Веровали или не - потез Србије против Србије!

Србија у свету

ДО СУКОБА РУСИЈЕ И УКРАЈИНЕ ДОВЕЛО РЕМЕЋЕЊЕ СВЕТСКЕ РАВНОТЕЖЕ У КОРИСТ НАТО

* Србија је више пута подржала територијални интегритет Украјине, али и Приштина и САД хоће да наставе отмицу српског Космета

* Србија није дужна да се укључи у било коју врсту санкција и других антируских репресивних мера, за шта се нису определиле ни Кина и Индија, што је довољно за стварање простора Србији за одбрану сопствених интереса…

______________________________________________________

       Пише: Раде БРАЈОВИЋ

       МОЖЕ ли српски став против Русије, на Генералној скупштини УН, да завлада Украјином, додатно утицати на нове албанске амбиције трајне отимачине свете српске земље Косова и Метохије? Ако би било тако, највећи губитак погодио би – Србију!

       Политикантску комбинаторику ове врсте никада не би дозволила Србија, а ни Русија, која је одбранила српске интересе, записане у резолуцији 1244 Савета безбедности УН који се уопште не би могао елиминисати.

       Коначно, и околности су другачије – Србија није обавезна да се укључи у било коју врсту санкција и других антируских репресивних мера, за шта се нису определиле ни Кина и Индија, што је довољно за стварање простора Србији за одбрану сопствених интереса…

        Генерална скупштина УН, у сваком случају је правовремена опомена Србији да се чува  подвала било које врсте, а и да сама развије и унутрашње активности које би спречиле већину садашњих опозиционих партија да искористе ове догађаје у потребе предизборних активности за председника државе, парламент, локалну власт…

       То су ситнице маргиналног утицаја у садашњим околностима, али руско-украјински наравно и шири сукоби и неспоразуми, додатно утичу на шире политичке процесе, укључене у питања – куда иде свет, шта је то  што ће да се мења, како променити оно што мора да се промени, у корист светске већине и њене стабилности?

             И да остане како је сада, слика је и рогобатна и претећа, уз перманентне могућности погоршавања.

       Ако су тачне бројке које стижу до светске јавности, посебно европске – разлога за умирење – нема.        

      Је ли истина да су ударили – брат на брата, да беже Украјинци од Руса, узимају једни другима територију, убијају се, руше домове, институције?

       Више од милион Украјинаца побегло је из своје земље – ка Пољској, Румунији, Чешкој, Мађарској, а кажу да ће се број чак умножити…

      Погинуло је више десетина грађана, украјинских, па и руских, чак и деце…

             Колоне бегунаца из своје земље су бескрајне – не ограничавају их мере неких суседа - Словачке,  Молдавије,  Мађарске, највише  Румуније, а не искључује се и Србија, у којој се спремају прва прихватилишта…

         Већина тих колона, кажу, тежи западним земљама, али мало ко од ретких саговорника не избегава да каже да ће сви да се врате у Украјину. Такву врсту перспективе немогуће је и непотребно блокирати. Не могу да се затварају интереси руских грађана, не само с југа и нове две државе са истока, већ и целе Украјине, коју су Руси доживљавали као своју…     

      Највише се, можда, пажња везује за узроке ове тешке руско-украјинске кризе. Шта је узрок - је ли узрок братских судара поремећај светске равнотеже – дејством НАТО-институција, које хоће, још одређеније, да управљају међународним токовима? 

       За Србе и Србију све што се збива, од посебне је пажње и преокупација. 

       Показује ли се опасан преседан – Запад је насилно отео српски Космет, а сада штити територијални интегритет Украјине, што би, мисле неки, могли да искористи Србија у настојању да врати свету косметску српску земљу, али нека буде то посебна прича, узрока има много, иако не важних, бар за нас.

       Теме и питања већ су постала – позната, а налазе се у захтеву - може ли се обновити двополна светска равнотежа, или би САД и Запад  хтели да продуже да обигравају Русију и успоставе потпуну доминацију, чак је и спортски понизе?

       Види ли  се боље ових дана?    

       Прошла  је ратна, ваљда прва украјинска недеља, али не и шира европска криза, која је, по много чему – посебна. Не води се класичан међудржавни рат, па ко кога порази, већ су сукоби, напади и одбране – операционализованог типа, па чији принцип надвлада, а то је, у нашем случају, онај најважнији – територијални интегритет.

         Ниједан од принципа, изазивача европских потреса, чак није ничим видним ублажен, чини се да је чак заоштрио околности које подстичу неке супротстављене политичке токове.

       Довољно је рећи да је брат ударио на брата, а једне су историје, културе, па и судбине.

       Показује ли то околност што је Србија више пута подржала територијални интегритет Украјине, али и Приштина и САД хоће да наставе отмицу српског Космета?

       Ништа необично, у нашим околностима – неки се чуде и кад за то нема првовидљивих разлога. Престали су или се дугорочно смирили полувековни азијски ратови - од корејског, преко вијетнамских, до више блискоисточних, уз додатак северноафричких. Том смиривању најзначајније су допринеле најбројније светске земље, Кина и Индија, које су саме маскирале међусобне неспоразуме, али и оне с другима –Кине са Совјетским Савезом, Индије са Пакистаном…

      Било како било, тек планетарна нервоза затресла је Европу од пре десетак година, кад је двополни систем међународне равнотеже изгубио обострани ослонац - Варшавски уговор се разишао, а НАТО ојачао, па сада блоковски доминира, што се види и у садашњој међународној слици …

       Слика је таква каква је, али и онаква какву виде заинтересовани.

      Слика је таква каква је у реалности – рат је рат, наравно у околностима званично означеним – ратним.

       Кад ће престати, најмање зависи од оних који пуцају. Најразорнији су они у чијим рукама се не види – оружје! Неко каже - то је НАТО, неки други - да невидљиве ратне конце повлачи нека унија, да ли – европска…

       Последице су - светске! У економији, енергији, гасу, угљу, храни… Ко ће бити сит?!