Балетић: Спремајмо се – ниједно се царство није само распустило, па неће ни америчко
ЕВРОПА СПАКОВАНА У ЕУ САМО ЈЕ ПОЛИТИЧКО КРИЛО НАТО – СИЛЕ ЗА ЗЛОСТАВЉАЊЕ СВЕТА ПОД КОМАНДОМ АМЕРИКЕ
* Знала сам ја да се с печуркама није шалити, али да су толико опасне да се у бербу иде до зуба наоружан, ево ми тек сад Шиптари отворише очи. Чак су толико опасне да угрожавају безбедност Америке, те је Вашингтон одмах упутио ултиматум Србији да та три „берача печурки“ под хитно пусти на слободу! Ма, нисте морали тако јавно – знамо ми да иза свега ви стојите и да су Шиптари само бедни извршиоци!
* То, како су несрећну Украјину, преко квислинга и залуђених у њој, одабрали за полигон на којем – далеко од своје куће – бију крваву битку за победу и опстанак свога царства, мучно је и гледати и причати! Џаба би сад неко у тој безнадежној земљи и прогледао – мрак би га појео и при покушају да отвори очи!
* Сва су царства нестала кроз крваве ратове и сукобе у којима су била побеђена. Тако и данас присуствујемо жестокој и свеукупној борби „западњачког царства“ на челу са Америком, које је у стању да цео свет гурне у катаклизму, не би ли опстало!
* Стварање новог светског поретка и сељење моћи са Запада на Исток – незаустављив је геополитички процес! Ко пре схвати, тим боље по њега! Бела кућа је објавила: „Свет је на раскрсници. Оно што буде данас урађено, одредиће животе за три или четири наредне генерације“. А нас је њен амбасадор Кристофер ХИЛ додатно „ободрио“: „Одлична порука о искориштавању историјских прилика. Мислим да је Србија за то способна“! Нека, пријатељу! Хвала! Имам и ја за вас ону Његошеву: „Спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претрже... у главу ми памет ућерасте“!
Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ
КАДА су, пре неки дан, српски специјалци ухапсили шиптаристанске полицајце, који су се недалеко од Шиптаристана шуњали кроз централну Србију, на питање откуд они нама „у госте“, рекли су да су кренули у бербу печурки.
Знала сам ја да се с печуркама није шалити, али да су толико опасне да се у бербу иде до зуба наоружан, ево ми тек сад Шиптари отворише очи.
И нека што су опасне, него чак толико да угрожавају безбедност Америке, те је Вашингтон одмах упутио ултиматум Србији да та три „берача печурки“ под хитно пусти на слободу! Ма, нисте морали тако јавно – знамо ми да иза свега ви стојите и да су Шиптари само бедни извршиоци!
То што тамо, из чиста мира похапшени Срби труну по затворима – нико не потеже апел да угледају слободу! А, шта би им тек радили – и тим невиним страдалницима и држави Србији – када би их затекли под пуном ратном опремом у „походу на печурке“ по Шиптаристану – најежим се на саму помисао!
Е, то је бескрупулозност и моћ светског диктатора који, ево, скоро столеће већ монструозно малтретира целу планету.
Свуда где су могли ставили су шапу на све изворе енергије (и остало што им треба), и одредили свој долар за меру светској трговини – то су им две основне полуге моћи.
Њихова „мера“ за штампање долара су тоне! Једина „економска законитост“ штампања је – колико им кад треба! Штампају – што долара, што тоалет папира – колико тржиште тражи, а тржиште – цео свет!
Мало ли је?!
До енергената и осталих природних богатстава су дошли бесрамним упадима у државе рушењем изнутра, кроз преваре, уцене, прављење подела и грађанске сукобе, па све до бомби и ратова, ако је било потребно! А онда – њиховој пљачки није било краја.
Рат у Украјини убрзава пад
западне империје
Како су тек били кажњени Ирак и Либија и њихови председници Садам Хусеин и Моамер Гадафи, кад су – само у назнакама покушали да тргују нафтом мимо долара – језив је пример америчког рукописа владања светом.
Они и у ратом разореној Сирији до дан-данас држе шапу на нафтним пољима и вуку својој кући као да је њихово!
А, нама – шта су радили, и раде – овај пут ћу прескочити.
То, како су несрећну Украјину, преко квислинга и залуђених у њој, одабрали за полигон на којем – далеко од своје куће – бију крваву битку за победу и опстанак свога царства, мучно је и гледати и причати! Џаба би сад неко у тој безнадежној земљи и прогледао – мрак би га појео и при покушају да отвори очи!
Међутим, када се подвуче црта и посложе чињенице – украјинска ситуација планетарно их је разголитила до краја. Открила је сву суштину њихове моћи и бестијалности на какве су све спремни у односу са свима – од поданика до озбиљних противника!
Како они само манипулативно свога вазала ЕУропу – пљачкају, осиромашују, обесправљују и газе до понижавајућих размера! Треба ли већи показатељ у ком стању је она данас од тога да њена најјача економија Немачка, у првом кварталу ове године има „раст“ БДП 0,1% – што би се пре могло назвати суновратом него растом?
Иначе, Европа – спакована у ЕУ – и није ништа друго него политичко крило НАТО-а – силе за злостављање света под командом Америке!
И, не иду они тек тако површно у убијање свога противника, ако треба (а што зависи од противничке снаге) – иду столећима! Убијају у корену!
Тако, гледајући пре неки дан како украјински расколници служе парастос Ивану Мазепи и то нигде друго него у – светом изворишту рускога православља, Кијево-печерској лаври коју су запосели – паде ми на памет како најједноставније објаснити шта се ово на светској сцени дешава и како ће се завршити.
За ово прво, од Украјине и парастоса Мазепи, бољег објашњења нема. Он је био истакнути војсковођа (атаман) у Руском царству крајем 17. и почетком 18. века, под владвином Петра Великог. Међутим, за време рата Русије и Шведске издао је своју домовину у чувеној бици код Полтаве и прешао на страну непријатеља. Петар Велики је победио Швеђане, а Мазепа остао забележен у историји као издајник Русије и православља, због чега је на њега бачена анатема и изопштен је из цркве до дан-данас.
Ето објашњења откуд сада Мазепа!
А, за ово друго – у ком правцу све то иде и какав је коначни исход – ево једаног кратког ређања неспорних чињеница. Оне делују као нека успутна појава у позадини медијски атрактивних збивања, које није лоше прочитати, а од воље вам закључак. Али, управо се из овога чита сва озбиљност и суштина новог светског поретка у који смо већ дубоко уронили, иако тога нисмо свесни.
На Међународном економском форуму у Петрограду, који је одржан од 14.до 17. јуна, учествовало је 130 земаља – толико о изолацији Русије! А, за овај мој текст овде је кључна реченица председника Русије Путина на форуму: „Не да су казнили Русију, него су убрзали њен развој и усмерили је на тржишта будућности“!
Није згорега знати и то да је пре тог скупа портпарол Кремља Димитриј Песков саопштио: „Одлучено је да се овог пута не акредитују медији из непријатељских земаља“. Опа!
Опет смо пропустили шансу да се окренемо на „прави пут“ – што би рекли наши домаћи прозападњаци! А, баш би било лепо да послушамо све њих на гомили, заједно са „пријатељским“ Западом и уведемо санкције Русији, па да и са нама употпуни тај списак непријатељских земаља! Е, то би био маестралан успех наших проверених „пријатеља“!
Ево још једног податка: у организацију БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република) основану још 2006. године за бављење економским питањима, сада, 14. јуна, аплицирао је и Египат! А, улазак, између осталих, желе и Аргентина, Индонезија, Саудијска Арабија, Иран и Турска.
Ових дана ти се ту убаци и француски председник Емануел Макрон, али – за почетак, да уведе себе на самит БРИКС-а, који ће се одржати у августу у Јужноафричкој Републици, па лобира преко домаћина да га „прошверцује“!
Које су му намере и улога, питање је? Међутим, приоритет те организације о којем ће се на самиту разговарати је: „максимални прелазак трговине на алтернативне валуте, било да су то националне, или стварање неке заједничке“, како су саопштили званичници из руске дипломатије.
Милијана Балетић
Ту је и организација ШОС (Шангајска организација за сарадњу), коју су 2001. основале Русија, Кина, Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Узбекистан. Улога ШОС-а је нешто шира од БРИКС-а. У њеној надлежности је јачање безбедности држава чланица, борба против тероризма, развој економске сарадње, енергетско партнерство и сарадња у науци и култури. Данас има 8 сталних чланица, међу којима је и Индија. Поред тога, у поступку стицања статуса партнера у дијалогу је 5 држава, међу којима су и Уједињени Арапски Емирати.
Партнера у дијалогу је 9 држава међу којима су и Египат, Катар, Саудијска Арабија Турска... Држава посматрача има 4, међу њима је и Израел.
Наравно, стуб свих ових организација је свеукупно увезан партнерски однос Русије, светске војне силе са неисцрпним природним ресурсима, и Кине, економске силе број један, која уводи и свој СВИФТ, чиме дави досадашњу окупаторску светску валуту – долар! Иначе, они већ са многим државама и мимо ових организација, међусобно тргују путем кинеског јуана, руске рубље или неких других националних валута.
Мудра Кина видно плете конце своје дипломатије и економије, док иза затворених врата, без помпе подиже своју војну моћ до неприкосновене! Како је само умешно направила мост између Саудијске Арабије и Ирана, којег су западњаци срушили, како би их закрвљене, по принципу „завади, па владај“, држали у шаци!
То су показатељи којим путем свет иде! И – нема дилеме како ће се све ово завршити, али има други проблем – ниједно царство до сада није се угасило слободном вољом – уз осмех на неком коктелу и образложење да му је досадило да буде светски хегемон. Сва су нестала кроз крваве ратове и сукобе у којима су била побеђена. Тако и данас присуствујемо жестокој и свеукупној борби „западњачког царства“ на челу са Америком, које је у стању да цео свет гурне у катаклизму, не би ли опстало!
Како год...! Али, стварање новог светског поретка и сељење моћи са Запада на Исток – незаустављив је геополитички процес! Ко пре схвати, тим боље по њега!
И, биће да овај мој закључак није непознат Америма, с обзиром на поруку Беле куће, коју је садашњи амбасадор у Србији и добро познати нам њихов дипломата из '90-тих Кристофер Хил пренео – и то последњег дана Петроградског економског форума, након Путиновог говора! Ту поруку су добиле све њихове амбасаде: „Свет је на раскрсници. Оно што буде данас урађено, одредиће животе за три или четири наредне генерације“. На ово нас је Хил – додатно „ободрио“: „Одлична порука о искориштавању историјских прилика. Мислим да је Србија за то способна“! Нека, пријатељу! Хвала! Имам и ја за вас ону Његошеву: „Спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претрже... у главу ми памет ућерасте“!
