Балетић: Право име Шолц-Макроновог плана је - Америчко-ЕУропејски план коначног отимања КиМ
ЊИМА ЈЕ ДОВОЉНА ТАЧКА 4: СРБИЈА СЕ НЕЋЕ ПРОТИВИТИ ЧЛАНСТВУ КОСОВА* У МЕЂУНАРОДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА
* Јесмо ли ми ово пристали да нам из руку избаце Резолуцију 1244 и Устав Србије, ако се већ о овом Француско-немачком плану говори као – од сада једином – у оквиру унутар којега се може решавати судбина КосМета?!
* Зар је западном окупатору битно хоће ли, формално, њихово чедо ући у Уједињене нације, када већ глатко – без нашега противљења – уђе у све међународне организације у које улазе само државе – као што су УНЕСКО, ИНТЕРПОЛ, НАТО, ЕУ, Савет Европе...?! И, шта (?!) – као ми их нисмо признали за независну државу, само ако кажемо „не“ за УН – а на све ове остале пристанемо?!
* За то, да не треба ни да их ометамо – смислили смо и „оправдање“ – као, ми ту свакако не можемо одлучити, па кад је већ тако, да се онда и не бунимо! Па зар је важно да ли одлучујемо или не одлучујемо?! Ако није битно да се бунимо и не пристанемо – а што онда од нас траже да потпишемо да их у томе нећемо ометати?!
* Умало да заборавим: ко овласти Владу Дивца да са места председника Олимпијског комитета Србије (ОКС) не стави вето на улазак Шиптаристана у међународну организацију звану Међународни олимпијски комитет (МОК)? Је ли то Дивац урадио самовољно? Ако јесте, зашто држава Србија до дан-данас ништа не предузима пред таквом једном издајом? Ако није: да видимо ко му је помогао – с којим правом и зашто! Сад ће неко рећи – то је спорт. Јесте! Али, Косово и Метохија – није спорт!
_____________________________________________________
Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ
Е, КАКО су се само наши западни „пријатељи“ – у свом најновијем „сочињенију“ о КосМету – потрудили!
Размишљали и о нама, дали нам готово решење, показали прстом за шта да се у'ватимо, шта да прогласимо „црвеним линијама“ и – „сачувамо образ“! Ма, душе једне! Браво!
Ево, пре било чега, да се прво „оћитујем“: нисам власт, нисам опозиција, нисам прошла ЦИА-шке кампове за обуку у новинарству, нисам на списку „руских агената“ – поготово ме нису из ЦИА-шких пребацили сад у „руске агенте“.
Нисам ни омиљени ни онај из другог табора неомиљени „аналитичар“. Не мрзим Вучића, ни брата му, ни оца, ни мајку, ни децу му, поготово, не мрзим. Радујем се и подржавам сваки километар изграђеног пута у Србији. И пруге, такође. И Београда на води. И изградњи болница и музеја и фабрика и школа и вртића. И повећању запослености и плата и пензија, свему се радујем.
Ево се заклињем да никад не бих „денунцирала“ државу, да разумем „куповину времена“, и политичке игре и надмудривања, разумем... – не знам јесам ли шта заборавила – ако се сетим – дописаћу!
Е, ајде сад, ако смо ово већ све рашчистили – да рашчистимо и одговоримо, искључиво, на питања која се тичу судбине Косова и Метохије.
Да почнем од онога што је – у целости темељ, па ћу потом о детаљима.
Јесмо ли то пристали да нам из руку избаце Резолуцију 1244 и Устав Србије, ако се већ о овом Француско-немачком предлогу говори као – од сада једином – у оквиру којега се може решавати судбина КосМета?!
И, то није једина поквареност спакована у овом „сочињенију“.
Све оно што их је „жуљало“ – решили су! Јер, све чланице ЕУропе су га прихватиле – у које је уденуто и оних 5 – које су се до сада заклињале да неће признати Шиптаристан. Значи: нашли модус како да и то заврше, а да испадне као да не пристају на сецесије, како би имали аргумент против сецесиониста у својој кући – због чега су, иначе, и били до сада „пријатељски“ расположени према нашој територијалној целовитости.
Ма, генијално!
У овом предлогу – како и иде уз оне који су га „сочинили“ – све је превара!
И назив под који су га ставили је – превара.
Његово право име је – Америчко-ЕУропејски план коначног отимања КосМета!
Међу 11 тачака нашле су се и оне које су уобичајене, пожељне релације у регулисању нормалног живота у нормалним системима држава. Али, оне су ту – само зато да се њима прикрију оне друге, које галопирајући метастазирају кроз територијалну целовитост наше државе – у овој бескрупулозној и понижавајућој наредби Србији да се КосМета одрекне!
Зато и нећу о онима које су ту само параван за прикривање сурове суштине. Ето их председнику државе Србије Александру Вучићу, да о њима – до миле воље – и преговара и потписује (пошто се преговори, кажу, прекинути не смеју).
Стара разгледница са
манастиром Грачаница
Мени је овде интересантан њихов спаковани безобразлук и оно што се никад нико не би осмелио некоме ни да понуди – под условом да ту и минимум поштовања има.
Посебно ми је „симпатична“ досетка тих враголана да не напишу децидно да морамо пристати да Шиптаристан уђе у УН и да морамо – директно, својом руком, исписати – како га признајемо. Ма, душе једне!
Размишљали су и о нама! Дали нам готово решење! Одредили оквир, исцртали и показали прстом зашта да се у'ватимо, шта да прогласимо „црвеним линијама“ и – „сачувамо образ“! Браво!
Наш непријатељ је професионалац! Нема ту аматеризма! О свему мисли!
Зато, у тих 11 тачака, нису навели имена ни осталих међународних организација, па што би онда посебно „истакињали“ само једну – Уједињене нације. Њима је довољан потпис на тачку 4 предлога, у којој пише: „Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији“!
Сад се ја питам: зар је могуће ставити потпис на ово „било којој“ и онда накнадно се правдати како смо на „ову“ мислили, а на „ону“ нисмо мислили кад смо се потписивали?!
Уосталом, зар је западном окупатору битно хоће ли, формално, њихово чедо ући у Уједињене нације, када већ глатко – без нашега противљења – уђе у све међународне организације у које улазе само државе – као што су УНЕСКО, ИНТЕРПОЛ, НАТО, ЕУ, Савет Европе...?!
И, шта (?!) – као ми их нисмо признали за независну државу, само ако кажемо „не“ за УН – а на све ове остале пристанемо?!
А њима, баш, посебно важно да им Шиптаристан уђе у УН?! Па, они кад га заокруже кроз остале међународне организације – УН нису ни битне – за оно за шта им и треба.
И, који је па то сада значај УН када они хоће да УН постоји и без Русије (?!) – с обзиром да се на разне начине довијају како да је избаце из њеног Савета безбедности УН?
Њима „Косова“ чини посао у овим осталим међународним организацијама. Тамо кад уђу, имају папир да су самостална држава јер тамо и улазе само државе.
За оно што западњацима чини посао – довољно! Могу несметано да га прикључе ЕУропи, или боље рећи ЕУропа може да баци под собе и тај део. Може и НАТО легално и легитимно да борави на „свом“ поседу, а Америка прикачи на заставу још једну звездицу за своју 51. државу и то на делу српске свете земље!
За то, да у томе не треба ни да их ометамо – смислили смо и „оправдање“ – као ми ту свакако не можемо одлучити, па кад је већ тако, да се онда и не бунимо!
Па зар је важно да ли одлучујемо или не одлучујемо?!
Ваљда је важно да ми недвосмислено изразимо своје непристајање на бескрупулозност агресора у комадању наше државе – а не то колико су они тренутно моћни и шта ће одлучити! Ако није битно да се бунимо и не пристанемо – а што онда од нас траже да потпишемо да их у томе нећемо ометати?!
А замислите УНЕСКО – које је то тек препакивање историје и миленијумски цивилизацијски скок за Шиптаре у који хоће да их сместе!
Уласком у ту међународну организацију – целокупно култрно-историјско благо и идентитет српскога рода на тој светој земљи утемељен – постају шиптаристански!
Онда, лепо – лаганица. Нешто од тога припишу себи, нешто сравне са земљом и – завршен посао!
Па, кад она људина од албанског премијера Едија Раме тада крене – с пуним правом и плућима – у Призрен „дисати ваздух“ из дубине „шиптарскога историјскога културнога наслеђа“, како нам се недавно похвалио и породичном сликом то „дисање“ овековечи на друштвеним мрежама! А, који ће тек то бити допринос светској баштини културе кад он заједно са свим Шиптарима Велике Албаније – коју им Запад убрзано прави – крене да „дише“ по Високим Дечанима, Пећкој Патријаршији, Бањској, Грачаници, Богородици Љевишкој, Светим Архангелима... – Газиместану натопљеном српском крвљу за одбрану светога Косова и Метохије... – е , управо ово је – најкрволочније убијање српскога народа – затирање!
То је овај споразум!
Ако, у том случају, неко од Срба тамо и остане – има да уласком у ИНТЕРПОЛ расписују међународну хајку за „ратни злочин“, наравно – да им се нигде на земљиној кугли ни један Србин сакрити не може док га не приведу у њихов казамат да труне, а осталим Србима то ће бити добра „показна вежба“ да беже главом без обзира.
Западни наши „пријатељи“ траже да ми добровољно потпишемо да Шиптаристан има и свој царински печат и пасош. Па, откад то царински печат има било ко осим држава? Ево не знам, ја сам давно завршила право – да се није нешто можда изменило – зна ли ко?
А тек пасош?!
Зар пасош није лични идентификациони документ који држава издаје својим држављанима да са њим могу прелазити државне границе?
Ако Шиптари са КосМета неће пасош државе Србије – на чијој територији живе – нека узму албански! Ионако се стотине хиљада отуд – као страни држављани – уселило након Другог светског рата у Србију, где смо их људски дочекали, а они нама – „људски“ – вратили!
И, како то сад – од свих ових „црвених линија“ – оста само улазак у УН и она фраза – нећемо признати „Косова“ за државу?!
Како то затурисмо негде – и где ћушнусмо – ону црвену линију звану Резолуција 1244 и ону – још црвенију – Устав Србије?!
Ово сам морала још једном да поновим, јер се томе чуду начудити не могу.
Е, умало – код ових међународних организација - да заборавим – ко овласти Владу Дивца да са места председника Олимпијског комитета Србије (ОКС) не стави вето на улазак Шиптаристана у међународну организацију звану Међународни олимпијски комитет (МОК)?
Је ли то Дивац урадио самовољно? Ако јесте, зашто држава Србија до дан-данас ништа не предузима пред таквом једном издајом? Ако није: да видимо ко му је помогао – с којим правом и зашто!
Сад ће неко рећи – то је спорт. Јесте! Али, Косово и Метохија – није спорт! Ово је за наук.
Да Влади Дивцу није опроштено – нико се данас не би ни усудио да размишља о стављању свога потписа на улазак Шиптаристана у све међународне организације (лише УН) – да од њега тако прави независну државу и при томе тврди да нема признања независног Косова и да нема предаје!
