Бајден није успео да другим Самитом за демократију створи антируски блок
ЗА РАЗЛИКУ ОД ПРВОГ, НА ОВАЈ ЈЕ ПОЗВАНО И КОСОВО* КАО НЕЗАВИСНА ДРЖАВА У ЧИЈЕ ИМЕ ЈЕ НАСТУПШИЛА В. ОСМАНИ
Tanjug/AP Photo/Patrick Semansky
* „Глас Америке" објавио да је 121 лидер позван на самит, али није познато колико њих је прихватило учешће. На званичном сајту се наводи листа потписника декларације која броји 73 земље. Ове године на листи нема Бразила, Индонезије, Малезије, Нигерије, Пакистана ни Јужне Африке. Са друге стране, они који су се прикључили самиту у односу на 2021. су Хондурас, Мауританија и Лихтенштајн. БиХ је позвана, али је нејасно да ли је учествовала
* Овај самит Бајден је покушао да искористи да поједине земље конфронтира Русији, што се види већ у преамбули спомињаног документа. У документу се наводи да су потписници дубоко забринути због великог броја цивилних жртава у Украјини, осуђује се Русија и од ње се захтева да повуче своје војне снаге из земље
* Србија је потписница Декларације у целости, иако и сама има на делу своје територије проблем сличан Јерменији. Територијални интегритет Србије такође је угрожен на простору Косова и Метохије и нико није одговарао за то што је нарушена сувереност Србије. Међутим, председник Александар Вучић учествовао је у видео формату на самиту, али није изузео своје мишљење по овом питању
__________________________________________________
АМЕРИЧКИ председник Џозеф Бајден покушао је да организовањем другог по реду Самита за демократију окупи блок земаља насупрот Русији, а много је чињеница које показују да у томе није успео.
У америчкој организацији, током претходна три дана трајао је Самит за демократију. Овај скуп је организован по други пут, али потпуно другачије у односу на претходни.
Док је те 2021. године објављена листа позваних, као и учесника, Америка је чини се ове године покушала да те бројеве сакрије.
Наиме, "Глас Америке" објавио је информацију да је 121 лидер позван, али није познато колико њих је прихватило учешће. На званичном сајту се наводи листа потписника декларације која броји 73 земље.
Упоређујући оне који су на самиту учествовали 2021. године, а ове године их нема међу потписницима декларације, види се знатно мањи број држава.
Ове године на листи нема Бразила, Индонезије, Малезије, Нигерије, Пакистана ни Јужне Африке. Са друге стране, они који су се прикључили самиту у односу на 2021. су Хондурас, Мауританија и Лихтенштајн.
Објављено је да Бајден неће позвати мађарског премијера Виктора Орбана наводно због угрожености демократије у тој земљи. Са друге стране, иако је Бајден прошле године посетио Саудијску Арабију, признајући улогу краљевине на нафтним тржиштима, и Египат, домаћина климатског самита и америчког партнера у регионалној безбедности, и све више је сарађивао са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом о Украјини, ниједна од те три земље није позвана на самит.
Права је енигма шта се догодило са Босном и Херцеговином, која је ове године позвана на самит, док на претходни није. БиХ, међутим, нема међу потписницима завршне декларације, па је нејасно да ли је уопште и учествовала.
Могуће је да је на одлуку о учешћу утицао председник Републике Српске Милорад Додик, имајући у виду овлашћења која има, као и то да званичну политику Сарајева води трочлано Председништво у којем учествује и српски члан који не гледа благонаклоно на потезе Вашингтона.
За разлику од претходног самита, на овај су били позвани Србија и такозвано Косово као независна земља. У име Београда учествовао је председник Александар Вучић, а у име Приштине Вјоса Османи.
Након овог самита који је одржан превасходно у видео формату, а у организацији САД уз помоћ Холандије, Јужне Кореје, Замбије и Костарике, објављена је Декларација од 17 чланова.
Овај документ чак нису све потписнице у потпуности прихватиле, односно, 12 земаља изразило је замерке на различите чланове текста.
На члан 3, који се односи на то да ће земље ојачати владавину права која подразумева и правне последице, свој потпис изузеле су Јерменија, Индија и Мексико.
Како се наводи у објашњењу Јерменије, изузели су свој потпис због сукоба на територији те земље, односно у Нагорно-Карабаху. Наиме, Јерменија оцењује да члан декларације не одражава све сукобе и кризе на свеобухватан начин.
"Не бави се чињеницом азербејџанских аката агресије против суверене територије Јерменије и окупације одређених делова", наводи се у ставу Јерменије.
Tanjug/AP Photo/Patrick Semansky
Занимљиво је да је Србија потписница Декларације у целости, иако и сама има на делу своје територије проблем сличан Јерменији. Територијални интегритет Србије такође је угрожен на простору Косова и Метохије и нико није одговарао за то што је нарушена сувереност Србије.
Међутим, председник Александар Вучић учествовао је у видео формату на самиту, али није изузео своје мишљење по овом питању.
Филипини су свој потпис изузели због члана 4 у којем се земље обавезују да признају важну улогу Међународног кривичног суда у Хагу као сталног и непристрасног трибунала. Филипини наводе да су посвећени борби против некажњивости за злочине, али тако што имају своје национално законодавство које се бави тим питањем.
Овај самит Бајден је покушао да искористи да поједине земље конфронтира Русији, што се види већ у преамбули спомињаног документа.
У документу се наводи да су потписници дубоко забринути због великог броја цивилних жртава у Украјини, осуђује се Русија и од ње се захтева да повуче своје војне снаге из земље.
Декларативно, потписнице се обавезују да ће ојачати демократске институције и процесе, као и да је демократија најбоље средство за решавање изазова у 21. веку.
Позивају се на принципе Повеље УН да се све државе у међународним односима уздржавају од претње или употребе силе против територијалног интегритета и политичке независности било које државе.
Није познато да ли постоји могућност да се неке земље накнадно прикључе као потписнице Декларације.
https://rt.rs/news/25185-bajdenov-samit-za-demokratiju-propao/
