Танасковић: „Међународна заједница“ – то је преварни термин

„30 ГОДИНА ПРВОГ УСТАВА СРПСКЕ – СЛОВОМ УСТАВА ПРОТИВ ЗЛОДУХА УКИДАЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“

* Исписници првог „Устава“ Српске данас су тридесетогодишњаци. Они држе садашњост, а још више будућност Републике Српске у својим рукама. Не знају за другу државу, а још мање отаџбину, осим Републике Српске

* Као што није препоручљиво користити се називима „Косово” и „Босна” за Косово и Метохију и Босну и Херцеговину, а таква се употреба неосетно одомаћила, у вези са страним приступом и деловањем према БиХ и РС, кад се мисли на међународне актере који делују против интереса РС и српског народа, систематски би назив "међународна заједница" ваљало прецизирати и говорити/писати " (западни) део међународне заједнице", а "међународна заједница" искључиво онда кад се ова подразумева у целини

* Још траје процес постепеног враћања равнотеже снага и утицаја на великој шаховској табли Евроазије, а и шире, процес чијој драматичној фази "прерастања квантитета у квалитет" управо присуствујемо у Украјини и око Украјине. Ова чињеница од суштинског, поготово перспективног значаја, са свим изазовима које носи, изискује да се појмовно-терминолошки апарат политичког и уопште јавног дискурса, условно речено, дисциплинује и прилагоди стварности, а не да по инерцији каска за њом

___________________________________________________________

       Дарко ТАНАСКОВИЋ

       КАД се данас осврћемо на три деценије од усвајања „Устава“ Реоублике Српске, некако олако изговарамо : „Тридесет година“. А тридесет година никако није мало.

       Довољно је рећи да су исписници „Устава“ данас тридесетогодишњаци. Они држе садашњост, а још више будућност Републике Српске у својим рукама.

       Не знају за другу државу, а још мање отаџбину, осим Републике Српске.

       Тај фактор времена и укупног друштвеног, политичког, културног и менталног развоја у државним координатама Републике Српске нико ко жели да утиче на њен положај у оквиру система „дејтонске“ БиХ не би смео да превиди или пренебрегне. Превид би имао ефект бумеранга.

       У свему се морају разложно и одговорно узимати у обзир промене које су донела три последња десетлећа. 

       Током протекле три деценије живота Републике Српске дошло је до битног померања у међународним односима на глобалном плану, што се одражава и на регионалном нивоу.

       У време кад је завршен рат на простору БиХ владало је раширено уверење да је свет постао монополаран и да ће доминација Запада, предвођеног Америком, заувек или бар веома дуго трајати.

Дарко Танасковић

       Тада се и код нас уврежила и употреба термина "међународна заједница", са подразумеваним смислом пресудног утицаја држава западне хемисфере на целину међународних односа. У међувремену је текао процес постепеног враћања равнотеже снага и утицаја на великој шаховској табли Евроазије, а и шире, процес чијој драматичној фази  "прерастања квантитета у квалитет" управо присуствујемо у Украјини и око Украјине.

       Ова чињеница од суштинског, поготово перспективног значаја, са свим изазовима које носи, изискује да се појмовно-терминолошки апарат политичког и уопште јавног дискурса, условно речено, дисциплинује и прилагоди стварности, а не да по инерцији каска за њом.

       Иако некима то не мора тако изгледати, терминологија никако није само терминолошко питање, поготово у стварима именовања политичких појмова и појава. А инерција на овом плану постоји.

       Зато, као што није препоручљиво користити се називима „Косово” и „Босна” за Косово и Метохију и Босну и Херцеговину, а таква се употреба неосетно одомаћила, у вези са страним приступом и деловањем према БиХ и РС, кад се мисли на међународне актере који делују против интереса РС и српског народа, систематски би назив "међународна заједница" ваљало прецизирати и говорити/писати " (западни) део међународне заједнице", а "међународна заједница" искључиво онда кад се ова подразумева у целини.

       Албер Ками је једном приликом записао: "Давати стварима погрешна имена значи доприносити несрећи света". А никако не би требало да и на овај само привидно безначајан начин доприносимо сопственој несрећи.

       Има сасвим довољно оних који се тим послом усрдно баве.