртијево забадање заставе Велике Албаније у сред Македоније!
Јуриша здруженог Запада са неонацистима на Кијевско-печерску лавру и православне светиње по Украјини, к'о у она „најсветлија“ доба комуниста, или ова данашња шиптарска у Шиптаристану...
Можда другима не, али мени и те како све ово и толико тога што бих могла још набројати, има везе, вуче дубоке корене и стаје у ову моју данашњу тему.
Ми се данас погађамо око КосМета, јер смо о злу ћутали пола века, чекајући да нарасте! И не само то, него смо то време провели у највећем весељу певајући „Шоте мори Шоте...“, не знајући да је Шиптарка Шота Галица, која се у шиптарским одредима борила против Краљевине Србије, након Балканских ратова 1912. – и уз ту песму - играла коло око ватре у коју је везане 7 српских дечака, чобанчади, бацила у живи огањ да пред њом изгоре!
Ево сад имамо и „Олују“ да је обележавамо сваке године, јер – исто тако смо пола века ћутали о српским мученицима по хрватским јасеновцима, јамама и јадовнима – а сад се још и ценкамо око њиховога броја!
Отворили смо „аукцију“ на којој лицитирамо са њима, продајући их под „бројем“ прихватљивим за џелате. Како време протиче, они све више смањују, а ми све више пристајемо! Пратећи тај процес, који већ увелико тече, очекујем познати исход: „први пут, други пут, трећи пут – продато“!
Експерт за проучавање и истраживање геноцида проф. Гидеон Грајф у својој књизи „Јасеновац Аушвиц Балкана“ описао је 57 начина на које су Хрвати мучили и убијали Србе у Јасеновцу. Е, то је машта за дивљење?!
И, сад је неко сву причу о хрватским „јасеновцима“ претворио у број!
Зашто?
Па, зато да би се могло ценкати: јесте толико, није толико...
Усташе и пребиловачки новомученици
„Сналажљивци“ су се ухватили спасоносног „аргумента“, да само они српски мученици који су поименце пописани има да се и рачунају у мученике. Који нису – нису ни мученици!
Не постоје и – тачка!
Па, 60 милиона људи је убијено у Другом светском рату! Јевреја 6 милиона, совјета више од 27 милиона, Немаца преко 5 милиона... – и нико не тражи, нити су сви они наведени поименце, него се до несумњивог броја долази и истина утврђује путем разних научних метода, којима наука за ту област располаже.
Једино се за Србе тражи да сваки „број“ буде именом „оправдан“!
Јер, то шибицарење им даје шансу да перу своје монструозне и болесне биографије и основну идеју с којом су то радили – која и одређује тај застрашујуће изопачен и језив хрватски злочин над Србима!
Па, само у Шарановој јами у близини логора Јадовно, дубина скелетних остатака је 5 метара – а то је једна од 32 безданке на Велебиту!
Јаме су усташама дошле к'о чист „поклон“ природе. Ни жуте банке нису морали потрошити око додатног ангажовања (градње логора, копања рака, затрпавања лешева...) – осим што су пали с ногу убијајући и бацајући у јаме!
Мада, кад се уморе од клања, бацали су их и живе, да се и они мало одморе!
И логор Јасеновац им је поред Саве. Е, у Саву су их бацали само мртве, јер – шта ако неко зна да плива! Мислило се о свему. Нема ту места аматеризму. Професионалци су то!
Можете само мислити колико је заиста Срба под усташком ендехазијом поубијано и колики је то очигледни злочин, кад ни Брозови хроничари нису могли избећи „бројање“ српских страдалника – при томе намерно лицитирајући са „бројевима“ како би се направила пометња и релативизовао геноцид.
А најинтересантније је то што су набројали „бројева“ само до „броја“ 40.000 који се касније – гле чуда – поклапа са Туђмановим (!), на који се сада позивају Хрвати, а за њега навијају западњаци и Ватикан!
То данас дотле иде да садашњи хрватски „повјеснићари“ чак тврде како је Јасеновац био „утоћиште у кому су“ се Срби културно уздизали уз „казалиште“ и играли „ногомет“ – па све до негирања да је уопште и постојао!
Ту више није битна ни примењена машта у мучењу, ни то што су мучитељи Хрвати, а мученици Срби, ни то што су на планети једино Хрвати и смислили и имали логоре за децу, ни то што о тим страшним злоделима постоје извештаји италијанских и немачких служби и официра, који су згрожени, згађени и престрављени над таквом патологијом Хрвата, писали Риму и Берлину да се то заустави!
Један од њих је и генерал Алесандро Лузано који ужаснут пише Мусолинију о масакру над српском децом. То писмо, са фотографијом Лузана који шокиран стоји изнад прекланог српског детета, објавили су многи портали. Наћи ћете га под насловом: „Масакр Павелићевих усташа у Пребиловцима: страшна исповијест италијанског генерала“.
То – не само да треба прочитати – него и овековечити подизањем споменика генералу Лузану!
Уосталом, да смо читали и дизали такве споменике – не би ми данас имали прогон, убијање и етничко чишћење Срба са свих простора бише Југе и трпање у Србију – и то скраћену за КосМет који отимају!
Да смо истражили, пописали, забележили све наше мученике – макар само из два светска рата – одлучно и принципијелно стали у одбрану нашег страдалог народа, као што су то урадили Јевреји – тешко да би нам се поновио погром који се над нама од '90-тих, па до дан-данас, дешава!
Ми се још не удостојисмо ни да подигнемо српски „Јад вашем“ у Београду – биће да немамо довољно „материјала“, шта ли?!
Е, решење за тај „недостатак“ је ћутање и праштање! То – проверено – помаже!
А, колико видим – добро нам и иде.
Милијана Балетић
Да смо били упорни само онолико колико су и они, који су нас у геноциду убијали, упорни да докажу да смо ми геноцидни – не би њима ни на памет пало да потежу „Бљеске“, „Олује“, „Сребренице“, прављење Шиптаристана, „брисање“ Срба – него би ћутали и покрили се по ушима!
Сад, ево, на мала врата гурају још и „српски геноцид“ над Шиптарима! А, ту причу око „Сребренице“, није да ја немам више живаца да понављам, него је то већ толико јасно да и они који је не испуштају из мегафона, тачно знају о каквом пројекту се ради и шта се са њим хоће.
Можда није лоше из овога извући наук, стиснути петљу и истрајати у борби за истину, јер – као што видимо – није им било довољно што смо ћутали, бетонирали јаме, Јасеновац сравнили са земљом, претворили у шетачку оазу и поносили се заборавом – него се, ево, цео Запад заједно са овим нашим комшијама непосредним извршиоцима, упро да нас, поред свега, још и геноциднима прогласи!
Али, ми смо „велики“ јер смо опростили нашим џелатима?
Ево, ја нисам велика! Признајем! Па нека страдам од тих „великодушних“ који се утркују ко ће пре да опрости.
Јер, не само да сам убеђена да, ја која нисам жртва, немам право да у име жртава опраштам њиховим крвницима – него мислим да је то и врхунско лицемерје и неморално!
Нека џелати затраже опрост - директно и гласно - од својих жртава, па ако им жртве опросте – нека им је просто!
Па, само за логор Јасеновац, одмах по завршетку рата, дошло се до података да је ту зверски убијено најмање 500.000 Срба – и то на основу тада доступних, неуништених, изворних и неспорних докумената, којима су располагале и Италија и Немачка, као и неке савезничке земље, мимо оних који су били доступни тадашњој власти Југославије, па под Брозом спаљени!
То сам као новинар, још док ми није било забрањено да радим, истраживала, радила емисије о тој теми са многима, између осталог и са проф. Смиљом Аврамов, академиком Василијем Крестићем, академиком Србољубом Живановићем..., који су лично у свом научном раду то проучили и расветлили!
И, није сад мени овде толико загонетно ово хрватско и западњачко упињање и прање крвавих им руку од језивог злочина над Србима, колико то да су за то своје лицемерство нашли помагаче и то нигде друго до међу нама Србима и то директно постављеним од званичних институција.
Хрвати нису новина, али страх ме је да ни наши разни „Ћулибрци“ у српском народу нису новина! Па и поп Зечевић је био извршитељ Брозових жеља, да се Срби са КосМета, они који су успели да умакну шиптарској ками, не врате у своје домове након Другог светског рата!
Али, зато преко отворене границе са Албанијом и ширење Шиптара преко наше државе, нико још од тада, до дан-данас зауставио није! Још мало па ћемо их – кaо у Македонији – и у Устав уписати да су конститутивни.
Овде, чак, није толико ни битно ког данашњег Броза представља данашњи „поп Зечевић“, који је заговорник да се монструозности и геноцид над Србима по хрватским јасеновцима релативизују и жртве понижавају свођењем на ценкање око бројева, али се чуду начудити не могу како то да таквога одредисмо – да нам он – брани истину?!
Господо драга, све дотле док се они који у српској држави имају моћ одлучивања – не реше разних „ћулибрка“ и – макар један споменик не подигну генералу Лузану – далеко смо ми од суверености и освешћеног народа вредног поштовања!
