Вучић: Ово је празник нашег идентитета који показује ко смо, одакле долазимо и где идемо

       Вучић је, на почетку свог говора, указао да је краљ Петар Први Карађорђевић уручио јуна и новембра 1911. године 51 пуковску заставу својој војсци, те подвукао да ниједна од њих, није заробљена, што је преседан у историји модерног ратовања.

       „Јунаци којима је поверен задатак да се старају о застави прошли су све битке Балканског рата, и Првог светског рата да би на данашњи дан јуришајући под тим барјацима кренули у пробој Солунског фронта. Слава нашим великим српским јунацима, нашим прецима јунацима Колубаре, Цера, Куманова, носиоцима Карађорђеве звезде, Албанске споменице", нагласио је он.

       Вучић је казао да им је српска тробојка црвено, плаво, бела била важнија, већа и преча од живота јер је опомињала да слобода Србије нема цену ни алтернативу. Зато су, додаје, барјактари гинули, али су заставе преживеле.

       „Њих није било, али застава увек јесте. Због њих и свих других који су под том заставом и славу,дали животе данас обележавамо Дан српског јединства, слободе и националне заставе", поручио је он.

       Вучић је истакао да је то празник нашег идентитета, оног у којем се сједињују језик, култура традиција и вера, али и вредности целог друштва, који чине једну државу цивилизованом, уређеном, способном да памти али и да зна зашто и шта јој је чинити.

       - Ово је празник нашег идентитета, оног у којем се сједињују језик, култура, традиција, вера, али и вредности на којима почива читаво друштво, вредности које једну државу чине цивилизованом, уређеном, способном да памти, али и да зна шта јој је и зашто чинити.

       - Датум који смо изабрали, 15. септембар, је датум пробоја Солунског фронта, онај дан у којем, заједно, леже и наш бол и наша слава, који чине први део оне Ренанове дефиниције нације, по којој је она заснована на заједничкој патњи, слави у прошлости, и заједничком плану за будућност.

       - Тог 15. септембра једини план је била слобода, ка којој су српске трупе јурнуле уз чувену наредбу Живојина Мишића: "У смрт, само не стајте! Напред, у отаџбину!"

       Тај дан је био први у низу истих таквих плебисцита, на којима смо, без обзира на крваву цену, бирали, наново и наново, Србију и њену слободу. И данас је, баш зато, важно, да славећи све жртве, сваку кап крви коју су пролили, сваку кост коју су посејали, на још једном плебисциту усвојимо свој нови план за будућност. Ону у којој ћемо стајати под истом заставом, знајући да је она застава слободе, и застава мира, а поготово застава будућности. Застава нашег јединства у намери да сачувамо идентитет и право да будемо то што јесмо, један те исти народ, који не жели да било шта од било кога узме, да било кога угрози, него само да за себе издејствује исто оно право које признаје другима. Право на име, на историју, културу, језик, веру, традицију и, самим тим, постојање - рекао је Вучић.

       И наставио: «То је право на достојанство. Право на сећање, али и право на оно на шта иначе нико не може да нас натера, а многи и даље покушавају, безуспешно - право да сами одлучимо и када ћемо и шта да заборавимо. И себи, и другима.

       - Нисмо ми били увек светли током историје, најчешће сами према себи, често и према другима, али, бар на овим просторима, не постоји нација која је прошла кроз толику таму, и ону гробну, нација која је поднела толику жртву, да би угледала светло, и постала нација, постала слободна. Шта ћемо од свега тога да заборавимо, а многе ствари морамо, тек да не би вечно живели у прошлости, сме да буде искључиво наш избор, а не одлука било кога са стране.

       - И одмах да буде јасно, ову заставу, све оне који под њом, и због ње, леже, заставу нашег страдања, заставу наших костију, наших јама, логора, деце коју су нам узели, сасвим сигурно нећемо никада заборавити. Она нас одређује, на њој су имена свих оних чија имена не знамо, она је, и буквално, створена нашом крвљу и нашим костима, и без ње, не би било и нас.

       - У њој, и то је још једна важна лекција коју морамо да научимо, јесу и све наше бесмислене поделе, сви пропали снови које смо сањали, свака грешка коју смо направили, али оно што у томе јесте битно је то да је, и таква, та застава наша, и да представља оно јединство које се заснива на чињеници да нисмо савршени, да јесмо различити, али и да знамо да је лепота заједништва, заставе, управо и у томе.

       - Робови су сви исти, поробљени. Слободни људи се разликују, зато што су слободни. Никада више за српску тробојку нећемо никоме да се извињавамо.

       - Право на сећање, али и право на оно на шта иначе нико не може да нас натера, а многи и даље покушавају, безуспешно - право да сами одлучимо и када ћемо и шта да заборавимо - рекао је он.