Заустављају ли Британци кориговање приступа САД Косову или су у завери?

     Србија и свет

ВЛАСТ СЕ НАДА РАСПЕТЉАВАЊУ КОСОВСКОГ ЧВОРА УЗ КАКВУ-ТАКВУ НАКЛОНОСТ АМЕРИКЕ

* Космет је под Шиптарима и заштитом САД. Ни тако, чини се, не може вечно. Мења ли Америка политику према Космету, или - како се “исправљају” – само прилаз тој политици?

* Дани после изузетног јубилеја - стогодишњице истицања српске заставе на Белој кући – наговестили су релаксацију односа Америке и Србије, али је британско супротстављање расправи о Космету у СБ УН, вероватно све вратило на старо

___________________________________________________________________________________________

         Пише: Раде БРАЈОВИЋ
         ОВИХ врућих, али кишовити хлетњих дана, знатно је убрзана спољнополитичка активност Србије, толико чак да су неопрезни оптимисти лансирали претпоставке у могућност, макар почетног решавања косметске кризе, и то уз наклоност најјачег и најтежег фактора – Америке.

         И, таман док су се припремале уводне комбинације, из Лондона је лансирана - антисрпска подвала. Нимало неочекивано, ко зна већ који пут, у свим временима, давнопрошлим и садашњим, Велика Британија извела је јошједан удар на Србију, у мету која је највише боли –Космет.

         Пошто, наиме, од данас председава Саветом безбедности УН, најављивала је раније, а јуче обновила одлуку да ће спречи редовну расправу о Косову и Метохији у Савету безбедности УН.

         Британски “зец” је у образложењу – пошто је ситуација у Космету добра, нема потребе да се расправља у СБ УН, где се, до сада, дебатовало свака три месеца. За Британију и западне земље, са САД на челу, то значи да, у независној шиптарској држави, малте не све цвета, све тече ка добру и не треба им сметати неким непотребним дипломатским, празним речима…

         За САД, Британију и друге западњаке, иза дипломатских фразетина, наравно лажних, скрива се горка истина – Шиптари су добили српски Космет од силеџијских западњака који су бомбардовањем и другим “летећим оружјем и оруђем” убијали Србе, од једног до двеипохиљадитог, а убијали би још, све док нису освојили српски свети Космет и уручили га албанским злочинцима и терористима свих врста, са Тачијем и Харадинајем на челу.

         Док постоје Срби, наравно и Црногорци, и други с обе стране Проклетија, Косово и Метохија може бити само тамо где је рођено – у Србији!

         Сада или сутра?

         Знају то, наравно, западњаци. Зато се и скривају на све начине па и Саветом безбедности УН, који је донео најбољи и највећи од свих међународних докумената – Резолуцију 1244. Баш Британци сада хоће да се сакрију од смисла те резолуције – мало сутра!

         Премијерка Брнабић је британску одлуку назвала неискреном и неозбиљном…

         Ова скривалица, а има их још, показује да јача српска спољнополтичка позиција, спремају се нови развојни пројекти, већина уз помоћ светских инвестиција, које такође доприносе и унутрашњим потребама - најављују веће пензије и плате, али и оно најтеже – изгледима за решавање косметске кризе.

         Све је за сада на почетку, у најавама и очекивању, али ништа није немогуће – све могу централна и локална руководства да остваре, доследно усвојеним пројектима и прихваћеним обавезама…

          У навођењу само неких пројеката, природно је да почнемо од најтежег и најважнијег - Косова и Метохије.

         Најважније у најважнијем, свакако је дводеценијско понашање Америке – од бомбардовања, преко изградње војне базе “Бондстил”, до садашњих умножавања противуречности, у којима се показује приоритетно српско залагање за компромисно решење кризе које би се изградило на крају, већ шестогодишњег дијалога, како се популарно означавају разговори Београда и Приштине, под покровитељством Европске уније.

         И, шта ће бити, ако буде?

         Минимум је да се формира Заједница српских општина(ЗСО) која би Србима на Космету, бесумње превасходно њеном северу, омогућила неку врсту ојачале аутономије. Ту, око минимума, можда нешто јаче, не искључује се подела Косоваи Метохије, што је древна варијанта, а има их више, од којих је, литерарно-историјски, најпопуларнија таква идеја Добрице Ћосића, коју ни он није реализовао, иако је, истина знатно касније, био и шеф државе.

         Максимална варијанта, о којој се ништа поузданије не зна, бесумње је она која се подводи под разграничење, етничко или тако некако…

         Варијанти, подваријанти и надваријантии разних других и трећих комбинаторских цртанки и рачуница, има још, колико хоћеш, до миле воље…

         Одговарајуће, међутим, ни минималне нема – кад дође стани-пани. Тада предлагачи беже и цвиле неким другим језиком…
Све стаје и остаје – нигде и ништа трајније.

         Космет је под Шиптарима и заштитом САД. Ни тако, чини се, не може вечно. Мења ли Америка политку према Космету, или - како се “исправљају” – само прилаз тој политици?

         Британска препрека разговору о Космету у Савету безбедности УН, чини се да - зауставља промену те политике!