Балетић: Онда је Милошевић био главни „литијум“, данас је „литијум“ без Милошевића

ПО СРБИЈИ ЈЕ И ДАНАС ПРЕМНОГО ДОБРО УХЛЕБЉЕНИХ ЧУВАРА БРОЗОВОГ ЛИКА И НЕДЕЛА, САМО СУ СЕ - ПРЕСВУКЛИ

Кадар са затварања Олимпијаде у Паризу - Запад

од његових болести нико не може излечити

* Моја ондашња упорна тврдња – да су наративи Вуковар, Сарајево и Сребреница – три највеће лажи и пројекат у рату '90-тих с оне стране Дрине – и данас је табу тема! Пред тим „светињама“ још увек им се клањамо. Самозвана господо, то је речено и поновљено толико пута. Немам шта да додам. Са мном је монотоно. Нема изненађења. Понавља се. А газде воле акцију и прилагодљиве

* И овај „литијум“ није нов, осим што је нов повод! Све што се ту врти – осим самог литијума – све је већ виђено! Љуљају Србију споља и изнутра док јој не попуцају утеге које је држе! Натеже се „канап“ између оних „за“ и „против“, па ко превагне! Од петог октобра се Србија није потпуно опоравила

* Нећете ми ваљда до те мере вређати здрав разум да ме неко убеди како је разорена Украјина – претворена у неспособног инвалида да сама преживи – јурнула на Русију да је у рату згроми?! Јес' да сте ви сада НАТО, али исто не би било лоше да мало озбиљније схватите Кремљ!

* Наши проверени и доказани пријатељи Британци, напокон су се и о своме јаду забавили. Тим мајсторима производње несреће, сукоба и ратова у другим државама, враћа се хаос, ваљда као Божија правда, шта ли! Досад је тамо похапшено близу 1.000 људи. Пола је већ оптужено, неки и осуђени и стрпани у затвор и то због изазивања – не општег хаоса –  него хаоса против миграната и муслимана! Ма, капа доле – лицемери! А, што им не поклонисте један део државе да тамо направе – на пример Репубљик Велс!

__________________________________________________________

         Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ

         ДА МИ се ових дана нешто не наврзоше многи, што уживо – што мејловима, приговарајући ми да не пишем ево читаво лето, не бих се ја ни одлучила да закерам, ка' што ћу у овој колумни.

         Посебно ме помери из лењости један атак „забринутог патриоте“ који ме као „редовно чита“, али ме „нешто нема“ ни док се држава „тренутно упропаштава“, а ни док се „нижу датуми и сећања на погроме и прогоне Срба“. Тачно „зна“ работа и зашто: „Нема изгледа дебелих пара као код Слобе за ону ратнохушкачку пропаганду“.

         Ма, 'фала пријатељу, да не би тебе, још бих ја „одмарала“ у овој летњој врућини!

         И, да те обрадујем, пошто волиш да „ме читаш“, објавићу ја све те колумне у једној књизи. Не знам ни сама колико ће ту пута бити поменуто распело српскога народа – од онога који је, као смишљени план и пројекат истребљења Срба успешно већ завршен, до ових под Шиптарима на КосМету који трају и у чији успех, изгледа, не треба сумњати.

         Ту су она којима сам из дана у дан новинарски, без увијања сведочила, и она – и пре мог рођења. Шта да радим – „наиђох“ онда када је то у историји био само наставак и завршетак геноцидног пројекта над православним српским народом, а – нема истине о геноциду над Србима без широког круга.

         Дубок је ту корен. Не може овај погром који траје без континуитета са његовим извориштем.

         Укрштала сам ја то и са светским темама. Јер, мало их је које одраз у нашој муци нису нашле. Ако ништа друго, страни прстићи увек су били умешани.

         Та ондашња прича, како рекосте – „ударне песнице режима“ – била је повезивање свих оних јасеноваца, јадовна, јама, пребиловаца... са тада живом Лором, Медачким џепом, Бљеском, Олујом, злочином селотејп, гробницама Срба у високим пећима жељезаре Сисак, Мркоњић Градом, избрисанима у Словенији, Сијековцем, породицом Зец, Кравицама, целим Подрињем под Насером Орићем, Сребреницом, Сарајевом и Алијом, Вуковаром и Туђманом...

         Могу мислити који је то био „ратнохушкачки“, неопростиви „злочиначки“ атак на мозак поброзица – темељних чувара братства и јединства и „истине“ закуцане за сва времена у главама, по Србији добро ухлебљених чувара Брозовога лика и недела!

         Данас су се сви пресвукли. Неки кажу – освестили. Како год. Утихнули су!

         А, што се „дебелих пара“ тиче, право да вам кажем – та прича је била мој посао професионалног новинара који се никад није „снашао“ да за „дебеле паре“ грми са нарученом „истином“!

         Моје паре су биле по закону, скромне, нејаке – за преживљавање – као и држава, која је тада стењала под моћном батином споља и моћно закупљеним пропагандним батинашима изнутра!

         И, нећете ми веровати, не жалим се! Ништа не бих променила! Нисам то радила да ми се исплати! А, и коме се то па истина исплатила!

Милијана Балетић

         Она је проста, непомична. Увек је затекнеш тамо где си је и оставио. И, увек је сметња тренутку у ком се дешава.

         Археологија њу открива – то јој је судбина, и ње и који се за њу боре. Неко – ко зна које време.

         Уживам и када чујем како данас, та моја ондашња прича – дословце – тутњи на свим државним сећањима и скуповима о погрому и геноциду над Србима, па све до ових ситних, телевизијских патриотских утркивања учесника спакованих по емисијама и новинским чланцима.

         И, добро је што је тако!

         А што све то исто које сам изворно изговорила онда када се и дешавало – стоји још увек закључано под печатом „моје ратнохушкачке пропаганде“ – ма, не да нисам забринута, „дапаће“!  Диже ми рејтинг, али и потврђује да је та – од окупатора победнички залепљена ми етикета – доказ његове снаге и сад над нама!

         Не би то ишло у прилог ни оним закупљеним пропагандним батинашима изнутра, без обзира што су се сад сви препаковали у патриоте и борце за истину.

         Већ кад сам се „разиграла“, опеваћу још један мој „грех“ – у који се ни сад у држави Србији не усуђују да такну.

         Ондашња ми упорна тврдња – да су наративи Вуковар, Сарајево и Сребреница – три највеће лажи и пројекат у рату '90-тих с оне стране Дрине – и данас је табу тема! Пред тим „светињама“ још увек им се клањамо, а камо ли онда док се тај „бизнис-план“ стварао и растао. 

         Дакле, све ово – самозвана господо – речено је и поновљено толико пута. Немам шта да додам. Са мном је монотоно. Нема изненађења. Понавља се. А газде воле акцију и прилагодљиве.

         Ако не морају, не воле да губе време ни на проверу. Воле готов производ, проверене код других газда. Што би се рекло – нико вас код њих не може препоручити – као добар Си-Ви који вас такве прати.      

         И овај „литијум“ није нов, осим што је нов повод!

         Све што се ту врти – осим самог литијума – све је већ виђено! Љуљају Србију споља и изнутра док јој не попуцају утеге које је држе! Натеже се „канап“ између оних „за“ и „против“, па ко превагне!

         Откад памтим, боље речено - промишљам о процесима и догађајима – овај „такмичарски“ дух убачен међу нас, најжешће је експлодирао 5. октобра под квислингом Ђинђићем. Од тог „успеха“ – још се Србија није потпуно опоравила.

         Тада је Милошевић био главни „литијум“, данас је „литијум“ без Милошевића! 

         Колико, овако незнавена, видим – од рударења ту више ништа остало није! Да не разглабам ко је ту невин и заведен, а ко „невино“ заводи. Све је чиста, боље речено прљава политика!

         А, да се ухватим за причу, али баш искључиво о литијуму, требало би да ми се пола мозга угаси не би ли ми дало самоуверености да заузмем „аргументован“ став, с обзиром на то да нисам ни прошла поред Рударско-геолошког факултета. Једино у шта сам, на жалост, сигурна – немам илузију да ћу икад имати шансу да чујем непристрасно мишљење стручњака – без дилеме да ли ме лажу. Е, то је трагедија!   

         Ево, није ново ни то што Шиптари дижу рампу и отварају за промет мост на Ибру у Косовској

         Митровици – једини преостали симбол слободе Срба на окупираноме КосМету – преко кога ће да куљају и у северни део тога града. И, није овде довољно само закратко држати нос у шаке док не прође, или се на смрад не навикне. И није мени што поган не зна за границе непочинстава – ничија није до зоре горела! Проћи ће и њихово!

         Но, и сад осећам дубоку стрепњу и неспокој, због тога што ће – без да им се до у детаљ наплати све што су нам урадили – бити опроштено од оних који тада буду на челу наше државе. Не би нам било први пут. И досад смо. Иначе, не би ни били ту где јесмо!

         Или, да неће бити да је новост то што је „колективни запад“ кренуо до зуба наоружан у отворену инвазију на руску државу, окупирајући у јуришу, 6. августа, Курску област? И то све и даље јашући на шупљој причи како је Украјина „преломила“ да се коначно обрачуна с Москвом. Ма, иди!

         Нећете ми ваљда до те мере вређати здрав разум да ме неко убеди како је разорена Украјина – претворена у неспособног инвалида да сама преживи – јурнула на Русију да је у рату згроми?! Ма, немам ја ништа против ваше покварене пропаганде, али ово вам је, баш оно – танко до бола. Кад сте већ кроз векове довде доћерали – сачувајте ту репутацију која вас је красила.  

         Након две и по године жртвовања луде Украјине у неуспелом рату против Русије – сав ваш план да ћете је исцрпети, бацити на колена и урушити кроз унутрашњи грађански сукоб – ко кад сте је згазили оном обојеном револуцијом званом комунизам, којег јој сместисте 1918. – ево се откри следећи потез из зацртанога пројекта – од ког не одустајете – да Русија заувек нестане!

         Јес' да сте ви сада НАТО, али исто не би било лоше да мало озбиљније схватите Кремљ! Мада, разумем ја вашу идеологију и то – што у овом заигравању трећег светског рата – спремате планети колективну смрт. Па – тај врхунац транса у нестајању – једини и јесте циљ сатаниста!

         Да се овде не чита она иста сотонска порука – са отварања овогодишње олимпијаде у Паризу – човек да се исмеје до суза! Овако, није баш за смех.

         Боже драги! Нема тога – ко вас тако оштећене – може излечити!

         Ево, никоме више није нов ни овај геноцид Јевреја над Палестинцима у Гази који уживо, на срамоту читавоаг човечанства, гледамо скоро ће година! Овде је једина непознаница степен изопачености, и оних који сладострасно убијају, остављајући толику и такву количину смрти иза себе, и оних који то мирно посматрају. Толика болест мозга улива страх у кости!

         А, крај (?!) – е, то не зависи од Израела! Зависи од највеће јеврејске државе на свету – Америке!

         И, ево коначно нешто ново, мада и очекивано, али га колумнама дотицала нисам. Ови наши проверени и доказани пријатељи Британци, напокон су се и о своме јаду забавили.           

         Тим мајсторима производње несреће, сукоба и ратова у другим државама, враћа се хаос, ваљда као Божија правда, шта ли!         

         Па тако откад је 29. јула онај 17-огодишњак – рођени Британац – чији су родитељи додуше из Руанде – упао у плесну школу на северозападу Енглеске у Саутпорту и ножем усмртио три девојчице чији родитељи нису мигранти – рат по улицама градова ево зађе у трећу недељу!

         Досад је тамо похапшено близу 1.000 људи. Пола је већ оптужено, неки и осуђени и стрпани у затвор и то због изазивања – не општег хаоса –  него хаоса против миграната и муслимана! Ма, капа доле – лицемери!

         Повређеним учесницима нереда не зна се броја. Ту су и десетине полицајаца. А тек поломљени излози, испревртани аутомобили, пламен који гута запаљене објекте... – ма, призор ни да је Србија из '99-те када сте је бомбама растурали!

         А да вам не причам како сам ганута одлуком да им тренутно џамије буду најчуваније тамо. Не зато што воле ислам, они га воле само у туђим државама и рабе му екстремизам до максимума, него управо зато што они добро знају како се активира тај „експлозив“!

         Сад гледам снимак по друштвеним мрежама како им се мигрант пење по крововима цркава и ломи крстове – а пред очима ми стоји слика оног Шиптара који оргија по крововима српских православних светиња по КосМету, скаче на крст, ломи, кида, баца, несрећни наш народ беспомоћан, са завежљајима у рукама бежи, покушавајући да спасе живу главу, а западњаци нам шаљу поруку, да се „обе стране уздрже од ескалације сукоба“! Како тада – тако и данас.

         И у свему томе деси се „невиђено чудо“ – први пут откад су Ирци и Британци или ти тамошњи католици и протестанти, који су у расцепу исукали међусобне крваве мачеве – стадоше у исти строј и ударише на мигранте. Судар са верским фанатизмом миграната – врати их на фабричко подешавање! Ма, немојте?!

         А, што им не поклонисте један део државе да тамо направе – на пример Репубљик Велс! Није да их немате! Само прошле године вам се, на „аријевско“ тле, уселило преко 600.000!

         Поприличан корен су тамо пустили и Шиптари. Имају јак лоби. Позицију су стекли у спрези са нарко-картелима, трговином оружјем и осталим нечасним радњама, попут трговине људима. Није мали број ни миграната које су им Шиптари истрговали и уселили.

         Логично – мигранти мигрантима.

         И, не секирам се ја како ће они изаћи из ове игранке која се, као бумеранг непочинстава обрела у њиховој кући. Не бринем ни да ће им понестати снаге за прављење зла другима! Зло је њихова неисцрпна снага! Но, фрка ми је да не закасним да им узвратим на време – оном њиховом добром намером и пријатељштином – „да се обе стране уздрже од ескалације сукоба...“!