Рикер „шапутао“ и Тачију и Дачићу
П р в и п о г л е д
РАЗГОВОРИ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ ПОД СПОЉНОМ И УНУТРАШЊОМ ПРИСМОТРОМ
Дачић са Рикером
- Ко не зна менталитет Срба, могао је - поводом последњег премијеровог виђења са Тачијем у Бриселу - да стекне утисак: Дачић сам против свих, сви на њега, да га сруше. Кад оно - сруши се споменик у Прешеву. А, Дачић на ногама, још чвршћи
- Пре дијалога с Дачићем, Тачи се у Бриселу срео са високим америчким дипломатом, Филипом Рикером, који му је одредио и теме и простор активности
- Срео се Рикер и са Дачићем, па се не искључује могућност одређених утицаја и на српске ставове у разговорима с Приштином. Вероватно нису изостали, а какви су - видеће с по резултатма. А какви су резултати, такође ће се видети - у пракси. У косметском случају, пракса по правилу покаже оно што је договорено и одређено - у Вашингтону и Бриселу...
Пише: Раде Брајовић
АКТУЕЛНИ политички токови у Србији - небитно различити од ближе околине и дела света - мање су или нимало израз већинских жеља и аспирација народа и грађана, а више или поглавито парцијалних интереса владајућих олигархија.
Ако је оцена преоштра за све доминантне заједничке преокупације или сличне проблеме, за косметску кризу можда је чак - преблага. Разговори Београда и Приштине, смишљени да досегну коначно решење, теку линијом несмањених притисака споља, али и изнутра, па су актери дијалога, више Дачић него Тачи, мотивисани да се суочавају, али и видљиво прилагођавају бројним и различитим, скривеним и отвореним принудама...
Стижу притисци и принуде и изван ове доиминантне политичке преокупације и зачас уђу у фонд косметских тема, каква је провокативно постављање и законито скидање из самог центра Прешева споменика албанским злочинцима - из Приштине су одмах отворено запретили прекидом политичког дијлога с Београдом, чак и преливањем косметске кризе на југ Србије! Овај и слични врући заплети, какви су обновљени међунационални сукоби и инциденти, укључујући експлозије разних направа, најпогоднији су, наравно, за обнову и јачање старих и лансирање нових притисака, особито светских моћника, главних изазивача укупне кризе у јужној српској покрајини и околини...
У актуелним збивањима, означеним покушајима Београда да се макар почне, али предано, решавање косметска кризе, користи се све, па и класична политичка и обична реторика, за разне принуде и притиске, а они подразумевају прилагођавања, без којих нема изгледа за успех. Понекад су, тако, принуде израз сопственог ауторства - кад исходе из погрешних тактичких варијанти, нереалних или превремених потеза, или, просто, језичких несмотрености и непотпуности, какав је, пре четврте бриселске рунде разговора, чини се, био Дачићев климави реторички наслон на столицу Косова у УН!!!
После Брисела је уверавао Србију да то није ни помислио - „чланство у УН је једна од ретких ствари које Приштина данас не може да добије“, рекао је Дачић и покушао да објасни да „можемо да разговарамо о столици у УН“, али само с циљем да „видимо шта је предлог за коначно решење, а то је једина тема због које би они били спремни да разговарају о статусу“...
Почела је бура, од државног врха наниже, наравно на страницама, таласима, живим сликама медија - нису је смирили Дачићева и друга објашњења. Потврђено је познато искуство да су медији погодан амбијент притисцима и принудама.
Такву улогу, пре других, граде неки, наизглед важни, најчешће ти-ви медији, посебно кад апсолутизују наше, а минимизирају и прећуткују ставове противника, чак и њихове обичне информативне, понекад, покаже се, и погрешне изјаве. Таквих је било, не мало, после четврте рунде, у петак на суботу, бриселског, готово шесточасовног дијалога Дачића и Тачија, можда и зато што су, српски премијер и предводник приштинских привремених институција, први пут „отворили тему посебности Севера Косова“, а затворили, привременим решењем, трајања до једне године, о наплати царина на административним прелазима.
Важност разговора и последице одлучивања, наравно и још понешто, подстакли су, као ретко кад, све учеснике и посматраче да покажу колико и како космтска криза изазива и подстиче разнолике притиске, принуде, уцене, измишљотине и свеколике обмне, и оних са сцене и оних из сенке, свих којима је Космет судбина, али и оних који га, на било који начин, и сада политички додирују. Потврђујући спретност да безгрешно следи налоге својих западних спонзора из САД и ЕУ, примат најуверљивијег у обманама припала је Тачију, чија је говорљивост додатно мотивисана и предстојећим изборима у косовској парадржавној творевини.
Пре дијалога с Дачићем - под покровитељском пажњом баронесе Кетрин Ештон, уместо које све јавно говори њена представница и наша екс-земљакиња, Маја Коцијанчич - негдашњи терористички ОВК-лидер, Хашим Тачи, коме сада конкурише други злочонац, овенчан хашком слободом, Рамуш Харадинај, упозорио је да неће дозволити да се разговара о Резолуцији о Космету коју је, само неки дан раније, усвојила Скупштина Србије. А после дијалога с председником српске владе, Тачи је храбро уверавао новинаре да је Србија „преузела обавезу и одговорност за расформирање паралелних институција безбедности и њихово уклањање са Косова“.
Као да му је то било мало и као да уопште није разговао с Дачићем, већ ко зна с ким и када, Тачи је објаснио да је Косово једна царинска зона и да ће се „наравно, царина плаћати према стандардима који су одређени Уставом и законима Косова“...
И тако даље и томе слично, има још, али је непотребно набрајати, јер све би било у функцији и прилагођавања унутрашнкјим приштинским околностима, где Тачи има немало противника, па му је упутније да следи изразиту антисрпску линију, а може до миле воље да сеје измишљотине, јер једини сведок, посредница из ЕУ, ионако јавно није рекла ни речи после разговора, а њено званично саопштење је класична протоколарна шкртост, без иједне информације.
Коначно, пре дијалога с Даћичем, Тачи се срео са високим америчким дипломатом, Филипом Рикером, који му је одредио и теме и простор активности, па познаваоци приштинских прилика тврде да и претње прекидом дијалога с Београдом, због скидања споменика у Прешеву, не досежу даље од унуташње косовске предизборне намене. Дачић, у том контексту, рече да се Тачијева влада о дијалогу с Београдом - не пита.
Срео се, у Бриселу, истина, Рикер и са Дачићем, па се не искључује могућност, можда не инструкција и директних притисака, али одређенији утицаја и на српске ставове у разговорима с Приштином. Вероватно нису изостали, а какви су - видеће с по резултатима. А какви су резултати, такође ће се видети - у пракси. У косметском случају, пракса по правилу покаже оно што је договорено и одређено - у Вашингтону и Бриселу...
Премијер Дачић, информисао је јавност о свему, толико и тако да није било тешко разликовати главно и споредно. Демантовао је Тачија, обавестио да ће се плаћати дажбине на прелазима, али у трипартитни фонд (Београд-ЕУ-Приштина) из којег ће се финаситрати искључиво развој Севера Космета, а институције се неће укидати већ ће се припремати аутономна зеједница Срба, како предвиђају скупштинска Резолуција и Платформа...
Рекао је и оно најважније - да ћемо у јуну добити датум за преговоре, ако априлски извештај Европског савета буде повољан, а та оцена ће зависити од тога да ли смо и да ли ћемо испунити задатке, а главни је - нормализација односа са Приштином...
Београдску владу као да више не изненађују притисци и принуде. Ако је што изненадно, можда је то интензитет унутрашњих притсака.
Председник Николић приговара посети хрватског премијера Милановића, уверен да је требало прво да се он сретне са предсдником Јосиповићем. Лидер ДСС, Војислав Коштуница упорно тражи Дачићеву хитну оставлку, зато што договорима о наплати царине на космеским прелазима „подрива саме темеље државе“. Борко Стефановић (ДС), бивши главни технички преговарач, трипартитно управљање фондом од царина оцењује - корисним за Тачија. А, Чеда Јовановић (ЛДП), зна се - знате и ви, поштовани читаоци портала Факти -упозорава да „ефекти разговора могу да буду поништени, ако их не прати нова политика трајног решаања проблема!
И тако, типична српска неслога... Ко не зна менталитет Срба, могао је да стекне утисак - Дачић сам против свих, сви на њега, да га сруше. Кад оно - сруши се споменик у Прешеву. А, Дачић на ногама, још чвршћи.
Држи се ЕУ - можда и споменик не би пао да се није прећутно сложила Европска унија! Наравно, пре ње - Америка.
Сложила се и -Србија! Парадоксално је, али помажу јој продужени облици албанског насиља - осветнички рушитељи српских гробаља, напади експлозивнним направама, претње манастирима и масовни дрски протести шиптарских споменичара из Прешева и Бујановца, јужне Србије и Косова и Метохије!
