Балетић: Престани, Београде, са маглом да би све на „Косова“ било лепота само да није злог Куртија!
ШИПТАРИ СУ МЕЂУ НАРОДИМА ПОД АМЕРИЧКОМ ЗАШТИТОМ КОЈИМА ЈЕ СВЕ ДОЗВОЉЕНО, А ОБРАЗА НЕМАЈУ
Богородица Љевишка
* Таквога народа, који је већ једном, ничим изазван, добио своју државу, па преко 'леба још тражи погаче, нема колико је Земљине кугле. Откад су им заштитници одредили да им граница буде „образ“ – сви смо надрљали. Нема државе у окружењу Албаније, а да они – овако или онако – нису изашли мимо свога поседа, запосели им територије и шчепали их за врат. И да не остане дилема – ово 'ватање за гушу – није њиховом снагом. У тој симбиози за снагу су задужени западњаци. Њима су дали улогу свашточиње и хијене
* Шиптари на КосМету протерују, хапсе, пребијају, трпају у затвор, упадају у куће, пљачкају, пуцају на децу, забрањују лекове и лечење, забрањују динар и начин да Срби тамо могу да преживе, обијају амбуланте, поште, краду лекове, обијају касе, отимају новац, хапсе поштаре, лекаре, утерују страх, проглашавају наше светиње за своје, споменике ломе, гробља нам преоравају, светиње пале, руше, ограђују бодљикавом жицом, затрпавају смећем, исписују свугде „УЧК“, све живо терају у изгон, а историјски траг нам и корен тамо затиру и бришу! Је ли то „геноцидна намера“ да Срба тамо нема, или да их има?
* Мене мучи и садржај државне бележнице. Има ли у њој све ово чиме су нас Шиптари „задужили“? Такве „дугове“ – државе бележе. Државе су те које памте како би могле да врате – када доспе време за враћање! Да врате – без селективне правде и емоција. До задње ставке! Нема опраштања! Све што се опрости – кад тад на наплату дође! С каматом дође! Тако раде државе за поштовање
* Мучи мене и – да ли ово геноцидно чишћење Срба треба на крају да значи: нема Срба нема ни српскога КосМета?! А, шта ћемо са светим местима, свецима, историјом, Газиместаном, Пећком патријаршијом, Грачаницом, Високим Дечанима, Богородицом Љевишком... – са идентитетом шта ћемо? А највише ме мучи што бих да знам: зар је Србину битно - када је Косово и Метохија у питању – да ли ће тада бити икога од нашега рода тамо, када дође то време за наплату дуга?!
* И, да ли та наша одбрана КосМета – уопште и може бити одбрана – ако тако није постављена да је сам свети КосМет тај који се брани?!
Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ
ГЛЕДАЈУЋИ овај тренд заштићених народа, којима је све дозвољено – што се најбоље види у ратовима који већ букте и ратовима које припремају – размишљам нешто: кад бих ја доспела у такве – докле бих себи дала на вољу и где би била та граница када бих рекла – е, иако могу, бедно је – нећу.
Од ових којима је све дозвољено у ова два жестока рата од Украјине до Израела – Израел је далеко испред!
Може му се шта год хоће! Може се и Украјини, али има малер – Русију за противника. Да има Палестину – и Украјина би могла редом тепих-бомбама изравнати све до Москве.
А штићеници Шиптари – не да им је дато на вољу да могу шта им год на простору Балкана на памет падне, него их ево поново за рат спремају!
Таквога народа, који је већ једном, ничим изазван, добио своју државу, па преко 'леба још тражи погаче, нема колико је Земљине кугле.
Откад су им заштитници одредили да им граница буде „образ“ – сви смо надрљали.
Нема државе у окружењу Албаније, а да они – овако или онако – нису изашли мимо свога поседа, запосели им територије и шчепали их за врат.
И да не остане дилема – ово 'ватање за гушу – није њиховом снагом. У тој симбиози за снагу су задужени западњаци. Њима су дали улогу свашточиње и хијене.
Не да су их снимили – к'о кроз скенер! То је и једино што они и могу.
Има још нешто чиме су се у историју уписали – то није ни наука, ни култура, ни вера, ни образовање, ни славна историја, ни династије, ни владари, ни државници... – али све то што им фали, а фали им све – отму, припоје, преименују и покраду од комшија – заједно са територијом.
Не, но ће им – образ – сметат!
Е, они такви – најзаштићенији су народ од стране западњака на Балкану.
Наша прича са њима – откад су нам је утакнуле Османлије које су их овде довукле као сточаре и башибозлук – увек је иста. Иначе, простор на источном Кавказу одакле су – и дословце се звао Албанија. И, ево нам их сад опет заједно у јуришу на наше православље и свети нам КосМет.
Турска их отворено и наоружава и увежбава, а са „Косова“ је 29. јануара чак потписала и Оквирни војни споразум.
Мртва трка је између Турске и западњака у товарењу оружја Шиптаристану! Сами Амери су их недавно обезбедили и са „џавелинима“, вредним 80.000.000 долара! За ово „доброчинство“ није им смета' ни образ ни „поштовање“ Резолуције 1244.
А, како се само Запад потресао сад кад су Шиптари од 1. фебруара на окупираном КосМету укинули и динар и платни промет са Србијом. Толико их је то погодило да су – уместо наредбе да се ова шиптарска шикана сместа укине – одмах затражили „довољно дуг прелазни период“ – да се Срби навикну!
Значи – одлука вам је, Шиптари, само таква. Ето, једино још – ако вам није проблем – турите то време навикавања. Лаганица с ватром док се жаба поштено не скува.
Онда иде разглабање данима – како и зашто укидоше динаре заточеним Србима који од тога тамо живе. Па, управо зато да не би – преживели.
Ево, и на заказаној седници Савета безбедности УН, поводом шиптарског геноцида над Србима, председник Србије Александар Вучић је, 8. фебруара, лично отишао тамо и – не да им је рекао... – много их је то потресло!
Ма, знате шта – морам вам отворити душу – искрено вас презирем!
И сад – после свега – убише причом како је за све крив Курти! Како да не! Биће и да је тамо мимо воље Шиптара, који га бирају у незнању, а не управо зато што у њему и виде испуњење својих снова!
Да вас замолим: престаните више с просипањем магле народу – како би све на „Косова“ било неопевана лепота, само да није Куртија који ту идилу квари!
Ево, било је и других мимо њега, па како онда дођосмо до овога данас? Како настаде песма „Шоте, мори Шоте“, „жуте куће“, како Призрен остаде без Срба, а Богородица Љевишка се нађе у бодљикавој жици и смећу...?!
Да не дуплирам причу како је, пре више од 100 година, настала песма „Шоте“ – писала сам о томе још децембра 2013. у колумни „Од Шоте до Богојевци у Београду“. Има је на интернету, кога занима.
И, сад, након свега, треба да нас убеђују како ће са нестанком Куртија тамо нестати и геноцид над Србима! Немојте, кумим вас! Ако нас већ терате да трпимо – морамо ли још убијати и самопоштовање – изигравајући будале?
Пустите више ту шупљу причу!
Но, да не заборавим, мени се канда јавља да ћемо убрзо добити и Заједницу српских општина (ЗСО). А, што и не би Шиптари коначно сад испунили ту шарену лажу, кад су Србима напокон укинули сва права и потпуно им везали руке?
После овога: дилеме око добијања СЗО – немам! То нам је завршено!
Ја сад жива нисам док не чујем како ли ће бити сочињено то наше оправдање о прихватању такве ЗСО.
Међутим, размишљам нешто – а како би било да мало ту шиптарску причу сагледамо на целом Балкану – не бисмо ли се једном и на туђем искуству дозвали.
Милијана Балетић
Ево, например – несрећну Македонију су толико пута до сада „удавали“ (никако да навикнем да јој поменем ово најновије придодато презиме – Северна). А, и таман кад се навикнем – канда ће је „удат“ поново. Јер, не да је зрела за следећега „младожењу“ – него се он већ јавно кандидовао за брачно путовање с њом на дестинацију – Албанска Македонија!
Не знам колико је она свесна те брачне идиле – јер, док је, по ко зна који пут, предају из постеље у постељу новим ђувегијама – „млада“ само наивно трепће и чека „прву“ брачну ноћ – а „младожења“ је ту вест већ пустио у јавност!
Ја сам је пре неколико месеци, негде у октобру, обишла од Охрида до Скопља. Ту се – одокативно, без неког посебног истраживања – на сваком кораку види тај мучни утисак ућуткане Македоније под разјареним шиптарским силоватељима, који је газе и окупирају – све под геслом њихове борбе за „грађанску“ државу! Они са тим – у свакој држави у коју су упали – машу. Једино то не раде у својој и тамо где су окупацијом постали већина. Тамо је чисто – и само њихово.
Сад је Македонија, први пут у својој историји, 28. јануара – изабрала Шиптара и за председника Владе. И то је нико други до Таљат Џафери, који је био на челу тамошње „ослободилачке шиптарске војске“ или ти УЧК – која је 2001. године повела онај крвави оружани сукоб против Македоније!
Они су га до сада и два пута бирали за председника Собрања (државни парламент). Где је сваки пут, цео мандат, у државној канцеларији на столу држао – заставу Албаније. Ма, браво Македонијо – узору један грађански и демократски.
Али, да се ја манем Македоније. Македонија је, очито нашла решење – крије бруку лажући себе.
Но, да видимо ми шта ћемо – са нашом бруком.
Данас на окупираноме КосМету – не да нема „грађанске приче“ него имамо најпокваренију чистку и геноцид над српским народом у његовом рођеном дому!
Мада, кад смо већ код геноцида – нема на овим просторима нечега што се више злораби и лакше потеже од те речи. То је постала уобичајена поштапалица и етикета за прелепљивање противникових аргумената у међусобном надгорњавању. И не само међу политичарима, спустило се то и до у „интелектуалну“ дискусију свих сегмената друштва – све до оних чији је мозак из равни ријалитија.
Сви су за геноцид стручни.
Ево, и мене сад у дилеми. Извор моје збуњености крије се у дефиницији геноцида која каже да „геноцида нема, ако нема геноцидне намере“.
Па не знам дал' да ове наше Србе под окупацијом Шиптаристана турим у западњачку дефиницију демократије и благостања, или да видим – ко је ту коме упао у кућу и ко то коме „има намеру“ да му све – од имовине до живота отме – што је из ове друге дефиниције зване геноцид.
Бих да ми неко објасни ову очигледну „намеру“ Шиптара према Србима на КосМету. Је ли они протерују, хапсе, пребијају, трпају у затвор, упадају у куће, пљачкају, пуцају на децу, забрањују лекове и лечење, забрањују динар и начин да Срби тамо могу да преживе, обијају амбуланте, поште, краду лекове, обијају касе, отимају новац, хапсе поштаре, лекаре, утерују страх, проглашавају наше светиње за своје, споменике ломе, гробља нам преоравају, светиње пале, руше, ограђују бодљикавом жицом, затрпавају смећем, исписују свугде „УЧК“,... – све живо терају у изгон, а историјски траг нам и корен тамо затиру и бришу!
Је ли то сад „намера“ да Срба тамо има, или да их нема?!
Не знам ни да ли се – та „геноцидна намера“ само треба констатовати набрајањем ових горе наведених очигледних дела које над Србима тамо спроводе, како би их потпуно збрисали на том простору – или геноцидаши треба да скрате муке суду и реше га дилеме тако што ће лично стати пред њим и издиктирати му у записник своју изјаву: „Да, ми смо све ово, цењени суде, што сте набројали – намерили, одлучили, записали и редом жестоко до краја спроводимо – како би извршили своју геноцидну намеру – према Србима на 'Репубљик Косова'“!
Мене мучи и садржај државне бележнице. Има ли у њој све ово чиме су нас Шиптари „задужили“?
Такве „дугове“ – државе бележе. Државе су те које памте како би могле да врате – када доспе време за враћање!
Врате – без селективне правде и емоција. До задње ставке! Нема опраштања!
Све што се опрости – кад тад на наплату дође! С каматом дође!
Тако то раде државе за поштовање.
Мучи мене и – да ли ово геноцидно чишћење Срба треба на крају да значи: нема Срба нема ни српскога КосМета?! А, шта ћемо са светим местима, свецима, историјом, Газиместаном, Пећком патријаршијом, Грачаницом, Високим Дечанима, Богородицом Љевишком... – са идентитетом шта ћемо?
Је ли то наше? Ако, не само протерају све Србе – него и из темеља све светиње сруше, као што су нам то Турци радили – чија су та жива црквишта, места, историја, корени...?!
А највише ме мучи што бих да знам: зар је Србину битно - када је Косово и Метохија у питању – да ли ће тада бити икога од нашега рода тамо, када дође то време за наплату дуга?!
И, да ли та наша одбрана КосМета – уопште и може бити одбрана – ако тако није постављена да је сам свети КосМет тај који се брани?!
Так
