Поводом КиМ најјаче позиције имају силе које га откидају од Србије
Србија и свет
РАВНОТЕЖА СЕ МОЖЕ УСПОСТАВИТИ УКЉУЧИВАЊЕМ РУСИЈЕ, КИНЕ, ИНДИЈЕ, МОЖДА ЈОШ НЕКИХ ЗЕМАЉА
Мапа коју користе у Пентагону
* Око `разграничења` се докачише министри Ивица Дачић и Ненад Поповић. Овај други се изјаснио за највиши степен аутономије унутар Србије и упозорио да се о разграничењу уопште до сада није разговарало, а морало је. Пре свега у Народној скупштини
* Ако се – пре свега укључивањем Русије, Кине и Индије - успостави равнотежа, и отварање теме разграничења текло би друкчије. Можда би и сви чекали – недочекано! Шта је иза - боље да се не види
______________________________________________________________________
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
ОНИ који су, ових дана, активно пратили или, још боље, учествовали у светским и европским седницама, Савету безбедности УН, односно Минхенској конференцији о безбедности, наравно и бројним билатералним сусретима, могли су, поново, да се увере и у међународне димензије, и у посебну тежину решавања, већ дуготрајне косметске кризе.
Такође, у поменутим приликама, изразитије него раније, видело се и колико су грешили, посебно западни лидери, који су минимизирали домете косметске кризе, проглашавајући је завршеном или чврсто локализованом, толико чак да не може више да угрози ни Балкан, а камоли шир еконтиненталне просторе…
Таква површност и надменост показале су се уочи последње седнице Савета безбедности УН.
Прво је Велика Британија поновила дуготрајну опредељеност, обнављајући дугорочне колонијалне навике које заплићу државе и народе којима хоће да господари. Нарогушила се сада предлогом да Савет безбедности не треба више да расправља о косметској кризи, да је она завршена стањем какво је садашње, с Косметом под албанском влашћу, итд и томе слично – до састанка земаља Квинте, на којем се Британија заложила да се не укида шиптарска такса Србији на робу коју шаље на Космет…
За брисање из дневног реда Савета безбедности, Британији су, пре седнце, пришле САД и Немачка А. Меркел, било их је још, али нису успеле да наметну своје ставове Русији, Кини и другима. Седница је одржана, и убудуће ће, нешто ређе, али редовно…И ово што се десило, и посебно оно што се не види, али се зна и осећа - охрабрило је приштинске злочинце.
Поготово то што је Трамп, у писму Вучићу, затражио да Београд призна независност (лажне) албанске државе.
Стигла је и Тачијева срамна платформа, у којој се тражи исто, али и других глупарија, чак и укидање резолуције Савета безбедности УН 1244…
Све што се чује са западне и албанске стране, а ових дана готово да не престају поруке које обележавају садашње актуелне тренутке, допуњене су и најтежим елементима српско-албанске кризе. Помиње се и имовина, па колико Србија плаћа албанске дугове свету, када ће и да ли ће уопште да врате отету имовину, итд.
Такве и сличне теме лакше пролазе, јер се неке сматрају неостваривим, али кад је супротно – све стаје и све се нарогуши…
Срби, на пример, не могу да испусте ни детаљ – кад Албанци насиљем запрете Србима, посебно на косметском Северу, да ће их напасти, као што се, далеко било, десило оних мартовских дана. Кад су наше људе спасавали странци…
Или, кад Шиптари запрете да ће отети Копаоник, Трепчу, Газиводе, па Бујановац, Прешево… А, и кад се таквим претњама придружи албански премијер, Рама, изјавом да ће избрисати границу између Косова и Албаније, чиме се отвара отимачки пријекат “велике Албаније” са Косовом и Метохијом и делом Србије у саставу нове велике, у ствари највеће албанске државе!
Неће да може! Србија тада гласно проговори, супротстави се на све начине и увери све да ће свим капацитетима бранити српску територију, што би, бесумње, и било тако. Исти став се односи и на све вредне и богате економске капацитете, у којима, као у Трепчи, раде српски кадрови, наравно делом и албански…
Присуство ових и сличних тема у српској јавности ових дана, отворило је и оне, посебно важне теме које се своде на питање – како решити косметску кризу?
Председник Вучић је ових месеци, можда тактички одмерено, избегавао да говори о деобама и разграничењу, замењујући их ставом да је Србија за – компромис. Термин и појам који се односи на све варијанте одлучиања у дијалогу – ако и када крене, а кренуће само кад Приштина укине антицивилизациујске и силеџијске таксе на српску робу на Косову и Метохији.
До сада Приштина, њихов премијер Харадинај нису попуштали, и поред свих, па и америчких и ЕУ захтева да се укине тај намет, који је Србији донео штете од око трудесет миллиона евра! У тај изазов, да се укину таксе, укључени су готво сви фактори, не само због матерјалних штета, већ и због политичких последица – Срби одбијају дијалог, и било шта слично – док Приштина не угаси таксе!
Без обзира на те и сличне околности, опседнутост перспективом и решавањем главног проблема између Срба и Албанаца, и даље је најдоминантнија тема, иако се о њој мање јавно говори – јер нико поуздано не зна шта предстоји да се уради. Термин је изазвао оне на које се односи, посебно спољнополитичке посленике, наравно пре свих Ивицу Дачића, министра спољних послова.
Рекао је да је разграничење званична понуда о којој би се водио дијалог. Иако није казао да ће тако сигурно бити, изазвао је на српској страни, оно што је неодвојиво међу Србима – неслогу, и то тамо где не би требало - у влади, чији су министри пуноправни чланови.
Реаговао је Ненад Поповић, који се изјаснио за највиши степен аутономије КиМ унутар Србије, упозоравајући да се мора поштовати Устав, да је цео Космет део Србије, што је подразумевало да је разграничење искључено.
Одговорио му је Дачић, наглашавајући да није тврдио да ће се сигурно разговарати о разграничењу, али и да он није први који је употребио ту реч јер ју је помињао и Вучић пре неки месец, пре њега и други, посебно Добрица Ћосић. Додао је да се то `вртило` и у свим саставима власти до данашњих изабраника.
Тема разграничења је, у свалком случају, изазвала и сећања и нагађања. Посебно је важно да се о разграничењу уопште до сада није разговарало, а морало је – ако се одлучимо да то буде пут, али то значи да се морала анализирати, стићи до формулација и затражити подршку властите скупштине, пре свих.
А, то ће бити – ако буде, а биће ако партнери седну за преговарачки сто.
И ту се врте разне варијанте – да се, уз ЕУ, директно укључе и САД.
Они који су склони таквом исходу, не могу оспорити анализу која подразумева да би се укључили западни моћници, баш они који су војном силом, бомбардовањем Србије, довели до откидања Космета од матице Србије. Неминивно је зато - да се успостави равнотежа или једнакост - укључивање Русије, Кине, Индије, можда још неког. А, ако такав пројекат стигне до преговарача, они ће сами отворити тему – разграничења. Или, сви ће чекати – недочекано!
Шта је иза - боље да се не види.
