Балетић: ЕУропа - та наша будућност и пут без алтернативе - острвила се на Русију и потпаљује Украјину

РУСИЈА У УКРАЈИНИ И ПОВОДОМ УКРАЈИНЕ НЕЋЕ ОДУСТАТИ ЈЕР НЕ СМЕ ДА ИЗГУБИ

* Зеленски је затражио од Запада и ударне системе наоружања дугог домета. Сад, било би добро знати: колико дугог, Зеленски?! До Кремља? Јер, дужина тога домета, глумац, није само твој проблем, него проблем читавога човечанства, које ћеш ти, како си кренуо – увести у трећи светски рат!

* Да није Зеленског, западњаци би нашли другог „глумца“, али, сад кад имамо тебе на позорници овог глобалног театра – ти си нам одговоран. То што си одговоран народу Украјине којег си жртвовао заједно с државом, зарад своје улоге – унутрашње је ваше питање! Али, овај „дуги домет“ који иде изван граница Украјине – питање је свих нас!

* Тешко да је Русија од 2014. онолико чекала и онда ушла у све ово без јасног циља и тачних потеза. Пре ће бити да гледамо планиране фазе у тактици разоткривања пројекта целог Запада, који је, на челу са НАТО-ом, ушао у рат против Русије

* Да Русија ништа не препушта случајности потврђују и датуми доношења одлука. Јавно обраћање Путина о одлуци Кремља, темпирано је за 21. септембар, усред 77. заседања Генералне скупштине УН, тако да је на светском нивоу претресено са свих аспеката. Нико не може рећи да није упознат

________________________________________________________

       Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ

       МОГЛА сам ову колумну објавити и пре.

       Не знам ни што сам чекала исход референдума одржаних сад, од 23. до 27. септембра, о присаједињењу Русији области од истока ка западу и југу – Луганске, Доњецке, Запорошке и Херсонске, која је целим јужним делом наслоњена на Крим!

       Знало се! Велики је то улог да би се у то улазило тек онако без дубоке сондаже. Али, ако ништа, сада имамо све неспорне елементе битне за анализу и закључке ове друге фазе у најзначајнијем глобалном сукобу од Другог светског рата.

          То што је од 24. фебруара до сада била – онаква – „Специјална војна операција“ – била је!

         Од 20. септембра, када је Путин донео Указ о ограниченој мобилизацији 300.000 резервиста, од укупно 25.000.000 колико их има, а четири бивше области Украјине се референдумом, уз претходни благослов Кремља, присаједињују Русији – означило је потпуни заокрет. Колико ће он бити „специјалан“ – тек ћемо да видимо. 

         Након оваквих одлука Русије – и она успешна офанзива украјинске војске с почетка септембра, пред којом се руска војска повукла, а они повратили део територије јужно и југоисточно од Харкова, што је Запад и њихов навијачки блок уздизао у небеса – по свој прилици, добија право тумачење.

        Јер, тај „пораз“ – Москва узима као алиби за, оправдани, заокрет!

       Мобилише додатно воску, што значи жестоки удар и неодустајање, а 15% ослобођеног дела Украјине вољом грађана на референдуму улази у састав Русије.   

       Сад, можда би се могло рећи и да је на почетку сматрала да ће зацртано постићи и са оном малобројном војском. Питање је?

        Мада, тешко да је Русија од 2014. онолико чекала и онда ушла у све ово без јасног циља и тачних потеза. Напросто, то не би било ни својствено природи њене политике. Пре ће бити да су то само планиране фазе у тактици разоткривања пројекта целог Запада, који је, на челу са НАТО-ом, ушао у рат против Русије.

       То је на чистац истерало главног кривца овога сукоба и потврдило став Русије да је била сатерана уза зид и приморана да дејствује – што на почетку и није да је баш толико било очигледно.

        Данас о отвореном и тоталном рату Запада против ње руски министар одбране Сергеј Шојгу не оставља дилему: „Ми смо заиста у рату са колективним Западом, плус НАТО. Не мислим само на наоружање које се испоручује у огромним количинама. Ту су системи комуникације, системи за обраду информација... За њих, а против нас, ради практично сва НАТО сателитска групација... То је преко 70 војних и преко 200 цивилних сателита!“

       Да Русија ништа овде не препушта случајности потврђују и датуми доношења одлука.

       Јавно обраћање Путина о одлуци Кремља, темпирано је за 21. септембар, у сред 77. заседања Генералне скупштине УН, тако да је на светском нивоу претресено са свих аспеката. Нико не може рећи да није упознат.

        За говорницом УН, поруке једни другима су преносили што директно, што преко посредника, уз недвосмислено сврставање света у два блока, неко отворено, а неко у мало завијенијој форми. Дилему ко је на чијој страни, нико није оставио.

       А тек ЕУропа – та наша будућност, та мирна цивилизацијски културна и просперитетна економска заједница, тај наш пут без алтернативе – како се само здушно острвила на Русију. Пумпа Украјину, товари оружје и потпаљује крвопролиће!

       Мада, и кроз њу, од града до града, тутње протести и незадовољства. Падају јој владе – од Бугарске, Велике Британије, Шведске, до ове победе екстремне деснице у Италији под Ђорђом Мелони и њеном партијом „Браћа Италије“ – што је нова претња цепању ЕУропе!

       Оно што тај цео блок, са Америком на челу, или „колективни Запад“, како их Руси зову, не каже директно – најбоље нам „преведе“ украјински председник Зеленски.

       Он је, приликом обраћања видеолинком, затражио не само додатне економске санкције Русији, него и да јој одузму право вета у Савету безбедности УН!

       Е, ово око вета могло би на први поглед и да изазове саркастичан подсмех према будалетини, али знајући да је он ту само „глумац“ који игра написану улогу, говори о сили која безакоњем удара у сами врх светског поретка успостављеног након Другог светског рата Повељом УН. Могу они и то, али – након тога, господо, нема више Уједињених нација!

       Зеленски је затражио и ударне системе наоружања дугог домета. Сад, било би добро знати: колико дугог, Зеленски?! До Кремља? Јер, дужина тога домета, глумац, није само твој проблем, него проблем читавога човечанства, које ћеш ти, како си кренуо – увести у трећи светски рат!

       Знам, да није тебе, западњаци би нашли другог „глумца“, али, сад кад имамо тебе на позорници овог глобалног театра – ти си нам одговоран. То што си одговоран народу Украјине којег си жртвовао заједно с државом, зарад своје улоге – унутрашње је ваше питање! Али, овај „дуги домет“ који иде изван граница Украјине – питање је свих нас!

       Уосталом, након референдума ове четири области, које постају Русија  – „дуги домет“ ће имати и све што на то тле падне!

        Заменик председника Савета безбедности Русије, Дмитриј Медведев, одмах је након пребројаних гласова на референдумима поручио: „Референдуми су завршени. Резултати су очигледни. Добро дошли кући, у Русију“!

        Москва све своје одлуке и објашњава заштитом суверенитета Русије и обесправљених Руса над којима се врши погром у Украјини. То што је неко очекивао да ће, након распада СССР-а, са Русима који су остали да живе у новонасталим државама мимо Русије, моћи некажњено да ради оно што су радили, и раде, са Србима након распада Југославије – у најмању руку је наивно!

       Она реченица која се тако често чула од народа на референдуму у четири бивше украјинске области да се „враћају кући“, има своје историјско утемељење.

       Украјинци су новопечени народ. Њихова држава и идентитет су вештачки производ бољшевика, па – ко се примио, примио се. Али – има и ко није!

        Одмах после слома Царске Русије под комунистима у Октобарској револуцији, Лењин је, растурајући је, откинуо Новорусију (југоисток, где је сада у једном делу спроведен референдум) и Малорусију (централни део заједно са Кијевом). А 1939. је Стаљин у састав новостворене државе Украјине угурао и Галицију, западни део, који је најмањи и који никад – нити је био руски, нити је волео Русе. Из њега су се и шириле те метастазе новог идентитета и мржње по новопеченој држави. И, одрадио је посао.

        Историјски догађаји већином се не могу сагледати онда када се и одвијају. Требало је да протекну деценије, скоро читав век, како би се схватило да је комунизам био западњачки удар за дубинско уништење Русије. Прво су је комунизмом убили у корену, обезглавили и растурили, а онда су „легитимно“ јуришали на њу као на страшило комунистичке државе!

        Да би се могло прогледати под перфидностима нових превара – овакве анализе историје су неопходне.

        Данас, Путин у јавном обраћању каже: „Запад је прешао сваку границу! Неодговорни политичари говоре о испорукама офанзивног наоружавања Украјини. Ако буде постојала претња територијалној целовитости Русије, биће употребљена сва средства! Ово није блеф!“

        И, сви знају да није блеф!

        Колико је ситуација озбиљна, говори и изјава кинеског председника Си Ђинпинга, за кога се не може рећи да нешто истрчава са порукама. Он се, без много помпе, онако за себе – обратио војсци да се спрема „за реална ратна дејства“!   

        Путин је оптужио Запад и да „није хтео мирно решење сукоба“. Зато је и „наређено украјинској власти да прекине преговоре“, јер управо њиховом циљу – да Русију исцрпе, победе и баце на колена – не одговара договор и мирно решење.

        Цео овај судар две стране, где је Украјина само полигон, може се свести и на два кључна шитања – ко је хтео сукоб и ко ће победити?

       Оно што је сад већ познато: сукоб и удар на Русију хтео је и на томе дуготрајно радио – Запад!

       Око победе су исто две опције: Запад који има патолошку жељу да победи Русију – и Русија која неће одустати, јер не сме да изгуби! 

       А, светски мир, е – он  је искључиво на одлуци Запада!