Велике и опасне илузије „Велике Албаније“ иако ће Космет бити међу Бајденовим приоритетима

Србија у свету

ХАРАДИНАЈ ОПЕТ МАШЕ ЗАСТАВОМ ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ, А ЗАПАД – ОПЕТ ЋУТИ

* И Приштина и Тирана  очекују да нови амерички председик Џо Бајден обнови  политику подршке Албанцима и притиске на Србију - као на размеђу два века

* Може ли данас неко да очекује да отима територије четири суседне државе а да га мирно посматрају и те државе и околина, наравно и  велике силе, а то све на Балкану који се запали и кад нема ватре? 

* Ко је то ко мисли да балканске народе може да ућутка и кад им неко отима најдрагоценије територије - Србима Космет, на пример?!

____________________________________________________

         Пише: Раде БРАЈОВИЋ

         ДА ЛИ се приближава крај косметске кризе – питање је на које ће одговор моћи да се макар наслути средином следећег месеца, пошто  се заврше приштински ванредни парламентарни избори, заказани за 14. фебруар.

       Избори се, наиме, готово редовно доживљавају као најдиректнији изазов за отклањање и крупних и решавање тешких, па и најтежих проблема, што се поклапа са укупном природом кризе на Косову и Метохији. Није то, наравно, гаранција успеха, али јесте - пут ка надању!  

        Још једни, и то посебно важни избори, наклоњени су потреби да се уђе, макар, у завршну  фазу косметске кризе. Изабрани нови  председник САД, Џозеф Бајден, склон је, кажу томе.

       Да ће Космет, у сваком случају, бити међу приоритетима Бајденове политике, потврђује његов телефонски разговор са Ангелом Меркел,   у којем су набројали приоритетне теме и земље за решавање, међу којима је и Западни Балкан,  “на којем је актуелно питање решавања односа и постизање споразума између Београда и Приштине”.

         Бајден је из Демократске партије чији су лидери, од пре више од две деценије,  подстицали косметске сукобе, најдиректије у њима учествовали, Србији отели Коснет, бомбардовали је, покривали све албанске интересе овде и у свету, а изградили код Урошевца џиновску војну базу, да би се сада,  нови USA-председник заложио за решавање  косметска кризе.

       Како? Видеће се…

        Решење, америчко, ако га буде, наравно, никако не значи да ће бити праведно! Ни  Ангела Меркел не одустаје од своје уцењивачке тезе да Србија прво мора да призна независност Косова! Србија на то никада није пристала. И, никада – неће. Јер, то би значило пристајање на, како српски народ најпрецизније дефинише – губитак срца Србије. То потврђује и историја, актуелизована ових дана – постављањем џиновског споменика Стефану Немањи, на  новом београдском  Савском  тргу, “одакле се све види”!

      Притисци, посебно са западне стране света, а најпосебније од Шиптара, годинама трају и јачају, ни ових дана нису смањили интензитет. Јачи су од других јер иза њих се (не) скривају њихови западни заштитници – понекад речима, чешће ћутањем и разним помагалима која се не виде.

       Ћутање је толико бројно и болно, да понекад наши званичници тешко стигну да  адекватно одговоре. Најтеже је кад руше куће, отимају имања, а тек кад тајно убијају, што најтеже пада, јер и то на Западу не пропрате правим речима, а никад не помогну да се убице ухапсе – прођу и деценије, а не открију се убице деце, ево, сада, минуле и године, а није откривен убица Оливера Ивановића, устрељеног у центру Косовске Митровице…

         Ових дана у српске главе удара, и још не престаје, посебно тежак притисак:обновљени древни, безочни и бесмислени пројекат – стварање “Велике Албаније.”

       Да би, ваљда, деловао убедљиво, обновитељ  територијалне отмице свих околних земаља, Рамуш Харадинај тражи туђе, најављује референдуме, ради све и свашта а западни политичари – ћуте ли ћуте.

        Зар могу да ћуте кад би “Велика  Албанија” смањила Србију не само за Косово и Метохију, већ и више јужних градова и територија, Црну Гору до Подгорице, Македонију до Скопља, за западне области Грчке и ко зна где би стали (намерно не помињемо имена места– увредљиво је)…

       Харадинајев “штос”  је у томе што се сада, колико се зна, исцрпео само Косметом и Србијом, што је подлост своје врсте – не би он и његови одустали ни од једне суседне државе, а садашња оријентација на Косово и Метохију отимачима је довољна, јер се, очигледно,  припремају за удар после њихових избора 14. фебруара, а тренутна тактика им је да се смање противници, бар за сада – вероватно мисле да ће тако лакше отети јужну српску покрајину!

         Нека овакве претпоставке не издрже тренутне тактичке подлости шиптарских подметача. Али, немогуће је смањити или елиминисати српско огорчење великим ћутањем политичког Запада поводом поновног лансирања срамног пројекта “Велике Албаније”.

       Зар би могли Срби да мирују, ако би Албанци, макар и делимичмо, почели да остварују те оживеле  планове? А, ко би то  могао да спречи и заустави српску одбрану своје историјске територије? 

       Неизбежан рат – коме то одговара? Да ли би могао неко да рат локализује на део Балкана?           

        Може ли данас неко да очекује да отима територије четири суседне државе а да га мирно посматрају и те државе и околина, наравно и  велике силе, а то све на Балкану који се запали и кад нема ватре? 

       Ко је то ко мисли да балканске народе може да ућутка и кад им неко отима најдрагоценије територије - Србима Космет, на пример?!

        Биће ипак да је “Велика Албанија” само – велика илузија! Запела у дубокој прошлости.