Запад у СБ УН подржао укидање такси, али и даље делује против Срба

КОСОВО И МЕТОХИЈА ЗАМАЛО ИСПАЛИ ИЗ ПРИОРИТЕТА СВЕТСКЕ ПОЛИТИКЕ И УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА     

* Први пут су чланови Савета безбедности УН били  јединствени о једној косметској  теми – сви су тражили  укидање  такси на српску робу на Космету, али о свему другом разлике су остале сасвим изразите – западне силе су и даље у улогама у којиам су биле у време бомбардовања и отимања српске покрајине

* Постоји свеобухватна блискост Македоније и Црне Горе са албанским владајућом групацијама. Те две бившее југо-републике су, по много чему, теже у супротстављању Србији од западних шиптарских ментора!

 * Појавила се нова америчко-албанска дрскост - шиптарска војска ће бити обучена у америчке униформе и примењиваће америчке методе обуке…

_____________________________________________________________________

           Пише: Раде БРАЈОВИЋ

           ИСТЕКЛО је још једно тромесечје на чијем крају Савет безбедности УН редовно, годинама већ, расправља о раду УНМИКА на Косову и Метохији, покушавајући даоцени пређени  период и пронађе путеве којим би свет стигао до великог циља – решавања косметске кризе, применом светских принципа, прецизираних у резолуцији 1244.

           Прошлог четвртка, када је навршено тромесечје, Космет је у последњем тренутку доспео до дневног  реда – САД, Велика Британија, Немачка и Пољска, које су данима одбијале тему о Косову и Метохији на седницу, промениле су став, па је  Космет постао тачка дневног реда у којој је генерални секретар УН, Антонио Гутереш, поднео извештај о тромесечном раду УНМИК и понашању Срба и Албанаца на Космету, а потом су учествовали и други учесници, међу првим i шеф српске дипломатије, Ивица Дачић.

           Седници су, цело тромесечно време, претходили бројни драматични догађаји. Сачекана је, такође, дранатично, висила је о концу – да ли ће се уопште одржати. Коначно, и протекла је драматично, а завршена изузетно успешно и конкретно, по много чему и јединствено чак.

          Брзо је постигнута међудржавна сахгласност, која је била таква да је успешно маскирала све, не мале претходне и уобичајене разликр! То се, на овај начин и о актуелној теми, одавно није догодило – све чланице су, и све западне,  јединствено затражиле од Приштине да укинe таксe, од сто посто, на српску робу која се продаје на Космету.

            Значај те сагласности добија посебну вредност у околностима велике затегнутости коју су цело тромесечје стварали албански политичари, и у Приштини, и у Тирани, наравно подржани од САД и ЕУ, у свему, осим у таксама, о којима су, истина, дуго ћутали, а кад су прозборили затражилу су укидање те нецивилизацијске  и дрске мере! Хроника тих  догађаја, чак је да се представе изузетно сужено и исцеђено, и сада оставља утисак изузтне затегнутости између Београда и Приштине и великих сила које их подржавају…

           Иако је Србија користила сваку прилику и неприлику да мотивише Приштину да примењује заједничкје закључке дијалога у Бриселу, успех је изостајао, јер су косметски Албанци, подржани од Запада, прећуткивали све позиве на равноправно понашање. Посебно је истицано избегавање примене Заједнице српских општина, која би обезбеђивала макар подноишљве међусобне односе и равноправнији положај српске заједнице на Косову и Метохији.

           И, док се чекао успех притисака на Приштину, Албанци су лансирали нови удар на Србе - објавили су формирање војске! Тај  потез је био супротан свим политичким односима Срба и Акбанаца, али и њихових западних ментора, наравно и свих закључака, па и најважнијег документа, посбнео резолуције 1244 Савета безбедности УН.

         Албанци и њихови заштитници нису попуштали, па је чак, неки дан пре седнице СБ УН лансирана нова америчко-албанска дрскост –да ће се шиптарска војска облачити у униформе америчке војске  и да ће примењивати америчке методе обуке…

          Нису се Срби уплашили тих детаља већ су те и такве појединости тумачили као удаљавање од решења косметског проблема, а такво осећање је додано стимулисано ставовима САД, Британије, Немачке и Пољске да не уврсте косовски  проблем у дневни ред седнице СБ УН.

           Срећом, западњаци су на дан седнице, 7. фебруара, променили ставове, (не, наравно, због Србије) а Србија је ионако била извежбана у суочавању са другим, нимало лакшим ударима…

           Албанци, и једни и други, усаглашено су се бавили међусобном границом, што је нетачан термин, јер та граница припада Србији. Објавили су да ће избрисати границу, ону према Албанији.   

           Није се, наравно, било тешко сетити да би тај потез почео да успоставља “велику Албанију”, наравно примарног дела оног масовног старог пројекта остваривања Призренске лиге, чије очи су уперене на југ и исток Србије, чак до Ниша…

           Ово огорчење се продужило у ново, такође нимало безазлено – лидери Приштине су  унапред приписали својој  (будућој) држави и Трепчу и Газиводе, а вероватно и још понешто што би заокружило њихову бандитску земљу!

           Има тога још, и других територија, на које Арбанаси  нескривено  претендују – наделове Македоније, Грчке, Црне Горе…

           Није то само по себи толики проблем, који би лако могао да се заустави – ако би ове државе усагласиле своје ставове и спречиле нову балканску отимачину - реалност, међутим, показује свеобухватну блискост Македоније и Црне Горе са албанским владајућом групацијама, које су, по много чему, теже у супротстављању Србији од западних шиптарских ментора!

           И, шта сада? Превасходно ослањање на себе, да би се одбранила истина, историјска и актуелна, налик на ону са седнице Савцета безбедности  УН.

           На њој су неки српски противници добили – руске шамаре. Бићемо вишеструко спсобнији да се бранимо – ако реализујемо вечни српски позив Србима -  само слога Србина спасава!

           Ових дана је такав позив – изнад свих!