У Београду у 96. години умро дугогодишњи председник САНУ Никола Хајдин

ПОТПРЕДСЕДНИК БИО 19 ГОДИНА, А НА ЧЕЛУ АКАДЕМИЈЕ – ПУНА ТРИ МАНДАТА

* Међу његовим делима издвајају се железнички мост са косим затегама преко реке Саве у Београду (са Љ. Јевтовићем, 1979), друмски мост система греде са косим затегама преко ријеке Дунава у Новом Саду (1981), лучна брана "Глажње" у Македонији (1967) и велики мост са косим затегама преко реке Висле у Пољској

________________________________________________________

         ДУГОГОДИШЊИ председник и члан Српске академије наука и уметности академик Никола Хајдин преминуо је данас у Београду у 96. години после краће и тешке болести, саопштила је САНУ.

         Инжењер грађевинарства, рођен у граду Врбовско 1923. године, за дописног члана САНУ изабран је 1970, а за редовног 1976. године.

         Потпредседник САНУ био је од 1994. до 2003, а председник у три мандата - од 2003. до 2015. године.

         Био је професор Грађевинског факултета у Београду, гостујући професор на Савезној високој школи (ЕТН) у Цириху, гост-научник Швајцарског удружења за челичне конструкције.

         Хајдин је био председник Југословенске групе Међународног удружења за мостове и високоградњу (ИАБСЕ) и члан сталног комитета те организације, председник Југословенског комитета Међународне уније за теоријску и примењену механику, декан Грађевинског факултета у Београду и председник Југословенског друштва грађевинских конструктера.

         Поред тога, био је инострани члан Словеначке академије знаности и уметности, Националне академије Атине, Европске академије наука, уметности и литературе са седиштем у Паризу, Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу и Европске академије наука у Лијежу, као и члан бројних стручних удружења и комитета.

         Дао је изузетно значајан допринос у научној области која се односи на примену нумеричких метода у Теорији еластичности и Теорији конструкција, као и из области Теорије танкозидних носача.

         Његов научни интерес су последњих година представљали нелинеарни динамички проблеми механике, посебно изучавање удара (импакта) саобраћајних средстава на грађевинске конструкције.

         Ови радови, претежно објављени у Швајцарској, имали су знатан утицај на званичне препоруке за прорачун мостова, посебно мостовских стубова на удар у Швајцарској.

         Објавио је преко 230 радова (од чега је приближно половина објављена у иностранству у најугледнијим часописима ).

         Међу његовим делима издвајају се железнички мост са косим затегама преко реке Саве у Београду (са Љ. Јевтовићем, 1979), друмски мост система греде са косим затегама преко реке Дунава у Новом Саду (1981), лучна брана "Глажње" у Македонији (1967) и велики мост са косим затегама преко реке Висле у Пољској.

         Добитник је бројних признања и награда.

         "Био је велики мостоградитељ, ван Академије и у самој Академији", истакли су из САНУ.