Србија неразумно и срамно гласала за осуду Русије и руског народа
ДРЖАЊЕ НА ГЕНЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ УН ОСТАЋЕ ЉАГА НА ОБРАЗУ НАШЕГ ПОКОЉЕЊА
* Вучић и актуелне српске власти стали СУ на страну НАТО-земаља које угрожавају сам опстанак не само Русије него и Србије и Републике Српске
* Суочена с агресивним натовским милитаризмом, потпомогнутим његовим локалним експонентом – официјалним украјинским екстремизмом, утемељеном на радикалној русофобији, који се није либио да територију и оружане снаге земље стави у службу опасних, чак и нуклеарних претњи по безбедност Русије и по светски мир - Русија, на концу, није имала избора него да сама исходује безбедносна јемства за себе
_____________________________________________________________
СРБИЈА је 2. марта 2022. у Генералној скупштини Уједињених нација гласала за резолуцију којом се за догађаје у Украјини оптужује и осуђује Русија.
Тиме су Александар Вучић и актуелне српске власти стали на страну НАТО-земаља које угрожавају сам опстанак не само Русије него и Србије и Републике Српске.
Зато најоштрије осуђујемо овај срамотни гест који је супротан најважнијим традицијама и животним интересима српског народа.
Оно што је званична Србија, упркос масовном расположењу српског народа, урадила у Уједињеним нацијама 2. марта 2022. остаће љага на образу нашег покољења.
Након осам године агоније, започете насилним свргавањем легално изабране власти 2014. у Украјини, а обележене непрестаним страдањем цивилног становништва, сталним гранатирањем Донбаса, организовањем бројних диверзантско-терористичких акција, застрашивањем грађана који другачије мисле, ограничавањем основних људских права и слобода, реафирмисањем нацистичке идеологије и бујањем екстремизма, претварањем Украјине у средство продора НАТО ка руским границама - Русија је отпочела војну акцију у циљу одбране руске државе и руског народа, у циљу демилитаризације и денацификације Украјине.
То је директна последица тога што су политичке елите Украјине, уз отворену подршку својих западних ментора, упорно избегавале да примене договоре потписане у Минску још 2015, верификоване Резолуцијом 2202 Савета безбедности, чиме би се мир сачувао без даље ескалације кризе и нових ратних разарања.
Напомињемо да је Русија ово за себе животно важно питање покушавала да реши путем преговора са САД и НАТО – у више наврата, а последњи пут почевши од децембра 2021, с циљем добијања правних, узајамно обавезујућих гаранција, ради дугорочног осигуравања стратешке стабилности у западној Евроазији.
Међутим, 23. фебруара 2022. САД су званично саопштиле да даљих разговора на ту тему неће бити. Дословно истовремено, актуелни украјински председник је, обраћајући се на Безбедносном форуму у Минхену, обзнанио како Украјина жели да одустане од вишедеценијског статуса ненуклеарне државе.
Суочена с агресивним натовским милитаризмом, потпомогнутим његовим локалним експонентом – официјалним украјинским екстремизмом, утемељеном на радикалној русофобији, који се није либио да територију и оружане снаге земље стави у службу опасних, чак и нуклеарних претњи по безбедност Русије и по светски мир, Русија, на концу, није имала избора него да сама исходује безбедносна јемства за себе.
Свесни трагичне ситуације у којој су се нашли грађани Украјине, који сада страдају услед последица осмогодишњег вазалног и крајње неодоговорног управљања њиховом земљом, а у нади да ће се руска војна операција завршити у што краћем року, са што мање жртава, на обема странама, те да ће крај оружаних непријатељстава донети стабилност, правду и слободу свим њеним грађанима,
ми долепотписани изражавамо став да се приликом опредељивања о текућим дешавањима у обзир морају узети све чињенице и развој догађаја у дужем периоду.
Такође, упозоравамо да хистерична реакција од стране низа европских држава, као и ЕУ и НАТО у целини, може изазвати драматичне последице и ствари учинити много горима, па је као таква апсолутно неприхватљива.
Коначно, још једном осуђујемо неразуман и недостајан потез српских власти у ОУН према Русији и према руском народу.
У Београду, 5. марта 2022.
- Матија Бећковић, академик
- Данило Н. Баста
- проф. др Слободан Реметић, академик
- проф. др Милош Ковић
- проф. др Душан Пророковић
- проф. др Часлав Д. Копривица
- проф. др Синиша Атлагић
- Ђуро Билбија, новинар-публициста
- Милана Бабић, публициста и књижевник
- проф. др Синиша Боровић, генерал
- проф. др Зоран Арсовић
- проф. др Милан Брдар
- проф. др Ђорђе Бубало
- доц. др Жељко Будимир
- Александар Вујовић, новинар и публициста
- проф. др Слободан Вујошевић
- проф. др Игор Вуковић
- Јово Вукелић, новинар
- Маринко Вучинић, публициста
- проф. др Јелена Гајић
- др Стеван Гајић
- проф. др Ирина Деретић
- Споменка Деретић, новинар
- др Владимир Димитријевић
- др Драгана Дракулић-Пријма
- проф. др Јован Б. Душанић
- проф. др Александар Ђикић
- Никола Н. Живковић, публициста
- проф. др Обрад Зелић
- Игор Ивановић, публициста
- доц др Новица Јанковић
- др Слободан Јанковић
- др Јован Јањић
- др Бојан Јовановић
- доцент др Милош Јовановић
- Стефан Каргановић
- проф. др Зоран Кинђић
- др Снежана Кирин
- Митар Ковач, генерал
- Зоран Костић, пјесник
- др Миодраг Кулић, теоријски физичар
- проф. р Милан Лекић
- проф. др Славољуб Лекић
- проф. др Александар Липковски
- Синиша Љепојевић, публициста
- проф. Др Марко Маловић
- проф. др Саво Марковић
- Михаило Меденица, писац и публициста
- др Александар Митић
- проф.др Радомир Милашиновић
- Никола Милованчев, публициста
- Диана Милошевић, новинар
- проф. др Слободан Орловић
- Александар Павић, публициста
- др Марко Пејковић
- проф. др Срђан Перишић
- проф. др Драгољуб Петровић
- проф.др Милан Пршић
- гпроф.др Радован Радиновић. генерал
- мр Радојка Реметић
- проф. др Митра Рељић
- проф. др Слободан Рељић
- ороф. др Бранислав Ристивојевић
- проф. др Александар Седмак
- проф. др Добривоје Станојевић
- проф. др Миломир Степић
- проф. др Рада Стијовић
- проф. др Александар Терзић
- проф. др Ратко Тошић
- др Драган Хамовић
- Јово Цвјетковић, издвач и публициста
- проф. др Ђорђе С.Чантрак
- проф др Зоран Чворовић
- проф. др Срђан Шљукић
- проф. др Марица Шљукић
- проф. др Михаило Шћепановић
- др Небојша Шулетић
