Срби од Трампа досад нису имали користи, хоће ли имати ако остане у Белој кући?
Србија у свету
СЛЕДИ МОЖДА ПОСЛЕДЊИ МИРНИ ПОКУШАЈ РЕШАВАЊА КОСМЕТСКЕ КРИЗЕ
Овако је Макрон дочекао Хотија
* Србија никад није помислила да се одрекне Косова и Метохије, али ни шиптарски подлаци и њихови западни, моћни заштитници не престају да нас притискају, а кад преговарају да нас уцењују – не би ли поклекли!
* Уставним променама у Русији Путину је отворен нови двомандатни простор, што много значи и Србији
* Стручњаци тврде да ће Србима бити боље и ако опет – победи Трамп. Нису нас Американци под његовом влашћу, као крајем минулог века – нападали с неба. То је, у данашње доба - подношљиво. Нека не буде – горе!
_____________________________________________________________________
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
ЈЕДНА од најопаснијих димензија косметске кризе – њена међународма природа и склоност да се суочи и са најмоћнијима, оним западним силама које су, нуклеарнум бмбама и ракетама и другим НАТО разарачима којима су поглавито управљале америчке силеџије, које су прецизно погађале највиталнија места старе српске косметске земље, одувек доживљаване и јединственом и светом.
Само арогантне незналице и површни клептомани могли су да помисле да ће Америка и њени политички послушници силом натерати Србе да замуте своју историју, постану моралне гњиде и одрекну се свега људског и одвоје од највећих вредности на којима је вековима грађена српска култура и уметност, високи морал, веровање у правду и поштење, али и навике да се издржи најтеже и да се, у одбрани, инспирише добрим делима, посебно вишевековних пријатеља, пре свих Руса.
Србија, зато, као никад у најтежим бројним догађајима своје тешке историје, никад није помислила да се одрекне Косова и Метохије, али ни шиптарски подлаци и њихови западни, моћни заштитници нису престали да нас притискају, а кад преговарају да нас уцењују – не би ли поклекли!
Комуникације су постале површне и лажне, дијалошки договори неостварени, јер Шиптари одбјају да примене и оно што потпишу, а и њихове газде их , најчешће ћутњом подржавају и не траже промене! А, ако некад нешто зуцну и процеде, то је само нама, наравно и лажно је.
Срби не одустају од дијалога, вероватно зато што верују да ће се, ипак, кад-тад, нешто почети да остварује. И, сада смо, после дуже паузе и двогодишњег прекида дијалога – опет пред новим покушајем. Чак се, понегде, најављује – успех…
После више од две деценије откад су Натовци отели Космет и уручили га Шиптарима, а Амери, на њему, изградили џиновску војну базу, политичка сцена је, посебно ових дана, препуна масовних и разноликих политичких елемената који могу да се усмере “на све стране”.
Америка кључа уочи новембарских предсдничких избора, који могу да однесу Трампа, али и да га подигну, па је тешко веровати да је у таквој предизборној Америци “носећа” енергија у Косову и Метохији, о којој се, већ четири препуне године, само пипкало, а зна се да је америчка одговорност за Космет – највећа!
Нису Америци најбољи односи и са ЕУ, посебно не са Немачком, а познати су стални и стари неспоразуми са Латинском Америком и арапским земљама, плус са Ираном.
Такође, уз многе клизавице, није САД лако да издрже наметнути, засад полемички, неспоразум са све моћнијом Кином. Од свега што стиже из света, многошта је, у овим времену, Америци теже, пре свега - унутрашње кључање афро-америчких грађана против полиције и укупне власти, што је изазвано кад је полиција убила једног невиног афро-американца!
Не памте се такви сукоби широм Америке који су се, истина, смирили, али не и решили. Јер, дубоки су корени расних сукоба, посебно у Америци, па је садашња обнова судара, више мего непријатно подсећање на вренена кад је било потребнио да се помогне Америци.
А, шта Америка, може да уради за Косово, видеће се кад Трампов спец. емисар, Ричард Гренел, закаже, једном, не отказани већ одложени самит највиших лидера Срба и Шиптара, предвиђен за 27. јуни, у Вашингтону, у Белој кући, чак.
Одлагање је било условљено оптужбама за злочине Тачија, који је требало да предводи приштинску делегацију…
Оптужба је уперена и на проф.Весељија, па је на лидерском врху остао премијер Хоти, који ће представљати Косово у Бриселу. Већ се срео и са Макроном у Паризу, а следи му вдео-самит у петак, што све потврђује да је у Приштини инсталиран нови шиптарски лидер.
Ови јулски дани, како се и најављивало, крцати су догађајма, не само у САД, већ још интензивниије у Европи, а тема је свуда – нови покуај решавања косметске кризе.
Косметом ће се, као и до сада, највише бавити председник Вучић серијом састанака - од четвртка и париског састанка са Макроном, а сутрадан ће бити на видео-самиту, на коме ће учетвовати Ангела Меркел, која од 1. јула шестимесечно председава ЕУ.
Најважнији скуп за Косово и Метохију је у првој недељи, 12. јула, у Бриселу, где ће разговарати Вучић и Хоти, уз посредовање Лајчака, што ће представљати обнављање дијалога после 18 месеци.
Да ли је ова гужва политичких догађаја стимуланс, макар за отварање процеса решавања косметске, једне од најтежих светских криза, није могуће прецизно одговорити.
Да би изгледи порасли, хајдемо да додамо још једну збирку политичких догађаја која би потпомогла снагу политичког одлучивања – у корист правде и демократије. У корист повратка Косова и Метохије свом народу.
Готово да нема недеље а да не теку или следе парламентарни и други важни избори. У Русији је народ променио уставну законитост и отворио Путину нови двомандатни простор, што много значи и Србији.
Кад је гласао како је гласао, народ Србије је остао уз Вучића, верујући и њему и себи – да ли следи реалност или, далеко било, илузија, видеће се, можда, после обноивљеног дијалога о Космету.
Уз српске, важни су за нас и избори око нас – ако је исход подношљив Србима који тамо живе, у Хрватској, посебно.
Ако им у Црној Гори буде као Цногорцима, Србима ће бити боље него данас. То им је, и једнима и другима - вечна мера!
Стручњаци такође кажу да ће Србима бити боље и ако опет – победи Трамп. Од њега, Трампа, у претходном мандату, истина, нисмо имали готово никакве користи.
Нису нас, као крајем минулог века – нападали с неба. То је, у данашње доба - подношљиво.
Нека не буде – горе!
