Балетић: Да ли је наша наивност главни рецепт мудрости наших непријатеља?

ЕВО, ПОНОВО СУ УЗБУРКАЛИ СРБИЈУ – ЧЕКА СЕ КУЛМИНАЦИЈА ПОПУТ ПЕТООКОБАРСКЕ

* Проблеми једног друштва, њихова су шанса коју никада не пропусте! Сад, да ли их је то друштво само себи произвело, или их они зналачки потуре, небитно је! А „посао“ око проблема обично им ми позавршавамо

* Чини ми се да се нигде као код нас полусвет тако зналачки не провуче и удене из једне у следећу власт. Што мање школе, што више купљених диплома, што мање морала, а више партијских књижица, што мање принципа, а више промењених ставова! Што си више у једном периоду против свога народа, то те чека значајније место у следећој власти са улогом патриоте!

* Има ту и правило које увек примењују: да се са својим непочинствима, која сад зову „обојена револуција“, појављују циклично, у размаку од најмање две деценије! Битно је да повелик део народа коме приређују превару – који није био рођен или је био мали да би памтио ону претходну - како актуелну не би препознао

* Тако на једној страни имају оне који су кроз њихову превару прошли, па јој сада пружају отпор – и оне који пружају отпор, не превари, него онима који се против преваре боре! Нормално (?!) – јер, шта знају они које је „прегазило време“! Ту су и они који никада не схвате, колико год пута кроз нешто прошли!

____________________________________________________

          Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ

          БОЖЕ драги, колико пута сам се само до сада питала: да ли је наш непријатељ баш толико мудар или је – ипак – наша наивност главни рецепт њихове мудрости?

          Не знам ни да ли у друштвима наших исконских непријатеља уопшпте и постоји та једна особина, која се код нас као култна уздиже на пиједестал, када се за некога каже како је „детиње наиван“ – дајући комплимент, шта ли – таквој једној глупости.

          Но, било како било, ево, поново су „узбуркали“ Србију попут '90-тих и чека се кулминација као петооктобарске 2000. године.

          Браво! Ако ништа друго, оно је макар леп гест када човек смогне снаге и честита ономе ко га побеђује... Ја се трудим да тај „спортски дух“ у себи подигнем и то највише због зачуђености – како им то вазда упали да увек на исту „фору“ наватају народ?

          Мада, имам и моралну дилему: не знам имам ли право на то истрчавање да им ја честитам у име оних којима не припадам?!

          Као неко ко није у милости ни власти, а ни опозиције која нам је била претходна власт – што очигледно потврђује мој статус који траје већ три деценије – тако, поизмакнута од свих, анализирајући западњачки рецепт производње хаоса, ипак није да се не могу из тога извести и закључити нека правила која се увек понављају.

         Проблеми једног друштва, њихова су шанса коју никада не пропусте! Сад, да ли их је то друштво само себи произвело, или их они зналачки потуре, небитно је!

         А „посао“ око проблема обично им ми позавршавамо.

         Чини ми се да се нигде као код нас полусвет тако зналачки не провуче и удене из једне у следећу власт. Што мање школе, што више купљених диплома, што мање морала, а више партијских књижица, што мање принципа, а више промењених ставова! Што си више у једном периоду против свога народа, то те чека значајније место у следећој власти са улогом патриоте! Што мање скрупула и више згрнутог богатства, што више самобитности стечене фукарлуком коме нормалан народ још треба и да се клања, што огавнији и љигавији дупеувлакачки профитерлук, што... – то им је загарантованије место у свакој власти!

        И, нису ово описи неких безимених појава. Само оне које ја знам могла бих поименце исписати на не знам колико страница! А, где су сви они остали које народ зна у својим срединама, они који без остатка стају у горе наведени опис?

        Сад треба неко да се чуди откуд међу побуњенима толико честитог света! Ма, немојте?!

Опет испред Народне скупштине - неће ваљда

опет на њу јуришати као на српску Бастиљу

        Да и не помињем оне који увек добро и зналачки „одраде“ – кад им се добро плати! Таквих нам никад није мањкало!

        Код нас – западњаци ту немају проблема?!

        И, мало ли је све ово за „окидач“ у народу!

        Углавном, за нашег непријатеља таргетирати проблем незаобилазна је ставка, која овако или онако, има да се подастре као постамент на коме се даље гради хаос!

        Има ту и правило које увек примењују: да се са својим непочинствима, која сад зову „обојена револуција“, појављују циклично, у размаку од најмање две деценије!

         Битно је да повелик део народа коме приређују превару – који није био рођен или је био мали да би памтио ону претходну - како актуелну не би препознао!

        Тако на једној страни имају оне који су кроз њихову превару прошли, па јој сада пружају отпор – и оне који пружају отпор, не превари, него онима који се против преваре боре!

         Нормално (?!) – јер, шта знају они које је „прегазило време“!

         Ту су и они који никада не схвате, колико год пута кроз нешто прошли!

         Има ту и других разних група и подгрупа – од аутошовиниста, што је неизлечива аутоимуна болест, до тешких подсвести изражених у комплексу и незадовољству собом и својим пореклом!

         Такви за бежанију од сопственог ништавила искључиво бирају западњачку модлу, где им се чини да ће тако добити на „свом квалитету“, уденувши се у туђи идентитет!

         Они ништа што их подсећа на њих саме – очима видети не могу!

         То су они који поносно истичу како су „прозападно орјентисани!

         Е, ти су западњацима посебна посластица!

         И сад, није проблем то што они себи чине, но што се упињу из петних жила да и све нас у ту модлу стрпају. Јер, ако иједан нормални и прави Србин остане, њима га мирне савести нема! Можете онда мислити колика је њихова нетрпељивост и борба са онима који су поносни на своје српство!

         Углавном, разлога није да нема! Наши западњачки „пријатељи“ то добро проуче и знају. То им је радна обавеза! Тако ти они – једним подухватом добију два ефекта, да не кажем целу победу! Не морају више мрднути прстом!

         Овим потезом створе толико подељено друштво, које себе „успешно“ - у сукобу унутар себе – сатре до краја!

         Ма – браво још једном!

         Јес' да ми је мука од једне те исте приче стално, али ево да оставим нас – можда не би било лоше мало изанализирати и неку блиску прошлост у другим државама, као што су, на пример: Ирак, Либија, Сирија, Авганистан, Судан некадашњи, ево и данашњи...! 

         Украјину не смем ни да помињем, јер садашња западњачка пропаганда потпуно је прекрила и гурнула у дубоки заборав – чак забранила сећање – на почетак тамошње обојене револуције познате под именом „Мајдан“!

         Те, 2013. године, 21. новембра, протестанти који су се побунили против свог легитимно изабраног председника Виктора Јануковича, који је одбио Споразум о придруживању ЕУропи – изашли су на кијевски Мајдан Незалежности  (Трг независности). Настао је хаос, ломљава, претње, јуриши, чак и снајперска убијања насумице по маси (што ми је, као ратном репортеру, позната „фора“ из Сарајева, али то је сада друга тема)!

         Јанукович је кроз три дана заједно са већим делом Владе побегао за Москву!

         Запад је довео нову власт – наравно „демократску“ – јер се за „демократију“ и борило! А демонстранти су били срећни – сад, колико дуго и колико сви (?!) – е, то је тек посебна тема.

          Тада је у америчкој дипломатији за Европу и Евроазију била задужена Викторија Нуланд. Она је, како то само они – онако охоли и самоуверени знају – 'ладно саопштила да су: „САД потрошиле пет милијарди долара да организују те догађаје“!

          Тренутне приче (не само у Украјини) – да вас не давим више – ево пратимо уживо...