Славенко Терзић инострани члан Руске академије наука са 1.022 гласа од могућих 1.063

РУСКО ИЗДАЊЕ СВОЈЕ КЊИГЕ „СТАРА СРБИЈА – ДРАМА ЈЕДНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ“ ПОКЛОНИО И ЛАВРОВУ И ПУТИНУ

* „Избор доживљавам као признање не само мени лично, него и као признање српској историјској науци у целини и свим мојим професорима на Филозофском факултету у Београду”

____________________________________________________________________

         СРПСКИ историчар, академик и дипломата Славенко Терзић изабран је готово једногласно за иностраног члана Руске академије наука, што, како је рекао, представља велико признање за њега и за српску историографску науку.

       Терзић, који је бивши амбасадор Србије у Москви, рекао је за “Спутњик” да је знао да је кандидат, јер је обичај и у руској и у српској академији наука да се тражи сагласност на кандидатуру.

       “Искрен да будем, нисам очекивао да ћу добити толико гласова – 1.022 гласа од 1.063 који су гласали за мене је било просто величанствено. Значи, скоро једногласна подршка. Наравно да је то за мене једна изузетна част и признање за мој научни рад и све што сам писао. Тим пре што је реч о академији са дугом традицијом која је основана 1724. године, у време Петра Великог и за две године ће обележити три века постојања”, навео је Терзић.

       Терзић напомиње да су многа угледна имена светске, али и српске науке била чланови те академије, међу њима и Руђер Бошковић, Стојан Новаковић, Љуба Стојановић, Павле Савић, те од историчара Васа Чубриловић.

       “То доживљавам као признање не само мени лично, него и као признање српској историјској науци у целини и свим мојим професорима на Филозофском факултету у Београду”, изјавио је Терзић.

       Напоменуо је да Руска академија наука ужива велики углед у Русији и свету.

       “Окупљала је највећа имена руске науке и то чини и данас. Има огроман број научних института, научних часописа. Мислим да она данас објављује више од 160 научних часописа из свих научних области. Бити инострани члан такве академије наука је огромно признање, а за мене и изузетна част и задовољство”, истакао је Терзић.

       Терзић је оценио да је на то признање утицала и чињеница да је био амбасадор Србије у Москви, те напоменуо да је његова књига “Стара Србија - драма једне европске цивилизације” преведена на руски језик и да ју је, осим руском председнику Владимиру Путину и шефу дипломатије Сергеју Лаврову, подијелио и многим колегама, историчарима у Академији наука.

      Региструјте се на нашем Telegram  каналу: https://t.me/faktorga